Tek kada prvi put dočekaš letnju zoru, prebrzo razdanjivanje posle četiri sata ujutro, znaš da je leto tu i da si ga stigao.
(Morisonov zavet: „No eternal reward will forgive us now for wasting the dawn“)
I neverovatno je kako se tokom čitave noći pesme okupljaju, zuje oko glave poput noćnih buba oko sijalice, a zatim se razlete pred samo jutro, tada najlepše zvuče – i ne dozvoljavaju ti da konačno zaspeš, glava ti je puna muzike i pesme ptica, još uvek glasnijih od saobraćaja.
Leto, iako su noći i jutra hladna.
Petak na subotu, subota na nedelju, noć za dan:
Petak na subotu, subota na nedelju, noć za dan:
Explosions in the Sky, album se vrti u krug.
Čitam Sandrara.
