(Nedeljne novine, čekić, Hose Ortega i Gaset)

Prelećem preko naslova i shvatam šta su preporuke
nema svrhe oprati prozore jer nakon sunčanih dana opet dolaze ružni,

nema razloga očistiti terasu jer će kiše i vetar opet napraviti blatnjavu skramu na pločicama,

zvezde proriču nervozu i čuvajte se napora i napornog razmišljanja,
nije potrebno zagledati deklaracije na proizvodima, sve je već otrovano,

suvišno je izučavati istoriju jer evo baš sutra ćemo je izmeniti i prilagoditi potrebama,

bezrazložno je čitati debele knjige, to niko ne radi, bićete još usamljeniji, 

glasanje je gubljenje vremena, jasno je ko će pobediti, 

mrze nas toliko da je jedini lek da ih mi mrzimo više,

stavljanje znaka pitanja na kraj naslova oslobađa autora odgovornosti za napisano,
najbolje bi bilo da uskoro ponovo pogledate najnovije vesti, 
svakako će biti nečeg zanimljivog za raspravu,
nešto mesa biće na kostima, dovoljno 
do najnovijih vesti.

Iz uglova me gledaju kutija za alat, 
i vrata koja nisam još uvek zakačio, 
i juče kupljeni Hose Ortega i Gaset, ovaj deo iz knjige "Pobuna masa" >> mi je prijao, 
a proleće se smeška kroz staklo.

Najpre zakačiti vrata.
Ništa nije važnije od vrata, bila ona i na sudoperi.
Zatim - 
knjiga.
Čekić ostaviti van kutije.



.