Obratite pažnju na umetnički detalj – naslikanu poluobnaženu igračicu na bubnju, ispod natpisa „Jazz“, a zatim bi trebalo obratiti pažnju i na opanke.
Korišćenje frule u jazz orkestru je, takođe, svetski kuriozitet.
Ova fotografija nalazi se naslovnoj strani knjige Mihaila-Miše Blama „Jazz u Srbiji 1927-1944", svojevrsnog samizdata nastalog prvenstveno na osnovu porodične arhive familije Blam i drugih raspoloživih izvora, a koja omogućava drugačiji pogled na Srbiju između dva rata, ali i odnos sovjeta, nacista, nedićevaca, komunista i ostalih prema muzici koja je u sebi sjedinila barem tri kontinenta, dva veka i jednu strast – za varijacijama na temu.
Zabludeli studenti, Jevreji, Cigani (termin koristi autor), sovjeti koji najpre ubrzano formiraju džez-orkestre a zatim ih proteruju u gulage čim gosti sa zapada napuste SSSR; „Havaji“ – valjevski džez orkestar; klub „Džokej“ u Gračaničkoj i „Aero klub“ u Uzun Mirkovoj; počeci radio-Beograda i nacisti koji sviraju džez usred Beograda za vreme boravka u Beogradu menjajući imena pesama i plasirajući ih kao „muziku za ples“, nacisti koji se slikaju sa Đangom u Parizu; „Lili Marlen“ koja počinje svoj život upravo na talasima Radio Beograda i zavađene strane u ratu koje podjednako vole istu pesmu; Nedićeva trgovina ljudima i neverovatni izveštaji iz logora u kojima su bili jugoslovenski vojnici; protivnici „đes“ ili „džes“ muzike; partizani koji ubijaju ljude zbog leptir mašne po oslobođenju Beograda 1944 - deo su priča koje se mogu pronaći u knjizi Miše Blama, krcatoj dokumentima, koja je objavljena bez podrške Ministarstva, Grada, bilo koga – a koja zaslužuje bogatije izdanje (i korekcije tehničkih grešaka) i glasnije ovacije.
Ovakav tretman rada Miše Blama od strane naše kulture jeste, zapravo – blam, te je, istovremeno, dokaz da se u Srbiji od onda do sada nije promenilo mnogo toga. Kao što autor često povlači paralele između tog doba i sadašnjice, tako je i očekivano da su najstariji snimci (koje dobijate uz knjigu na pratećem CD-u) sačuvani zapravo zahvaljujući sekundarnim izvorima, a neki i zabeleženi zahvaljujući nemcima koji su upravljali Radio Beogradom - dok su originalu uništeni ili zagubljeni.Ono što je sačuvano, bez obzira na šumove i oštećenja - otkriva kako se u Beogradu svirao dobar sving, zatim džez, prikladan epohi, bez obzira na sve.
I zato je ova knjiga važna, bez obzira na sitne manjkavosti, koje će, verujem, biti ispravljene u drugom izdanju knjige.
Za početak je čudesno da je objavljena.
Za početak je čudesno da je objavljena.
Ladislav lepo kaže: "Ovo je materijal za srpski The Commitments."
*
sluchajnosti nas prate :)
ReplyDeletebash sam sinoc otishla na jedno interesanto mesto gde svira band chiji je repertoar bossa nova & jazz :)
poshto su bili sjajni,upitah ih gde josh nastupaju. kazu, samo na josh jednom mestu petkom, a i na ovom mestu gde sam ih slushala samo kad ih pozovu...tj, kako kad.
zashto, upitah.
zato shto nema interesovanja za takvu vrstu muzike.gazde velikih klubova iskljuchivo imaju interes da popune klub,a klub ce popuniti iskljuchivo trashom od muzike koju narod slusha.prosta matematika. :(
oni,ne zive od tih nastupa, te su i dalje iskljuchivi po pitanju svog repertoara i sviraju za svoju dushu.hvala bogu.
kakav Blam da nasha "metropola" Beograd nema klub u kom cesh slushati ovaj predivan repertoar, rekoh, uz dodatak uzas.
ja se raspisah a neshto mi govori da sam malo odlutala od posta, sorry :)
ReplyDeleteDa li je to interesantno mesto "Ptica"? Cuo sam za mesto, koliko sam shvatio ispod bivse okretnice trole je, dakle niz Cara Urosa, ali nisam jos uvek bio... A nedavno nam je prijateljica otkrila nesto jos specificnije - "Montazu" u Vlajkovicevoj, mi smo pogodili vece u kojoj su dve sjajne devojke u pratnji gitariste i perkusioniste razbucale repertoar Gilberta Gila, Chica Bureaqua i slicnih brazilaca, s-j-a-j-n-e s-u! U nekom momentu im se prikljucila i neka crnkinja, kurslus, a sve u cca. 50m2.
ReplyDeleteSamo je vazno pratiti najave repertoara, imas ih i na FB, uredno najavljuju dogadjaje.
Eto, malo utehe :)
Mesta se pojavljuju i nestaju.
Ako je publika zainteresovana, prezivece. Jbg, zakon akcije i reakcije, odnosno zainteresovanosti publike i gazde za profit.
Nisi odlutala od posta :)
Ptica je super :)
ReplyDeleteMišu Blama sa njegovim bendom i različitim gostima se može slušati svakih nedelju dve u podrumu Radenković na Kosančićevom Vencu (bivši Iliegalac), inače divno mesto i spolja i iznutra, dobro vino i uvek neka dobra izložba.
ReplyDeleteA u Srbiji se od tih vremena opisanih u knjizi promenilo mnogo toga, između ostalog je Beograd šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih imao svoje mesto na džez mapi sveta i Evrope. Pa čak i sadašnje bedno stanje po pitanju džeza nije rezultat opisanog punog kruga u kome smo se vratili u neku fašističko nedićevsku Srbiju (kako bi voleli da predstave neki kojima nije mnogo stalo do muzike, ali jeste do dnevne politike) već lutanja po "bespućima povijesne zbiljnosti" koje nas je dovelo do nekakvog tržišno diktiranog kulturnog modela u kome su takve nepopularne trice kao što je džez bataljene kao neisplative od strane vlasnika sur-ova i svih ostalih subjekata kulturnog života sve do ministara kulture u korist nekih drugih formi muzičkog izražavanja.
@eto tako: Ako je zaista toliko dobro, MORAM da uzmem mrežu za ptice i da odem tamo :)
ReplyDelete@akvamarin: Podrum Radenković je sjajno mesto, a u njemu rade inače neki dokazani rokeri :) Čak sam delić ovog malog videa, rađenog od fotki snimio tamo, poslednji kadar je snimljen iz stolice u "Radenkoviću". Retko prijatno mesto, a lep je i kraj :)
http://preslicavanje.blogspot.com/2010/08/september-39-pesama-9.html
Što se devasticije tiče - slažemo se.
E sad - najava knjige Bubiše Simića - "Sentimentalno putovanje" otvara još jedan pogled na stvari - dobio sam juče "opis knjige", uskoro će mi biti knjiga u rukama, te ćemo da vidimo šta on ima da kaže na tu temu - kako je Beograd nekada bio sinkopiran :)