Rano sunčano subotnje popodne, Trg Republike.
Stotinak nosilaca ćiriličnih ispisa koji latiničnom svetu imaju za cilj da predstave podršku Srbije Pukovniku Gadafiju pažljivo sluša govornike, koji im se obraćaju na arapskom, spremni da na svako pominjanje Srbije kao takve glasno uskliknu s ljubavlju (poneki usklikne i na „Alahu Akbar“, ali se tešim da su to ipak reakcije Libijaca koji su takođe među publikom).
Foto: Beta |
Foto: Blic |
Zažalim što u plejeru nemam onu staru pesmu, da si upotpunim doživljaj:
„Tamo svako radi ono šta hoće/tamo raste svako voće.“
No, pesme nema,
No, pesme nema,
u meni raste nelagoda,
zbog oba.
Muka mi od raznih simbolika.
"Ovaj grad je nekada bacao svetlo daleko,
Muka mi od raznih simbolika.
"Ovaj grad je nekada bacao svetlo daleko,
ovaj grad bi mogao bolje."
Samo da dodam - isto popodne akcija "Kostunice - PEVAJ!" a uvece u Domu Omladine Rundek peva "Kao da je bilo nekad...",a Mita "Beograd spava..."...
ReplyDeleteMašemo, šareni, proleće čekajući...Mene neka jeza obuzima, ne znam zašto. Nešto smo ipak propustili.
ReplyDeletecirkuska predstava... i mi tuzni klovnovi
ReplyDelete@zoran: tacno, prica je nastavljena tim tokom... Nisam bio prisutan u tom drugom delu veceri, mozda bi bilo i previse simbolicnog u jednom danu... Ali, hvala za nastavak niza!
ReplyDelete@biljana: Jos uvek ima sanse za nadoknadjivanje propustenog... Ukoliko se usaglasimo sta je to sto bi trebalo nadoknaditi.
@suncica: klovnoci su inace najtuzniji ljudi, kazu. A cirkus ce otici... Mora da ode, u drugi grad.
A vidiš, ja sam nešto kasnije, oko 2 po suncu prošetao sa ženom i prijateljicom od Muzeja Primenjene Umetnosti (Salon arhitekture), preko Grafičkog Kolektiva (crteži Uroša Toškovića), preko Terazija, Srpskih Vladara, Slavije (usput zavirivši u hram da vidimo kako napreduju radovi) do Neimara i Nebojšine, završiviši u "Maloj Fabrici ukusa"(preporučujem). Meni je utisak bio, niti lepšeg dana, niti lepšeg grada.
ReplyDelete@akvamarin: nije sporno da je u Beogradu prezivelo dosta lepog i da se u ponudi mogu naci razni skriveni biseri. Sporan je nacin na koji se proces "beogradizacije" oglasava/sprovodi cirkuskom povorkom, konjickom patrolom i kartonskom kutijom... Ako nastave tako, broj mesta u kojima se moze uzivati bice sve manji, a boje sve bledje, ispranije...
ReplyDeleteThis comment has been removed by the author.
ReplyDeletenešto su sinoć zezali komentari, elem, po pitanju ovog:
ReplyDelete"Zažalim što u plejeru nemam onu staru pesmu, da si upotpunim doživljaj:
„Tamo svako radi ono šta hoće/tamo raste svako voće.“ "
htedoh da ti kažem da treba po pitanju ovog da se obratiš nekome ko je u međuvremenu postao ekspert za te stvari tj. meni! :)
Dakle evo, (svaki dan se sluša bar jedanput!):
http://www.youtube.com/watch?v=4Kde-5JdYYg
Mada nam je ipak ovo glavni hit, poslušaj obavezno :)
http://www.youtube.com/watch?v=JEeopvKSpRo
Boze, koliko everclassics na jednom mestu :)
ReplyDeleteCek' cek', samo da se dokopam epizode Kockice u kojoj sam se pojavio... Hm, kapiram da je to verovatno najgledanija stvar koju cu za zivota uraditi! A imao sam svega 6.5 godina! :)
A jel znate onu bavarsku narodnu:
ReplyDelete"Tamo svako radi ono što mu naredimo, tamo cveta red, rad i disciplina!"
@AKVAMARIN - jutros baš pročitah jednu pravu Nemačku poslovicu: "Ako ste spremni da radite samo lake stvari, život će vam biti težak. Ako ste spremni da radite i ono teško, život će vam biti lak!"
ReplyDeleteMožda u tome leži razlog zašto ovaj naš život sve više podseća na cirkus?
Ma život je cirkus pa je cirkus
ReplyDeleteA poslovica je arbeit macht frei, 100%
Mislim da je Basara svojevremeno negde objavio tu rečenicu: "Šta da mislim o narodu kojem se čitava filozofija i ideologija bazira na dvadesetak izreka koje je Vuk Karadžić zapisao po nekim vukojebinama"
ReplyDeleteA bavarska poslovica objašnjava da nismo jedini, samim tim - poslovice nisu objašnjenje :)
I sad razmišljam - ako nam je život cirkus, ko je publika?