Pisce na teren!

Sjajna knjiga „Fudbalom protiv neprijatelja“ Sajmona Kupera (Samizdat B92) kroz niz istorijsko-fudbalskih priča otkriva zašto se ova igra često pokaže idealnim poljem za iskazivanje političkih, kulturoloških, istorijskih ili buntovničkih stavova jedne nacije, bili to građani Evrope ili države koje smatramo pripadnicima „trećeg sveta“. Preplitanja istorijskih trenutaka, fudbalskih mečeva i stanja nacije, Kuper sa lakoćom svodi u jednu ravan, objašnjavanjući kako i zašto fudbal kanališe (ne)civilizacijske porive milijardi ljudi na Planeti, koji kroz igru čiji je cilj uguravanje lopte u tuđu mrežu pokušavaju da dokažu superiornost jedne nacije ili slabost druge; vidaju rane nastale otimanjem teritorije ratovima starih po čitav vek; osvajaju slobodu i iskazuju prkos prema represivnom sistemu u kojem žive. Rizikujući porugu od strane dela čitalaca, ali i onih koji nisu pažljivo gledali „Više od igre“ – fudbal kao sport nije lišen dubljih nivoa. Ipak, ne pokušavajte na tu temu da raspravljate sa samim igračima - jer je njihov ugao gledanja na stvar, da ne kažem – teren – često malo prizemniji.


Trenutno svakako ne tragam za „prustijanskim prikazom egzistencionalističkog fudbala“ (copyright – MP), ali ne mogu da žmurim na aktuelni konkurs za „slogan koji će pisati na autobusu reprezentacije“ koji, zapravo, otkriva mnogo više od kreativnih dometa poslenika u fudbalskim savezima 32 države čiji će fudbaleri istrčati na teren. U ovom trenutku, dakle, imamo na lageru preko 60 rečenica (svaka država – po dva predloga), koje bi trebalo da objasne, kažu i pokažu – za šta se bori ta grupa ljudi u autobusu, u šta veruju i koliko dobro misle o sebi. Iako ovo izgleda kao potpuno sporedna stvar, ne mogu da prećutim - zato što će određeni broj ljudi na osnovu autobusa sa onakvim ispisom, punog naših fudbalskih nada dobiti određenu informaciju/impresiju o tome ko su i šta su Srbi, tj. moj narod. Stručno, ovaj proces se zove – brendiranje.

Iskreno, nismo mi najgori - predloženi slogani mnogih reprezentacija fenomenalno sublimiraju mnoge strahove i nade čitavih nacija ili prosto komuniciraju ko od svih njih ima zrno smisla za humor. Između ostalih, u finalnom izboru za slogane koji će biti ispisani na autobusima koji budu zujali po Južnoj Africi su i ovi (ima kretenastih, ima sjajnih:)

Alžir: "Mi smo zeleni!"

Australija: „Wizards of Aus“

Brazil: „Ceo Brazil je unutra!“

Obala Slonovače: „Sunarodnici, osvojimo mir i FIFA Svetsko prvenstvo“

Francuska: „Veruj u svoju srećnu zvezdu“

Gana: „Afrička nada“

Japan:„Duh samuraja nikada ne umire! Pobeda za Japan!“

Severna Koreja: „1966. ponovo! Pobeda za Narodnu republiku Koreju!“

Holandija: „Čast svima, divljenje narandžastima“

Paragvaj: „Albiroha nas čini velikim, a borbeni duh Guaranija nas čini nepobedivim“

Južna Afrika: „Putnici: 48 miliona ponosnih Južnoafrikanaca“

Španija: „Nada je moj put, pobeda je moja sudbina“

Svačega tu ima: i vere u sreću (kakav auto-gol Francuza!), ali i više vere u sopstvene mogućnosti (Holandija, Gana); ima i moćnih (Brazil, JAR); i poziva na mir (Obala Slonovače) i moralno podobnih sa prizvukom nostalgije na vreme kada su već bili na prvenstvu (NDR Koreja), ima zabavnih (Australija) – kao i potpuno filozofskih (Španija), no - niko od plasiranih se nije ponašao kao je u Južnu Afriku poslao autobus pun Village People likova ili je na teren poslao istaknute predstavnika mladih gorana natreniranih za nastup na „Radosti Evrope“.

Tvoja i moja zemlja biće predstavljena publici jednim od ova dva slogana:

• „Suviše vreli za protivnike - srpski orlovi“ („Too hot to handle - Serbian eagles!“)
• „Igramo srcem, vodimo osmehom“ („Play with the heart, lead with a smile“)

U odnosu na ove slogane „Srce na teren“ zvuči kao govor Generala Maksimusa pred bitku sa varvarima a onaj lirski "For the Love of the Game“ kao da ga je Čerčil pisao, sve prebirući rukama po žicama lire.

Ne znam da li je konsultovan Savet za brendiranje Srbije?

U redu, to je Hyundai konkurs, ali ta rečenica predstavlja državu a ne južno-korejskog automobilskog giganta.

Ako je Savet raspušten – okupite ga, pojačanog sa dva-tri prevodioca i osobom koja će pokušati da objasni široj javnosti šta im je ono „vodimo osmehom“ (na engleskom zvuči potpuno nadrealno!), mogu i predstavnici dosadašnjeg žirija, svi zajedno.

Imamo li slobodu da predlažemo pamet... mislim, nove predloge - ako je žiri imao toliko loš materijal da je ova dva izabrao kao - najbolje?

Negde sam pročitao da će autor pobedničkog dobiti na poklon - Hyundai i10! Za ovo?

Ili - da se ne raspitujem preterano, još uvek smo bolji od Narodne Republike Koreje u kojoj je Veliki vođa naredio da nacionalna televizija ne prenosi utakmice Severne Koreje, već samo golove – i to iz utakmica u kojima je ta zemlja pobedila.
To nije sve: Vođa će dozvoliti da televizija emituje snimak samo ukoliko njegova država (njegova, lepo kažem) postane svetski prvak što je, naravno, ravno čudu.
Ali, ni to nije sve: Jong-il je zabranio da se obznani ime svetskog prvaka, osim ukoliko to ne postane – Severna Koreja.

Too hot to handle, dakle...
... bog te video.