Pop-kultura ne postoji bez mitologizacije događaja.
Koliko god je lako učiniti polu-mitološkim nekakva hapšenja i uriniranja po benzinskim pumpama (The Rolling Stones) ili se samoobnjavati mitom da Blur nisu dozvolili da se „Song 2“ koristi u svrhe popularizacije "Stealth" bombardera u znak protesta protiv bombardovanja Srbije (netačno, odbili su tu ponudu 1998.), toliko je za danas najavljeni koncert a „povodom 18 godina projekta Rimtutituki i početka rata u Bosni“ vredan nekih razjašnjenja (i objašnjenja), da ne bi postao iskrivljenim mitom.
Uprkos temeljnoj pretrazi, samo se na zvaničnom sajtu Partibrejkersa može pronaći podatak da je singl „Slušaj 'vamo“ objavljen i promovisan 8. marta, koncertom održanim na kamionu koji je kružio po centru Beograda, dakle ne na današnji dan, u kojem obeležavamo (zvanični) početak rata u Bosni. Sa druge strane, iako je Radio B92 zaista bio „nosilac“ projekta, trebalo bi podsetiti da je učešće u projektu imala i tadašnja Radio Televizija Beograd – spot za pesmu je snimljen i za potrebe emisije „Kult“, te je i emitovan. Ne manje važna je činjenica da je zaista održan još jedan koncert, organizovan u znak protesta protiv rata u Bosni, ali je on održan na Trgu u maju 1992. i na njemu su nastupili Obojeni program, Boye, El. Orgazam i mnogi drugi, kao i Rimtutituki.
Toliko o istoriji.
.
Današnjica, pak, više zabrinjava:
.
Iz nepoznatih razloga, ideja pod kojom je oglašavan današnji koncert je, dakle, postavljena naglavačke: nije koncert održan povodom rata u Bosni, nije ni današnji dan, nije ta pesma bila reakcija na 6. april već na sveobuhvatno zlo koje je rušilo "stablo po stablo".
.
.
Nema spora da je ta i takva anti-ratna ideja rođena u Srbiji 1992. vredna ne samo spominjanja već i potpunog poštovanja, da je neophodno podsećati nove generacije na njeno postojanje - mali je broj ljudi koji se može pohvaliti da je barem pokušavao da promeni kretanje tog vrtloga vira. Padali su otkazi i pucale žice i za manje glasne pokušaje. Nema, dakle, razloga stavljati sve u kontekst koji nije tačan: i ovaj projekat i zalaganje za mir u zemlji za nas zaslužuju svoje mesto u sećanju, kako je nastalo ovo krivo srastanje?
.
Činjenica je, takođe, da je na današnji dan bombardovan i Beograd i da se rezultat tog čina i danas može sagledati (vidi pod: Kosančićev venac).To nam, nakon onakve proslave 20. oktobra verovatno više nije važan datum?
.
Konačno, ono što najviše brine su komentari na danas objavljenu vest >> o večerašnjem koncertu, koji su se usmerili na tumačenje "banalnosti", "gluposti" i "neukusa" teksta pesme "Slušaj 'vamo".
.
"Ko ne pamti, iznova proživljava", kaže pesma.
.
Izgleda da smo zaboravili šta smo pokušali da preživimo. Mnogi nisu preživeli.
Jer, ukoliko su čak i "najhermetičniji" među pesnicima jugoslovenskog rok-end-rola, kao i neki od najboljih tekstopisaca novog talasa bili naterani da svoj antiratni stav i odnos prema svinjariji koja se već zakuvala izražavaju kroz jezgrovite, sočne, nepristojne, jasne, glasne i masne psovke – da li je to dovoljna naznaka o potpunoj, potmuloj zatrovanosti okruženja u kojoj je "pobeđivala narodna muzika", vremenu u kojem je bilo jasno da nije dovoljno pokušavati tako što će istovremeno pravoslavci i katolici udarati o zvona a hodža zapevati sa minereta (Bregovićev sarajevski pokušaj), već je neohodno da zaurlaš ne bi li te neko, možda, čuo (što ne znači - i poslušao).
.
Verujem da bi danas trebalo da obeležimo to što je grupa ljudi imala petlju 1992. godine neke stvari nazove pravim imenom (psovkom) a da je bilo premalo onih koji su čuli, još manje onih koji su reagovali. Trebalo bi da obeležimo i to da nismo bili dovoljno glasni, da nismo pobacali dovoljno kamenica u prave prozore i da nam to bude nauk za sledeći put, da nam više ne bi išlo ovako, usrano.
.
Evo pesme, takozvani "voljno mix", b-strana singla. Zaslužuje da se sluša u stavu mirno.
Snimak B strane koji si ovde ostavio je snimak sa neke chrome audio kasete tada upotrebljene da snimi zvuk/pesmu sa radija kada je ona premijerno emitovana.
ReplyDeleteKasnije, kada je u arhivi bio ceo vinil snimljena je ta B strana i sa njega, ali ovo je bilo bitnije. Taj trenutak je morao biti zabelezen i zbog svega ostalog sto je nama tada znacio - od paljenja sveca za poginule u ratu do tribina i skupova protiv rata. U drustvu Milana, Cavketa i ostalih.
Zato je u opticaj pustena ta verzija sa kasete. Ona na sebi nosi arhivirani sum i ko zna kakvu nit iz te 1992.
Cisto da upotpuni sliku.
Nekome to nesto znaci, drugima ne.
Subverzija sitnih dragocenosti iz nasih zivota.
Ima nas jos, kojima znaci.
ReplyDeleteSubverzija nikad dosta.
Pozdrav :)
Postoji neki sporni memorijal na ovu temu? Nekad je prosto olakšanje propustiti vesti.
ReplyDeletePGP RTB je i objavio sam singl krajem februara te godine. Kao i neke druge značajne buntovničke ploče u devedesetim.
Duboki naklon i poštovanje za ovaj post. I sve ostalo.
ReplyDeleteHtedoh još svašta da napišem, ali sam odustao. Ako se ikada upoznamo uživo, onda u četiri oka.
I još nešto, u celoj furtutmi oko rezolucije i svih ovih "pratečih manifestacija ovo je tekst koji bih najradije i sam potpisao:
http://blog.b92.net/text/14712/rezolucija/
Dzoni, nema nista sporno u ulozi PGP-a. No, ako se pogleda omot i sam vinil nigde neces videti nijednu potpisanu osobu PGP-a. I to zato sto ovo nije njihovo izdanje. Kao neko ko je stampao vinile, uloga PGP-a je time bila i definisana - mi vama pare za tiraz, vi nama stampate singl. I to je sve.
ReplyDeleteS ovom vremenskom distancom od 18 godina (a to nije malo) mogu da kažem da je u tom nastalom punoletstvu začeta sveopšta šabanizacija Srbije i Beograda koja je i dalje na snazi. I ti gmazovi koji su išetali iz svojih rupa i dalje gmižu i to im lepo ide. A to valjda znači da nismo bili dovoljno glasni, pa sad možemo da nastavimo horski da vrištimo.
ReplyDelete@anonymus: da li je trac ili istina da je singl inace snimljen u studiju Pink kod Z.M? :)
ReplyDelete@dzoni: tacno je, bilo je subverzivnih izdanja od strane PGP-a, mada je njihov broj relativno mali, u odnosu na to koliko su objavljivali smeca...
@vrabac: bice prilike, svakako.
Vasketov tekst je brutalan, gorak i dobar. Komentari su prica za sebe.
@zverka:
kako tada nismo bili dovoljno glasni, sada je vazno da prosto postojimo i zapisujemo neke detalje koji ce, tokom vremena, poprimiti drugaciji ton. sinoc sam razmisljao - sta ja koji djavo, da izvinete, kenjam na temu ovakvih detalja. onda sam shvatio da ce, kada prodje vreme generalizacija, biti vazno da ostanu neki tragovi na osnovu kojih se mitologije nece kriviti po sopstvenoj volji, vec ce se stvari valjda konacno postaviti svaka na svoju policu.
u medjuvremenu, valjalo bi trenirati glasne zice, ako dodje do neke nove "glasnosti":
"1-2-3-4, izgubljeni...
Ima nas jos."
Mene muči pitanje, zašto baš sad? Zašto ne 10to, 15to, 20to godišnjica već 18to godišnjica? I kakve veze ima Inicijativa mladih za ljutska prava sa Rimtutitukijem (mnogo je bilo smešnu videti Mašu Mileusnić sinoć kako izgovara "rimtu ti tuki" :) )
ReplyDeleteStrašno je i kako je b92 predstavio celu stvar. 2 minuta izveštaja i 2 minuta samozadovoljavanja o tome kako su veliki borci za slobodu, a Veran još nije objasnio kako je radio beogradskog SKOJ-a postao RTV sa većinskim stranim kapitalom.
najcitiranija rečenica ikada - ispod šlema, da, da, da.
ReplyDeletebtw. ne znam kako vi, ali ja i dalje mrzim sve što je uniformisano.
"sveopšta šabanizacija", o da!
@krdr:
ReplyDeleteNe znam zasto bas sada... Valjda su zeleli da podvuku da je antiratni pokret u Srbiji doziveo punoletstvo? Mada, Stojan Cerovic je, koliko se secam, bio aktivan u centru za anti-ratnu akciju jos 1991, dok je vec u jesen 1990. bila jasna podela ko je za i ko je
protiv, jasno i glasno.
O kapitalu ne vredi raspravljati, cinjenica je da je B92 pravio verovatno najbolji program u vreme kada je bilo najmanje para, tako to ide.
Ujedno, fenomenalno je sto niko ne spominje line-up bendova koji su juce imali za zadatak da "naslede" original. To najbolje govori o njihovom znacaju, uz svo postovanje barem 1 benda sa jucerasnje liste.
U duhu pokreta bi vise bilo da se na bini pojavio refren "Dovidjenja, meni se kenja" (Zenekese)
@jelena:
izgleda da opsta sabanizacija i opsta mobilizacija nisu samo u lingvicnoj vezi, vec tu postoji i neka metafizika...
Snimano je u Pinku. Studio Pink je poslovao na komercijalnim osnovama. Ko plati, snima. Tada nisu imali svoju disko kucu i sl. da bi neko imao beskrajno vreme koriscenja studija. Da li je ZM imao saznanja sta se snima i ko snima, ne znam kao ni to da li je 92. bilo kome ta pesma mogla da smeta u politickom smislu.
ReplyDeleteSta god, treba napomenuti da je koncert protiv rata u Bosni koji je usledio nakon toga bio potpuno ignorisan od strane 'drzavnih medija', ali da je u okviru emisije Metropolis na Drugom programu nakon mesec dana uredno emitovan 5-minutni prilog o celoj akciji sa naglaskom na koncert (pomenuse i Rimtutituki).
1992. negde bas u vreme tog koncerta SB UN nam uvodi sankcije, zatvaraju nas u cauru i tada krece odumiranje slobode tj. preostalih ostrva slobode. Ovakav projekat poput Rimtutitukija bi se (naravno uz iste tehnicke i orgnizacione uslove) tesko desio 1998. ili 1999. jer tada PGP ne bi stampao singl, Mitrovic bi zabranio snimanje u svojm studiju, na RTSu ne bi bile nijedne emisije, nijedno osrtvce slobode da se saopsti da se nesto desilo.
Hvala za info!
ReplyDeleteIstorija muzika i pop-kulture je prepuna ovakvih obrta: setite se kako je Orson Vels uspeo da spase, zavrsi i premijerno pusti "Gradjanina Kejna"...
Nije tajna da je snimano u Studiju "Pink", to piše na ploči. Ima i rečenica: "Hvala Željku, Peci i Veranu". Da li je to taj Željko ili neki drugi, to već ne znam...
ReplyDelete"Hvala Željku i Veranu" meni zvuči sasvim ok. Ne znam ko je Peca, a i ne zanima me.
ReplyDeleteVidim ovde se priča o šabanizaciji. Usudio bih se da primetim da je šabanizacija globalni fenomen. Svi se nešto zgražavaju nad Sekom Aleksić i njenom "rijalitiju" ovih dana. Sa druge strane voditeljka na radiju B92 pre neki dan je doživela par spontanih orgazama pričajući o "Lejdi Gagi". Slušao sopstvenim ušima. Ja zaista ne vidim neke suštinsku razliku između te dve elementarne nepogode.
U stvari vidim, Seka mi deluje autentičnije.
Veran je to odavno shvatio. Mislim to da je šabanizacija globalni fenomen. I da se na tom fenomenu da zaraditi.
I nemojte se zaluđivati, par ludaka koji kao nešto udaraju u neke instrumente, i šačica budala koji ih u tome kao podržava nikada nje zaustavila neki rat ako su oni koji imaju moć odlučili da je taj rat potreban.
(najsvežiji primer invazija Iraka 2003. godine, a ima ih još onoliko, mislim, primera. A i ratova)
@Dzoni: zanimalo me zato sto nisam vlasnikom singla, a pronasao sam negde i tu informaciju...
ReplyDelete@vrabac: da je sve erodiralo - jeste, ali to je rezultat prvenstveno demokratizacije tehnologije - koja je omogucila svakome da se oproba kao muzicar, dizajner, fotograf, pisac.
Kad je ponestalo ekskluzivnih vesti, poceli smo da nevazne cinimo vaznim. Tako smo dosli i do Lejdi Gage i Seke. Tako je Karleusa zapevala na B92.
Kad preslusas Top 40 iz 70,80,cak i 90 - cujes kako je nekada svaki hit imao barem tri sloja, aranzman, prateci vokal, zvrcke koje su te pesme cinile zaraznim.
Ali, stvari istovremeno ne stoje tako lose: po sobama, podrumima, garazama zahvaljujuci dostupnoj tehnologiji snimaju se i sviraju sjajne stvari - koje su nam dostupne raznim putevima - dakle, to sto je reflektor malo udaljen od svih tih sjajnih stvari i nije problem.
Neko je nedavno sjajno modifikovao Vorhola: In the future, everyone will be anonymous for 15 minutes.
vrabac,
ReplyDeletemediji koji se bore da preuzmu slusaoce koji u vecinskom broju "sabanizaciju" vide kao obrazac model koji je prihvatljiv-prijatan-originalan-upotrebljiv-dovoljan, moraju da pricaju i egzaltiraju na lejdi gagi ili seki. podilazenje je osnovni element uspeha danasnjih elektronskih medija. tu se i zavrsava i ponovo pocinje razmatranje svrhe.
prostor za ono drugo se danas mora traziti na drugoj strani, a ne na b92 i sl.
Na zalost si u pravu.
ReplyDeleteJedno vreme je postojao kakav-takav balans izmedju "korisnih" sadrzaja i krsha, ali onda se sve prevagnulo na losu stranu.
Zato sve cesce, to nisam godinama radio, ponovo slusam Studio B ili prosto dozvolim sebi slusanje bilo kakvog dobrog streaminga (preporuka Radio Nigel) sa kojim nemam nikakav emotivni, socio-demografski ili istorijski odnos.
"da je sve erodiralo - jeste, ali to je rezultat prvenstveno demokratizacije tehnologije - koja je omogucila svakome da se oproba kao muzicar, dizajner, fotograf, pisac."
ReplyDeleteNe bih se baš složila sa ovim.
Demokratizacija tehnologije je
omogućila još veći stepen manipulacije, kontrole, oblikovanja svesti, plasiranja ideja/informacija/željenih ponašanja/potreba ka korisniku tih istih tehnologija.
Svi smo postali veliki konzumenti i mini kreatori. (Dato nam je ipak malo parče slobodnog prostora za igru, čisto da ne bi doživeli nervni slom, jer tada baš i ne možemo da kupujemo. A ni zarađujemo nekom.)
Istina je da demokratizacijom određenih "tehnika" dolazi do prilično velikog šuma i da je potrebno mnogo više obučiti receptore za prijem. Ali to nema nikakve veze sa određenim globalnim slomom vrednosti koje su iskazane kroz "ikone" masovnih komunikacija.
"Slobodno tržište nije, kako tvrde ili zamišljaju novi desničarski mislioci, poklon društvene evolucije. To je finalni proizvod društvenog inženjeringa i teško promenljive političke volje." - Grej
..."Posledica je, na primer to što se itnernet danas transformiše u elektronski tržni centar i katalog z aprodaju. A samo je pitanje vrmena kada će najkorisniji atributi inteneta nestati nakon komercijalizacije"-Smirs
Zanimljivo, isti citat na temu trznice i interneta sam nocas citao kod Mangela u "Biblioteci nocu".
ReplyDeleteIsti!
Jesi u pravu u vezi sa mas-medijima, no ja sam vise ciljao na cinjenicu da sada bez mnogo muke svako moze nabaciti i nabaviti dovoljno dobru masinu i tonu softvera koji pomaze da se neke neartikulisane ideje - snime, zapisu, fotografisu - sve je tu - ritam masine, razni sempleri i loop-makeri, "napravim ti pet top40 hitova za 20 minuta dok ujutro sedim na solji" sto bi prosto a tacno rekao jedan stariji prijatelj, klasicni muzicar.
Imam sjajnih albuma u kolekciji, za koje znam da su snimljeni po kupatilima i garazama (dobro, i Bajaga je prvi solo album snimio dobrim delom u svom stanu, koliko se secam :)
Elem, u samoj komunikaciji i promovisanju odredjenih idiotarija jeste doslo do karambola koji, trenutno, deluje nepopravljivo.
I zato je vazan onaj kadar s pocetka filma Matriks važan, kada računari u Neovoj sobi pretražuju alternativne mreže i pronalaze podatke o Morfijusu. Jer, to se već dešava, a biće ga sve više, ukoliko želiš da pronađeš tačniju informaciju, nezagađenu spinovanjem - bilo da se radi o muzici ili politici.
Bio sam na gore pomenutoj manifestaciji, po kisi, na nesto malo preko nule i jako mi je drago da se skupilo i onih stotinak ljudi po onakvom vremenu. Jedino sto bih voleo da znam ko je genijalac koji je zabranio muzicarima da sklone prste i instrumente sa kise u hol Filozofskog fakulteta nego su kisli i pokusavali da se nabiju „pod strehu“ sa gitarama u rukama, kao i da li je moguce da u Bg ne postoji neki ozbiljniji bend koji bi dosao da svira ovakvim povodom (svaka cast ovima koji su bili za entuzijazam, ali jel moguce da se samo neo-pankeri secaju 90-ih).
ReplyDelete