Donedavno prisutne (često neadekvatne prostoru, najčešće nepotrebno agresivne) oglase u GSP-u odmenjuje serijal citata, "lepa književnost". Umesto vrištavog oglasa za deterdžent "broj 1" nailazim na citat Nika Hornbija, umesto nagradnih igara - Markes, dok je Remark prelepljen na mesto popusta na posteljinu. O izboru pisaca bi mogli popričati, no - u ovom trenutku je važnije sledeće: ova promena u komunikaciji jedna je od prvih izazvanih smanjenjem budžeta za oglašavanje, tj. krizom.
Posle mnogo godina, umesto vrištavog "kreiranja potrebe" taj prostor dobija drugi smisao; stojiš tih 10-15-40-koliko-god minuta u vozilu; pročitaš citat prvi – drugi - treći put; razmisliš o napisanom, o željama kojima nisi dugo udovoljio a za koje se lek ne može kupiti; potrebe drugačije sorte.
. . .
Posle mnogo godina, umesto vrištavog "kreiranja potrebe" taj prostor dobija drugi smisao; stojiš tih 10-15-40-koliko-god minuta u vozilu; pročitaš citat prvi – drugi - treći put; razmisliš o napisanom, o željama kojima nisi dugo udovoljio a za koje se lek ne može kupiti; potrebe drugačije sorte.
. . .
Šta je sledeće?
(Mogući scenario #23):
Na onim filip-dikovskim ekranima u autobusima umesto reklama za slovenačke banje pojavljuju se snimci Karajana i berlinaca kako rastavljaju Betovenovu Sedmu, nakon njih - Inoova muzika za liftove, praćena reprodukcijama Miroa, sledi ih snimak Pine Bauš i na kraju – filmovi braće Krej i malo Štokhauzena, dok se preko ekrana ispisuje Kantov kategorički imperativ „Zvezdano nebo nad nama i moralni zakon u nama”.
Rezultat takve kulturne politike: prazni autobusi i trolebusi, ceo grad šiba peške, to je zdravije nego izlagati se ambijentalnom panku koji se emituje sa ekrana - što čini da proizvođači obuće ostvaruju veće profite, to "pokreće domaću privredu" - akcije Industrije Obuće Beograd skaču do neba, podiže se sve veći broj start-up kredita od strane proizvođača pertli i prerađivača kože, kreću i bicikli ("Poni"?), ponovo se lože visoke peći, Ministarstvo Ekonomije proglašava da smo "prevarili recesiju" i da smo jedinstveni slučaj na planeti, svetski ekonomisti nam se dive do imbecilnosti; inostrane kompanije ulažu još više u Srbiju i školovanje praktičnih srpskih umova; oglasni budžeti se ponovo povećavaju, citat Nika Hornbija biva zamenjen oglasom za prašak.
Kraj.
(Mogući scenario #23):
Na onim filip-dikovskim ekranima u autobusima umesto reklama za slovenačke banje pojavljuju se snimci Karajana i berlinaca kako rastavljaju Betovenovu Sedmu, nakon njih - Inoova muzika za liftove, praćena reprodukcijama Miroa, sledi ih snimak Pine Bauš i na kraju – filmovi braće Krej i malo Štokhauzena, dok se preko ekrana ispisuje Kantov kategorički imperativ „Zvezdano nebo nad nama i moralni zakon u nama”.
Rezultat takve kulturne politike: prazni autobusi i trolebusi, ceo grad šiba peške, to je zdravije nego izlagati se ambijentalnom panku koji se emituje sa ekrana - što čini da proizvođači obuće ostvaruju veće profite, to "pokreće domaću privredu" - akcije Industrije Obuće Beograd skaču do neba, podiže se sve veći broj start-up kredita od strane proizvođača pertli i prerađivača kože, kreću i bicikli ("Poni"?), ponovo se lože visoke peći, Ministarstvo Ekonomije proglašava da smo "prevarili recesiju" i da smo jedinstveni slučaj na planeti, svetski ekonomisti nam se dive do imbecilnosti; inostrane kompanije ulažu još više u Srbiju i školovanje praktičnih srpskih umova; oglasni budžeti se ponovo povećavaju, citat Nika Hornbija biva zamenjen oglasom za prašak.
Kraj.
Pre jedno pet godinica, mislim, u NS takodje nesto zjapili neki bilbordi. I neki fini i pametan svet odluci, da aforizmima i izrekama oboji grad. Na jednom je cak stajao i recept za palacinke. Na drugom fina ljubavna pesma. Na trecem HOCU DA TATA KUVA RUCAK! I tak. Ni ne secam se ostalog, ali imam negde zabelezeno kroz fotografije.
ReplyDeleteNego kako kriza dolazi, tako vidim kako ljudskost promalja nos ispod jorgana. Dobro doduse, jos joj se pravi motivi ne znaju (hoce li promoliti nos, samo da bi ponovo prodala oglasne prostore), ili napokon nasusna potreba hoce van...ne znam.
E da.
ReplyDeletePitala sam sebe u medjuvremenu sta bih volela da vidim na tim displejima, posterima i slicno.
Zadovoljile bi me jako jako neke logicke zagonetke :)
Svidja mi se taj pokret sa receptima i muškim kuvanjem! :)
ReplyDeleteTačno je da ne znamo razloge "pomaljanja ljudskosti", ali joj treba dati podršku, pridržati je dok lagano pravi prve korake, posle duuuge pauze!
Inače, na bilbordu bih voleo najpre da vidim jednu "bukvar-kampanju", to "Z kao zeka", "Đ kao Đurđic"... Onda sledeći niz: Ko laže taj i krade, ko krade taj ide u zatvor... Korak po korak, da se unormalimo malo.
Sa sve songom, koji to prati:
ReplyDelete"Zaaaaaaaaakleo se bumbar u cvet i u med, da ce na livadi da napravi reeeeeeeed!"
:)
ovo se zove auto-troll:
ReplyDeletene znam zasto (cika Frojdeeee!) ovo me podsetilo na neverovatni serijal kratkih radio emisija, autor Daca Kocjan, kada je radio "Analizu erotskih sadrzaja u decijoj poeziji"... i najvise se bavio stihom
"Sta li meda
radi samo?"
:)