"Ta sloboda mlade generacije iz osamdesetih bila je izmišljena vera da će svet jednog dana biti igra." (Sonja Savić)
U danima u kojima konačno posvećujemo nekakvu pažnju zvezdi prvog beogradskog grafita - "Margita je dečak!", odlazi i Dečka, na dan Vdove smrti, o kojem je sa toliko strasti pričala pre neko veče. Te večeri, njene rečenice bile su najteže ali i najpromišljenije.
Beograd je ostao bez još jednog od ključnih predstavnika ključne generacije, osobe koja je proživela i promislila o proživljenom, koja je delila sve što je mogla sa nama, na sve moguće načine – kroz performans, videoart, priču, glumu, ali – malo nas je slušalo, još manje je čulo.
Hajde, imenjače, just do it.
U danima u kojima konačno posvećujemo nekakvu pažnju zvezdi prvog beogradskog grafita - "Margita je dečak!", odlazi i Dečka, na dan Vdove smrti, o kojem je sa toliko strasti pričala pre neko veče. Te večeri, njene rečenice bile su najteže ali i najpromišljenije.
Beograd je ostao bez još jednog od ključnih predstavnika ključne generacije, osobe koja je proživela i promislila o proživljenom, koja je delila sve što je mogla sa nama, na sve moguće načine – kroz performans, videoart, priču, glumu, ali – malo nas je slušalo, još manje je čulo.
Ostajemo bez važne i snažne spone sa raznim privatnim prošlostima, bez obzira na to koliko je ona izgledala krhko... Sada već poluzaboravljena, generaciji važna reč Weltschmerz u emisiji u kojoj je i ona pričala - "Kao da je bilo nekad" - napisana je kao dve. To je početak. Kap po kap, sve će se zaboraviti. Zato je važno zapisati svako sećanje i svaku reč. Zato sam ovo zapisao, zato je ovo jedan od mnogih tekstova na ovu temu.
Zato bi trebalo ponovo pročitati ovaj intervju.
Zato bi autor grafita sa početka ovog zapisa - jer pripada toj generaciji i sada ima priliku da učini nešto dobro, trebalo da uradi sve da Sonja Savić dobije barem sada mesto u Aleji Velikana. I to je malo u odnosu na ono što je zaslužila da dobije za života.
Hajde, imenjače, just do it.
bolje je njoj tamo gore nego sto joj je bilo ovde, tamo je sa svojim prijateljima.
ReplyDeleteto je jedino nekako... utesno?
ReplyDeletezamisljam taj susret, svi oni, ponovo zajedno.
U Donjoj Gorevnici sahranjena Sonja Savić
ReplyDeleteČAČAK - Na seoskom groblju u Donjoj Gorevnici, selu između Ccačka i Kraljeva, rodnom mestu njenog oca, danas je sahranjena glumica Sonja Savić, koja je preksinoć preminula u Beogradu.
Po želji njenih roditelja, Mikaine i Milovana, ispraćena je ispred porodične kuće, uz poštovanje pravoslavnih običaja.
Po tmurnom i kišovitom vremenu, sahrani je prisustvovalo više stotina ljudi.
Posle opela, prijatelji su uputili poslednje reči oproštaja rano preminuloj glumici ,"koja od sebe nije tražila ništa više osim dobre umetnosti, a samo za sebe malo lične sreće, u čemu je bila manje uspešna".
SONJA BOGINJA... :)
ReplyDelete