Thursday, 17 April 2014

Gabrijel Garsija Markes stiže u Makondo

Jedne aprilske večeri na ulazu u selo pojavio se starac grgurave kose, svečano obučen, bez tragova blata iz močvare na cipelama.

Iako su svi stanovnici Makonda bili sigurni da ga prvi put vide, on je, prolazeći kroz ulicu u kojoj su stari Arapi i dalje držali otvorene prodavnice svakoga pozdravio po imenu, uz blagi osmeh saučesnika.

Uskoro je Makondo brujao o strancu koji je ušao u Katerinovu krčmu, seo za sto, naručio šolju prevrelog gvarapa i na čiji je pokret ruke jedan od mehaničkih pijanina iz Krespijeve prodavnice na kojem su odavno živele samo kokoši, iznenada zasvirao valcer.


Stranac je znao sve o žutim leptirima koji su pratili lepoticu Remedios. Nije mu bila nepoznata Rebekina tajna da jede zemlju i da su Pukovnika mučili čirevi, ali to i nije bila neka tajna. Ipak, znao je i recept oca Nikanora za levitaciju pred stanovnicima Makonda kojom je želeo da ih ubedi da bog postoji; crtao je poteze partija šaha pukovnika Aurelijana Buendije i njegovog tasta, znao je tačan broj ubijenih u sukobu sa Kompanijom Banana i tako potvrdio da Hose Arkadio Drugi nije bio lud. Konačno, znao je tačan broj zlatnika u ćupu Svetog Josifa koji je Ursula sakrila ispod ploča u kući Buendija, čime je dokazao da pred njim nema tajni.


Hosea Arkadio Buendija i Melkijades istrčali su iz Katerinove krčme, upali u kuću ne osvrćući se na Ursuline prigovore što ostavljaju tragove blata na tek izribanom podu. Ušli su u radionicu ispunjenu dimom iz kotlića u kojem su bezuspešno pravili zlato, Melkijades je zgrabio svitke sa proročanstvom i pokazao ga najstarijem Buendiji:

"Onaj koji vas je stvorio pojaviće se na ulazu u selo jedne aprilske večeri, nakon izgnanstva dugog osamdeset sedam godina. Slavite ga.".


No comments:

Post a Comment