Thursday, 31 October 2013

Preko svake granice

"Mi smo na granici, i nema povratka."
 (Milan Mladenović)

Najpre se teoretisalo o pomeranju granica.
Zatim je usledilo nekoliko činova narodnog delanja ka njihovom novom uspostavljanju.

To je pomeralo granicu ponašanja koje su oni koji su živeli u okviru naših granica pristali da tolerišu.
Čin po čin, sve dok se granica između činova više nije mogla videti.

I kako je sve više ljudi prelazilo granicu u ponašanju, rasuđivanju, zaključivanju i delanju, tako je sve više ljudi prelazilo granicu u jednom pravcu, ka prostoru gde fizičke granice nisu više važne ali sve druge granice - jesu.

Nakon dvadeset godina, granica u nas više nema ili ne znamo gde su - bez obzira na to da li pokušavamo da mapiramo fizičke ili one druge.

Verovatno nikome nisu potrebne.
Da jesu, trudili bismo se da ih definišemo.

Čuvara granica gotovo da više i nema, 
pomrli su ili oterani, 
proglašeni su graničnim slučajevima.

I sad poput doseljenika zabijamo ašov u ničiju zemlju, ograđujemo je i branimo kako umemo, pokušavamo da razgraničimo glupost, ludilo i bezobrazluk koji zavijaju poput vukova ispod naših prozora, čak i po danu, dok teoretišemo 
gde postaviti granicu preko koje više nikome nećemo dozvoliti da pređe.

Ova država me čini bezgranično gorkim.
Što nije moje prirodno stanje.
Državu ne mogu da menjam, 
sebe mogu.

10 comments:

  1. https://www.youtube.com/watch?v=DidapxRE-5A

    ReplyDelete
    Replies
    1. Još samo jednom pogledaj taj zid, još jednom pogledaj...

      Delete
  2. Hm... vrlo mi se slične misli motaju po glavi. Možda najviše ovaj deo "gde postaviti granicu preko koje više nikome nećemo dozvoliti da pređe". A poslednja rečenica, kako god da je protumačim, a mogu na nekoliko načina, sadrži kofu gorčine i jednu svetlu tačku. Hajde da se nadamo da svetle tačke imaju brojnost, makar svaka u svojoj kofi... hrmpf...

    ReplyDelete
    Replies
    1. Svetla tačka je za sada to što više ne mogu da ćutim. Trudio sam se da ignorišem nekoliko nedelja sve. I u početku je funkcionalisalo. No, to je bilo kratko. Opet poplava stiže do praga, prozora, stola i tanjira.

      Delete
  3. Ja sam to pre nekog vremena definisao u jednoj reči DOSTAAA!!!!!
    http://blog.b92.net/text/22982/DOSTAAA/

    B.

    ReplyDelete
  4. Video sam druže, ista je muka, ja nisam imao snage da više nabrajam, previše ga je...
    Pomišljam da ciljanje na pojedinačne slučajeve više ne daje nikakve rezultate... nego napalm, preko celog polja.

    ReplyDelete
  5. Ova država me čini bezgranično gorkim.

    Koja država? Gde ti oko sebe vidiš državu, leba ti?

    ReplyDelete
  6. Promenila sam i drzavu. Bar onu u kojoj zivim. Gorcina je ostala.

    ReplyDelete
  7. Dobro, "ono što se naziva državom" jeste pravilnija formulacija...
    Inače, ne vidim je.

    ReplyDelete
  8. I šta ste uradili, spakovali se i pobegli

    ReplyDelete