Sunday, 9 December 2012

"Koka-kola socijalizam" [knjiga]

"I ovde se razvija jedna folklorna ideja da su farmerke kapitalizam, a evropsko građansko delo socijalizam... Kolika je to konzervativna netrpeljivost prema toj novoj, urbanizovanoj omladini i njenoj masovnoj demokratskoj kulturi vidi se iz činjenice da su neki roditelji prijavili svoju rođenu decu miliciji. Tražili su da ih milicija upotrebom sile ošiša. Ova "netrpeljivost" prema omladini ima izrazito politički karakter... Naša štampa je sa dosta argumenata pobila pokušaje paničnog optuživanja omladine. Nažalost, niska demokratska kultura mnogih građana čini da se i kod nas mogu naći ljudi koji mogli da se pridružue kineskoj 'kulturnoj revoluciji'..."

(Gradski komitet SKS Beograd, "Mladi u savremenim društvenim zbivanjima - neka pitanja i problemi omladine Beograda", oktobar 1966.)

. . . 

"Da li je naša zemlja još kadra da se održi, da se ne raspadne?" 
(Josip Broz Tito, mart 1962.) 

Oktobar, 1968. Izvor: http://igoyugo.tumblr.com/
.
"Koka-Kola socijalizam" Radine Vučetić je besprekorno vođena studija o (više)decenijskom balansiranju Jugoslavije između istoka i zapada i koristima koje su građani iste imali od života na liniji razgraničenja interesa dve svetske supersile. 
Gotovo pet stotina strana pregleda kulturnih (i političkih) gibanja potkrepljenih bogatim izvorima poput arhive Josipa Broza, tadašnje "Politike", "Borbe", ali i "Bazara" i "Džuboksa" - sve do Diplomatskih arhiva i Jugoslavije i SAD - predstavlja neverovatno putovanje u period koji najčešće posmatramo kroz "Ljubav i modu", prve električarske sastave i šoping u Trstu,  a koji su tek deo recidiva brižno vođene i spoljne i unutrašnje politike.

Čitanje ove knjige predstavlja uživanje poput gledanja filma "Cinema Komunisto" ili serijala "Zabranjeni bez zabrane" - jer su gotovo sve velike teme - od zabrana filmova i pozorišnih predstava dela sve do otvaranja prve samoposluge na Cvetnom trgu (1957.) potkrepljene i zvaničnim izvorima ili govorima političara, ali i potpuno ličnim pričama imenovanih ljudi, građana Jugoslavije čiji su komentari iz tadašnje dnevne štampe ponovo došli do nas, otkrivajući da se mi zapravo i nismo toliko promenili u međuvremenu, uprkos svemu.

Proces amerikanizacije tadašnje Jugoslavije predstavljen je kroz sve ključne aspekte: od političkog, preko filma, muzike, pozorišta i likovne umetnosti (izvrsni pasaži o otkrivanju Pop-arta polovinom šezdesetih), televizije, stripa, mode, navika u kupovini - sve do Markuzea, novolevičara i svega što je utabalo put novim gibanjima početkom sedamdesetih.

Na stranicama knjige ukrštaju se govori Josipa Broza, izjave Nikite Hruščova ("Kada čujem džez, to je kao da imam gasove u stomaku"), danas naizgled neverovatne činjenice (Beograd je tada imao 49 bioskopa a "Bal na vodi" sa Ester Vilijams je pogledalo 80% stanovnika tadašnjeg Beograda), zaboravljenih detalja (prvo izvođenje Beketovog "Godoa" u istočnom delu Evrope); fenomenalni trivia podaci, poput onog da je Desimir Žižović Buin - autor najpoznatijeg partizanskog stripa "Mirko i Slavko" bio pripadnik ravnogorskog pokreta; sve do rasprava na temu prvi postavke komada "Kosa", koju je kritikovala ona vrsta koja je preživela do današnjih dana; tada su pušili Kent i nosili farmerice, ali su bili protiv vesternizacije.

http://igoyugo.tumblr.com/
Antologijska scena: Sedmorica mladih posle novogodišnjeg koncerta u Domu sindikata počinju oko pet ujutro svoj koncert na beogradskim ulicama ispred palate "Albanija", sviraju četrdeset minuta "Sent Luis Bluz" i prave karnevalsku džez povorku preko Terazija, sve do jedanaest ujutro "dok nisu malaksali od umora" (1961.)

"Koka-kola socijalizam" je, dakle, detaljna priča (mudro lišena nostalgije) o državi "Gruča i Karla Marksa" - kako je definisana u jednom izveštaju stranog diplomate - a koju bi valjalo ponovo pročitati i sagledati i kako se vodi kulturna politika i kako se ista može koristiti za najrazličitije svrhe. 
To je, čini se, jedna od važnih ovde zaboravljenih veština.

p.s.
Radina, bravo! ;)

16 comments:

  1. "novoj, urbanizovanoj omladini i njenoj masovnoj demokratskoj kulturi"

    1st strike.

    "Gradski komitet SKS Beograd"

    2nd strike.

    "brižno vođene i spoljne i unutrašnje politike."

    strike out!

    ReplyDelete
  2. A sve citati, tada postojeća upravna tela i činjenice.

    Strike, Lucky Strike.

    ReplyDelete
  3. poslednje nije citat sem ako i sam nisi bio deo "upravnih tela".

    ReplyDelete
  4. Čitanje ovih 500 strana krcato je dokazima da je neko brinuo, tj. brižno se odnosio prema toj temi.

    Da li je bilo dovoljno brižno, da li je briga usmeravana na pogrešne aspekte razvoja ili je briga bila protivproduktivna - e o tome možemo da pričamo :)

    ReplyDelete
  5. sve diktature su vazda "brizno" odnosile prema kulturi. pgledati npr. biografiju borisava pekica.

    ReplyDelete
  6. ili mihaila đurića. sasvim dovoljno rečitih a prećutkivanih primera da pojmove građanstva, demokratije i kulture koliko god tražili nećete nači u vokabularu titoizma. što se tiče njegove amerikanizacije, moja je ocena da je to pre bila nužda nego slobodan izbor, te ta brižljivost pre može da se tumači u tom kontekstu, koji je više mučan nego atraktivan. od te ludačke sreće koju ionako poznajemo iz druge, iskrivljene ruke, ćemo se mukotrpno oporavljati vekovima.

    ReplyDelete
  7. Slažemo se, dakle, da su oni bili brižni? Da je to bilo u njihovu korist nije tema rasprave, naravno...
    No, jedan od razloga što mi je ova knjiga zaokupila pažnju na period od 2 cela dana je i činjenica da u okviru same "brižljivosti", zapravo ne postoji jasno uočivi patern - ima momenata i dela koja su izvedena/snimljena/objavljena čiji su težina i "anti-komunizam" zapravo mnogo radikalniji od nekih koja su zabranjena... Tu tajnu ćemo još dugo razotkrivati.

    Ne verujem da je u pitanju nužda, već je u pitanju jasna odluka. Količina balansiranja u periodu 1948-1961 je tolika da je jasno da je imao i moć i tehnike i dovoljno slobode da sam kreira budućnost sopstvene vlasti i države koju vodi.
    I nije to period od kojeg ćemo se oporavljati vekovima. Zapravo, već smo "oporavljeni" - ne vidim veliki broj recidiva tog vremena u životu sada. Oporavljaćemo se mi prvo od nekih drugih trenutaka naše istorije - 1903, 1912, 1914, 1918, 1929, 1934, 1941, 1944...
    Uzgred, pre neki dan sam čitao tekst (praćen dokumentima) o Pašićevim pregovorima sa Austrougarskom 1913. Zanimljivo je.

    ReplyDelete
  8. hm, zamislio sam se na ovo što si napisao. ipak, ne mogu ti dati za pravo da je ta vizija preterano originalna i slobodna - jednostavno je bila kompatibilna sa interesima onih koji su mu do kraja pedesetih dali bespovratnih 30 milijardi dolara.
    (uostalom, probao je i titov najbolji đak sloba da radi nešto slično pa je dobio po glavi)
    kasnije se ispostavilo da i nisu baš bile bespovratne, ali ono od čega ćemo se, sem tih finansijskih detalja, oporavljati dugo je činjenica (bar za mene) da se na taj period istorije gleda kao na nešto dobro i poželjno, iz čega i proizlaze naše sadašnje nedaće u smislu da i dalje verujemo da mi nešto preterano više vredimo u odnosu na istočne komšije (vrlo lepo opisano u "imaginarnom balkanu" marije todorove u jednom kratkom pasažu), a da ne pričam da je upravo taj period bio posteljica svog zlopaćenja koje je danas došlo do svojih metastazirajućih oblika (pojave koje su vanredno opisane u "homo postcomunisticusu" mikloša bira). dakle, recidiva kol'ko voliš, nemaju baš petokraku na čelu, ali od nje vode poreklo.
    uprkos svim ovim pokazateljima, kod nas se i dalje većinski bira (i "bira", putem medijskog navođenja) da se mentalno živi u tom imaginarnom titoističkom diznilendu koji je bio jedna vrlo oročena istorijska pojava, i sa ove vremenske distance je jasno da nije imao nikakvu šansu da uspe. po mom mišljenu pokazatalji oporavka su u direktnoj relaciji sa razvojem javne svesti o pogubnosti čitave te priče.
    slobodanu jovanoviću je to još tada bilo jasno kada je pre šezdesetak godina (1955.) zapisao sledeće: "Bilo je primera da je jedna Vlada, i bez prave snage, zahvaljujući povoljnoj međunarodnoj situaciji, dobila spoljašnjim odnosima jednu nesrazmernu važnost. To je bio i slučaj Musolinijeve Vlade između dva rata. Ali, kao po nekom prirodnom zakonu, pre i posle, spoljašnji značaj jedne Vlade izjednačuje se sa njenom unturašnjom snagom – i to na taj način, što spoljašnji značaj pada, ako se suviše iznad unutrašnje snage uzdigao. Unutrašnja snaga Titove Vlade ne može biti velika. Svaka Vlada crpe svoju snagu iz naroda, a Titova Vlada nije popularna. Kad jednog dana njen spoljašnji značaj bude imao da se izjednačuje sa njenom unutrašnjom snagom, onda će se tek videti koliko su svi diplomatski uspesi Titovi bili samo opsena."

    bio je ovaj .gif na vukajliji samo sa potpisom: "ono kad matorci krenu da ti pričaju o životu u sfrj", samo mu se u međuvremenu izgubio trag :) : http://vukajlija.com/reakcije/20429




    ReplyDelete
  9. zanimljiv niz datuma...
    a od zbog cega bi se oporavljali u vezi na primer u vezi 1903?
    ja eto mislim, da je su upravo tada stvorili uslovi za oporovak :)

    nego sta u vezi pasica i tih pregovora je tako zanimljivo?

    inace, pasic je te 1913. vec bio covek cije je shvatanje vremena u kom zivi bilo pomalo zastarelo. nekim oficirima i nekim momcima po bosni su stvari bile mnogo jasnije :)

    ReplyDelete
  10. Šalu na stranu, a i izvinjavam se zbog nepismenosti u prethodnom komentaru, tako je to kad kucaš na brzaka sa posla, evo nađoh šta sama autorka knjige kaže o tom periodu:

    "Partija je svesno pustila zapadnu kulturu, jer je time sticala poene kod Zapada, pokazujući se kao liberalna, ali je sticala i poene kod običnih ljudi, kojima je tako davan privid slobode."
    (boldovanje moje)

    Pa malo kasnije:

    " Prihvatanja zapadnih uticaja donosila su Titovom režimu poene pred očima sveta, jer su pokazivala „humano lice” jugoslovenskog socijalizma, ali je to lice imalo i svoju drugu stranu. Otvorenost je smatrana dobrodošlom samo dok nije dovodila u pitanje sistem. Suprotstavljanje dogmi nije tolerisano, što pokazuju pritisci na reditelje crnog talasa, skidanje pozorišnih predstava, i ostali pritisci u kulturi."

    SFRJ u kapitalistickom pakovanju

    Inače Mare, mislim da je Nebojsa u pravu u vezi sa tim da je u periodu 1948-1961 Titov režim bio prilično nezavisan. Sad, jasno je da je uzrok tome bila i povoljna geopolitička situacija, ali je trebalo malo i rizikovati i stisnuti petlju. Nisu komunisti 48. dočekani na crvenom tepihu u Vašingtonu uprkos raznim teorijama zavere koje sada kolaju. Trebalo je pregrmeti nekoliko prilično neizvesnih i teških godina.

    ReplyDelete
    Replies
    1. ne bih rekao, posebno sam sklon tom mišljenju nakon što sam pročitao knjigu heder vilijams "padobranci, patrioti i partizani". npr. tito je na jedan dan ukinuo zakon o privatnoj svojini da bi ficroj meklin mogao da kupi kuću na čini mi se braču (neko jadransko ostrvo je u svakom slučaju u pitanju). takođe zna se da je upravo u tom vremenu sfrj faktički bila članica nato itd itd
      dakle, možda nije bio crveni tepih ali jeste saradnja, i to intenzivna. a tito se samo pridržavao dogovora iz jalte po kome je sfrj bila zona podeljenog interesa. tako da nije u pitanju vašington, već uvek i samo london, a ta predistorija seže još od 27. marta 1941.
      znaću više kad budem pročitao čerčilove memoare.

      Delete
    2. pa ne baš:)
      al dobro, ostavimo to za neki razgovor uživo. samo da napomenem da već 45 niko više nije to sa Jalte doživljavao preozbiljno, računalo se stanje na terenu. Naročito ne Staljin, Ameri možda još manje, Englezi su imali dovoljno svojih problema. A ni odnosi Londona i Vašingtona tada nisu uopšte bili tako idilični kao danas. Da ovi naši nisu dobili podršku iz Vašingtona, prdnuli bi u čabar što se kaže, a nisu je dobili niti lako niti odmah. London je mogao da piše protestna pisma u slučaju Sovjetske invazije, ne mnogo više od toga.

      uzgred, ne očekuj previše od tih memoara, nećeš saznati previše o toj temi.
      mislim, pročitaj obavezno zanimljivo je štivo ja sam uživao čitajuči, ali po pitanju ovoga ne očekuj previše.

      Delete
    3. "već 45 niko više nije to sa Jalte doživljavao preozbiljno, računalo se stanje na terenu."

      da je to tačno, grčka bi otperjala u komunizam, a tito, hodža i dimitrov bi izgradili balkansku federaciju. ali pošto se jalta ipak uzimala u obzir, tito je zauzdao trudbenike poput tempa i povukao ih iz grčke, dok je ovu drugu ideju stopirao staljin lično, pozivajući se na dogovor sa krima, "rivijere pakla", kako je prozvao čerčil.

      Delete
    4. da to nije tačno građanskog rata u grčkoj ne bi ni bilo, niti bi mi u periodu 1945-1948 bili 100% sovjetski. mogu u kafanu i da ti donesem neke radove nekih ljudi koji su proveli neko vreme kopajuči po arhivama u Vašingtonu i Londonu baveći se upravo tim pitanjem :)
      mislim da sam nešto kratko oko toga u Masci prozborio sa Nebojšom, ali mislim da ti nisi ćuo (dok smo izlazili).

      Delete
  11. Ne, ne, toliko je otvorenih tema da prosto moramo u kafanu :)...

    To će biti izgovor da prekinem sa čitanjem "Sveta otkrića" (to mi je, dakle, druga u nizu koju čitam od Borstina, nit' uveče mogu da zaspem, jer čitam, i još se budim sa prvim petlima pa nastavljam)

    Dužan sam odgovore za privid slobode (Radina veoma mudro često postavlja i ostavlja to pitanje otvoreno, jer bi i čitalac i ona kao autor upetljali i definiciju šta je sloboda i kako se napipavaju granice iste), 1903 (zato što je nakon konačnog, ali kratkog perioda bez ubistava vladara vratilo to kao jedinu moguću opciju prevrata), ali sam dužan i Maretu odgovor na temu Tita i njegovih đaka, nije S.M. bio njegov đak, samo je čitao nepotpune skripte tik pred ispit, pa su mu promakli neki kljucni detalji...

    ReplyDelete
  12. Bonus track :)
    Link ka delu knjige koji se bavi džezom u Jugoslaviji, objavljen u novom broju časopisa "Muzikologija"

    http://www.komunikacija.org.rs/komunikacija/casopisi/muzikologija/XII_13/03/show_download?stdlang=ser_lat

    ReplyDelete