Sunday, 4 January 2009

Pesme uz koje ne igram

Četiri dana "opšte obamrlosti duše i tela, uz potenciranje volje za ništa" dobili su nekakvu formu izborima koji se ne mogu nazvati slučajnim. Najpre "Turneja", onda sjajni "Kino Lika" Dalibora Matanića, istog dana kada sam završio "Historijsku čitanku 2" Jergovića i otvorio korice "Knjige osvete" Dragana Todorovića. "Ne dao Bog većeg zla" je već odgledan ranije, ali bi dobro upotpunio sliku.
.
Ako su praznici pravo vreme za ekstrovercije svake vrste, onda su pravi i za introspekcije od ove vrste.
.
Namerno sam odlagao čitanje ovog "bluza za Jugoslaviju" kako piše u podnaslovu – jer je njegovo pisanje zahtevalo punu pažnju ali je i uzvraćalo punom, otvorenom šakom – nekad pravo u glavu, nekad u srce, nekad...
Pamtim njegove tekstove, pamtim emisiju sa Radio Politike, čuvam ovaj tekst koji sledi u nastavku. Objavljen je u "Rocku" (pre no što je postao Pop-Rock), u rubrici "Pesme uz koje ne igram". Koliko se sećam, tekst je bio naslovljen "Mali crveni tranzistor", ali to ne garantujem. Garantujem da mi je, dvadeset i nešto godina kasnije, podjednako dobar te, normalno, nešto jasniji.
Uživajte.

.
Dragan Todorović - "Pesme uz koje ne igram/Mali crveni tranzistor" (Rock, 1987)
.
Mislim da je to bilo u martu, ali nije mnogo bitno. Otišao sam kući sa nekoliko novih albuma i preslušavao ih do duboko u noć. Iznenada, u magnovenju, upitao sam se kako sam stigao dovde, do noći u kojoj imam 29 godina i ništa više, sem nekoliko stotina albuma i singlova, stotinak kaseta i haj-faj liniju. Čovek ne raste kao trava, čovek raste po stepenicama. Dakle, koje sam to stepenike gazio da bih došao do ove noći? Život ne ostaje u romanima, život ostaje u fragmentima. Koje sam to scene snimao da bih dobio ovaj film?
Onda mi se učinili da bi bilo strašno zanimljivo montirati jedan generacijski film – ne ići tragom jednog slučaja, nego zabeležiti karakteristične epizode skupa ljudi koje poznajem. Da ne bih napravio galimatijas, jasno mi je bilo, morao bih da pratim jednu generaciju. Sasvim je prirodno što sam se opredelio za svoju, onu iz 1958. Nekih šest meseci sam beležio detalje razgovora i slagao ih u jedan mozaik koji je tek skica za sliku. Možda je to što sam dobio apsolutno bezvredno, a možda je preciznije nego što mislim, ali sasvim je mouće da je put koji sam želeo da otkrijem zaista tu negde, u tim fragmentima.
Dakle:
.
1969:
Zaljubio se prvi put u životu. Jedanaest mu je godina i ide u četvrti rzred osnovne. U njegovo odeljenje došla je nova devojčica, kćerka pozorišnog glumca koji se preselio u lokalno pozorište.
Učiteljica muzičkog često svoje časove pretvara u male koncerte: ko god zna nešto da otpeva, može da izađe, pokloni se i počne. On jednog dana skuplja hrabrost, izlazi i najavljuje veliki hit Đorđa Marjanovića "Romana". Dok peva uvodne stihove, "Ko li ukra od noći deo najcrnjih boja, pa ti utka u oči i dade im sjaj", on stoji pred njenom klupom i gleda je. Ne smeta mu što ona ima izrazito plave oči, kao što mu ne smeta to što on nema sako a truba je da skine majicu i baci je teatralno na pod, kao što to radi Đoka. U stvari, stidi se bele potkošulje koju mu je keva navukla. Nastup je bio uspešan. Od tada sebe smatra vatrenim "đokistom" i svoju budućnost vidi na festivalima. Nekoliko dana kasnije sluša "Večernju reviju želja" i prvi put obraća pažnju na Beatlese koji pevaju "Yellow Submarine". Nalazi da je melodija zanimljiva i počinje da je zvižduće. Pred spavanje, iste večeri, prvi put će iskusiti sukob generacija. Otac će pojavu nekog dugokosog tipa na televiziji prokomentarisati sa "Vidi čupavca, majke mu ga četničke! Sve bi ja te bitlse ošišao do glave da sam neka vlast!"
.
1971:
Posle par meseci upornog navaljivanja, otac mu je kupio japanski portabl-gramofon sa MW radijom, marke "Taya". Pošto roditelji rade i ostavljaju mu pare za burek i jogurt, on počinje dijetu, ali postepeno povećava kolekciju singlova. Prvi koji je kupio je "Lay down" Melanie, četvrti "Što sam ti skrivio živote moj" Kemala Montena (uz pratnju sastava Pro arte). Prelazak sa crvenog tranzistora kupljenog u Trstu na lepo dizajnirani "Taya" gramofon smatra velikim uspehom i za sebe i za čovečanstvo. Pošto je njegov drug imao takav gramofon mnogo pre njega, zaključuje da mora odmah napraviti korak dalje, pa kupuje i pravu longplejku. To su Stonesi "Gimme Shelter". Singl košta 630 dinara, a LP 4500. Burek i jogurt su 700 starih dinara , tako da je zbog Stonesa preskočio šest doručaka a ostatak novca je skupio podižući rešetke za skianje blata ispred telefonske govornice. U to vreme ploče voli najviše zbog toga što se mogu skupljati, a duže traju nego sličice.
.
Skuplja još i "Životinjsko carstvo", "Zemlje i gradove sveta" i "Kanditove" markice sa poleđine čokolada i postiže vredne rezultate. Majka iznenada dovodi u vezu njegovo mršavljenje sa porastom broja ploča u kolekciji, izražava filozofski stav da "ne treba bacati pare na ta govna, kad je burek važan za razvoj" i zabranjuje mu skupljanje ploča. On nastavlja prelazeći u ilegalu.
.
Tajne materijale od plastike krije na vrhu šifonjera, ne sanjajući da još neko u kući ima iste ideje. Jednog dana, tražeći ploče nalazi nešto meko u sjajnom staniolu, otvara ga i vidi da je u pitanju nešto slično balonu, ali malo vlažno sa čudnim repićem na kraju. Predpunom kuhinjom gostiju pita roditelje šta je to. Mam je počela intenzivno da kuva kafu, a otac je uzdahnuo, potegao dim i gutljaj i muklo rekao: "To je kurton, sine". Objasniću ti kad odu gosti."
.
1972:
Seksualno obrazovanje stiče uglavnom čitajući "Ljubavno iskustvo" u "Čiku". Ima trinaest i po godina i u dnevnik zapisuj "Zabrinut sam zbog veličine svog polnog organa. Ako to moja seksualna partnerka primeti tokom neophodne predigre, verovatno ću postati impotentan.
Možda je najpametnije da ugasim svetlo i da doživim preranu ejakulaciju, pa neće ništa ni primetiti.
.
Pored omiljene rubrike čita i vesti sa domaće i sa svetske scene i polako postaje sve bolje informisan. Od svega što je pročitao o rocku, najviše mu se dopao potpis jedne fotografije: "Alman Brothers Band, žene, prijatelji, psi i odabrana deca". Veliki hit "Mamy blue" nije ga oborio snogu. Više mu se dopada David Bowie i njegov muzički broj "Starman" (tako su ga najavili jedne noći na Radio Zagrebu). Igrajući fudbal doživljava prvu tuču i oseća se kao pravi muškarac, mada nije baš najbolje prošao. Jedne noći sanja kako drugarica iz razreda otvara svoju svesku na velikom odmoru, dok su sami u učionici (redari), on otkopčava pantalone i stavlja svoju stvar na njenu svesku, ona sklapa svesku... Ujutro otkriva da su mu gaćice vlažne i zna šta je to, ali se oseća prilično glupo jer je prvi put, makar i u snu, bilo sa – domaćim zadatkom.
.
Par dana kasnije, jedan drug mu glasom punim divljenja priča o nekom frajeru koji ima sva četiri albuma Zeppelina. Odlučuje da i on počne da naručuje ploče iz Engleske, nalazi adresu kompanije "Cob Records", stavlja dve desetohiljadarke u pismo i traži Temptations, album „Аll Directions“. Ploča mu nikada nije stigla, jer je neko na pošti verovatno našao pare.
.
1973:
Završava osnovnu školu i za odličan uspeh dobija stereo-gramofon „Traviata“, plastičan, bele boje, sa zvučnicima koji kad se sklope pokrivaju gornju polovinu aparata. Produžuje kablove, montira zvučnike na regal i stiče nezgodan običan da usred noći gromoglasno pusti samo onaj Plantov krik sa „Whole Lotta Love“, ne paleći svetlo i odmah zatim isključujući gramofon. Dok se njegovi roditelji dignu i sva svetla preko puta upale, on spava mirno i nevino. U komšiluku počinju da pominju duhove. Naučio je da svira „Crnog leptira“ YU grupe i „Smoke on the Waer“ Deep Purple. Smatra da su festivali zastareli i da neće nastupati uživo, samo će snimati ploče. Počinje da voli lagane stvari, jer što ih bolje poznaješ, lepše igraš uz njih, a što lepše igraš, manje si usamljen.
.
.
1975:
Često odlazi u disko i tamo pije pivo i povremeno puši. Smatra sebe krajnje pokvarenim, ali ne želi da ga generacija ostavi za sobom.
.
1977:
Završava gimnaziju i odlazi na more sa drugovima, gde ostaje punih mesec dana i upoznaje devojku svog života. Upisuje fakultet i otkriva da se za izostanak sa predavanja ne dobijaju neopravdani pa to počinje da koristi. Pada na prvom ispitu u januarskom roku, jer mu je devojka u oralnoj fazi. Pravi je ekspert za muziku, a ploče voli jer ga svaka podseća na nešto.
.
1978:
Osniva grupu sa dvojicom drugova. Na dvokanalnom magnetofonu čehoslovačke proizvodnje snimaju dve pesme. Za jednu su sigurni da je veliki hit, smatraju da je time rešeno pitanje uspeha prvog albuma i razmišljaju o materijalu za drugi album. Pošto izbijaju nesuglasice oko imena druge ploče, grupa se rastura. U leto odlazi na dvonedeljnu vojnu obuku za brucoše (eksperiment koji je potrajao svega par godina, ali je zahvatio tu generaciju).
.
Po izlasku odlučuje da jednoga dana odseče sebi desni kažiprst, jer mu je dosta vojske. Odlaz sa drugom na more, gde gleda tezgaroše na terasama kako sviraju stare hitove i disko muziku i zaklinje se da nikada neće svirati svadbe. Vraćaju se sa mora ranije nego što su planirali, jer je u toku njihovog boravka na obali benzin poskupeo sa 630 na 670 starih dinara. Zabavlja se sa devojkom svog života, ali to nije ona od prošle godine.
.
1980:
Fakultet ide sve lošije. On tvrdi da su profesori idioti i da on takvima ne želi da dozvoli da menjaju njegove životne stavove. Gitaru svira sve ređe, jer je razočaran situacijom na domaćoj sceni. Upoznao novu devojku svog života. Sve više sluša jazz. Sanja da leti: hodajući ulicom, on iznenada odluči da sledeći korak ne dovrši, da ne spusti nogu – i zaista, poleteo je! Znači, u tome je trik – letenje je samo nedovršeno koračanje!
.
1982:
Nijedan korak ne dovršava, ali ipak mu ne uspeva da poleti. Sve je buntovniji, a onda odlazi u vojsku. Suprotno svojim očekivanjima, dobro se oseća i svrstava se neprimetno u ogromnu većinu muškaraca koji tu i tamo razvezu priču o vojničkim danima.
.
1983:
Izlazi iz vojske i nalazi posao. Poslednjih dve-tri godine jako se udaljio od muzike. Retko kupuje ploče i retko ide na koncerte. Sve je buntovniji i počinje da se zanima za 68.
.
1984:
Interesovanje za 1968. naglo poraslo kad je prvi put spavao sa jednom devojčicom rođenom te godine. Prvo je pomislio kako je stvarno (očigledno) bila jedna vatrena godina, a onda iznenada ukapirao da je deset godina stariji od tog deteta u njegovom naručju. Ustao iz kreveta, uvukao stomak i pustio Dilena „Segnior“. Mala ga je posle dva minuta zamolila da joj pusti nešto drugo, a ne tu limunadu. Pitala ga je da li možda ima nešto od Duran Duran. Te noći, kad je ona otišla, teško se zapio i oko tri ujutro legao uz zaključak da „sve je to Orvel, majke mu ga“.
.
1986:
Veći deo njegove generacije oženjen. Devojka ga uglavnom dvojako tretiraju – ili misle da je mator, pun iskustva i da ga treba konzumirati za jednu noć ili misle da je mator, pun iskustva i da je zgodna prilika za udaju. Bežeći i od jednih i od drugih, sve se više okreće muzici. Pušta stare ploče duboko u noći, puši dva pakla dnevno i planira put do Trsta, gde bi kupio jedan mali crveni tranzistor.
.
. . . 
.
Sajt Dragana Todorovića > http://www.dragantodorovic.com/
.

5 comments:

  1. Baš lepo. Za one koji bi voleli sve to da imaju na jedom mestu, knjiga "Pjesme uz koje ne plešem" upravo je objavljena u Rijeci, u izdanju Naklade Uliks.

    ReplyDelete
  2. Hvala na informaciji!
    Dok se ovdasnji izdavaci ne dosete - podizacemo knjizi tiraz u Hrvatskoj :)

    ReplyDelete
  3. hvala za ovo bas <3

    ReplyDelete
  4. hehe 5 oktobar, kako se sve namesti...vec davno procitao ovaj post, onda trazio, skoro nasao, procitao za jedno popodne...lazem, manje je trebalo....sad cekam da mi vrate pa o5 da citam....

    ReplyDelete
  5. Sad će Sajam knjiga, nadam se da će poneki primerak i ove godine stići do Beograda, prošle godine sam uzeo još 2-3 - i svi su otišli u raznim pravcima :)

    ReplyDelete