/Objavljeno pre 250 godina, a napisano verovatno još 1230*. godine, dakle u vreme kada je uticaj Crkve bio mnogo veći i kada se zbog ovakvih reči završavalo na lomači - ovo delo ponovo postaje revolucionarno i hrabro, i znam delove sveta u kojima bi autore spisa koji se nalaze u ovoj knjizi rado prokazali kao slugu đav'la, ili barem nevernika čak i u XXI veku. To je i komično, i strašno./
*
"Svi se moraju složiti s tvrdnjom da se ljudi rađaju u
dubokom neznanju i da im je u prirodi jedino da traže ono što im je korisno i
plodonosno: otud dolazi da, najpre, veruju da je dovoljno što su slobodni da
sami osete da mogu hteti i želeti, ne dovodeći uopšte u pitanje uzroke koji im
omogućuju da hoće i žele, jer su im oni nepoznati; zatim, pošto ljudi sve čine
samo zbog jednog ishoda koji im je draži od drugog i pošto im je cilj da
spoznaju samo konačni ishod svojih dela i zamišljaju da posle toga nemaju
nikakvog razloga za sumnju, a pošto u sebi samima i izvan sebe pronalaze razna
sredstva da dođu do onog što žele, zaključili su da u prirodi ne postoji ništa što
nije baš za njih stvoreno, u čemu oni ne treba da uživaju i čime ne treba da
raspolažu; ali pošto znaju da nisu oni ti koji su sve te stvari stvorili,
poverovali su da imaju valjane razloge da zamisle neko svevišnje biće koje je
tvorac svega, odnosno, pomislili su da je sve što postoji delo jednog ili više
Bogova.
S druge strane, priroda Bogova koje su ljudi prihvatili nije im bila
poznata, pa su o njoj sudili po sebi, zamišljajući da Bogove vode iste strasti
kao i njih; a kako su ljudske sklonosti različite, svaki je za svog Boga
stvorio kult u skladu sa svojom ćudi, sa željom da zadobiju njegov blagoslov
kako bi sva priroda služila njemu, u skladu s njegovim željama.
IV
Tako se predrasuda pretvorila u sujeverje; ukorenila se toliko da su najprostostiji ljudi poverovali da mogu da proniknu u konačne uzroke, kao da o tome baš sve znaju. Stoga, umesto da uvide da priroda ništa ne čini uzalud, poverovali su da Bog i priroda razmišljaju na način na koji razmišljaju ljudi. Pošto su iz iskustva saznali da beskonačan broj nesrećnih slučajeva može poremetiti slatki život, na primer oluje, zemljotresi, bolesti, glad, žeđ, itd., sva ta zla pripisivali su nebeskom besu, poverovali su da se Bog ljuti zbog ljudskih greha, toliko da im se iz glave ne može izbiti takva himera niti se tih predrasuda mogu osloboditi svakodnevnim primerima koji im dokazuju da su sve dobre i loše stvari oduvek zajedničke kako dobrima tako i zločestima.
Ta greška dolazi od toga što je ljudima lakše da ostanu u svojem prirodnom neznanju nego da ukinu neku predrasudu koja se vekovima nasleđuje i da umesto nje uspostave nešto što je verodostojnije.
V
Ta predrasuda dovela je do još jedne, da se veruje da je božanski sud ljudima
nerazumljiv i da je, u skladu sa takvim razmišljanjem, spoznaja istine izvan
snage ljudskog duha. To je greška u kojoj bismo još živeli da je matematika,
fizika i još neke nauke nisu uništile."
_
* Rasprava o datumu nastanka dela "O trojici varalica" je građa za Umberta Eka. Možda se Umberto ovim delom i bavio, biće provereno.
(Prekucano iz knjige "Kako ne verovati ni u šta", prevela Milica Stojković, Službeni Glasnik, 2021 >>)
