Jedna nije dovoljna za borbu, sa dve možemo da blokiramo i uzvratimo udarac
nepravdi ili tabuu. Ovo verovatno nisu albumi i pesme koje ćete čuti sa
razglasa tokom protesta, ili kako ih pevaju hiljade gnevnih ljudi u maršu. Ali ove
pesme i albume možete koristiti kao priručnik za promišljanje zaobilaznih
strategija u borbi.
Gang
of Four/Various Artists: „The Problem of Leisure: A celebration of Andy Gill
and Gang of Four“ (2021, Gill Music)
Muzika Gang of Four odzvanja pop kulturom duže od
četiri decenije. Odjeci tog zvuka, ideja i stavova pojavljuju se na
najneobičnijim mestima (čak i kao naslov ovog teksta), a lista muzičara koji ih
pominju kao uzore je izuzetno šarolika. Tom Morelo iz Rage Against the
Machine tvrdi da su mu oni „ponudili Gramšijevski pogled na svet kroz
pank-fank!“, a sa ne manje oduševljenja su ih pominjali i Kurt
Kobejn, Idles, Majkl Stajp i Majkl Hačins.
Ovaj album je zvučna posveta obožavalaca. Flia i Džon Frušante, Tom Morelo, Robert Del Naja iz Massive Attack, Warpaint, Idles, Gejl En Dorsi, Geri Njuman i drugi snimili su svoje verzije nekih od najvažnijih pesama ovog benda i dokazali da su stihovi poput „How can I sit and eat my tea / With all that blood flowing from the television...” i dalje potrebni svetu, četrdeset godina nakon što su otpevani prvi put, kao vodiči kroz teskobu i saborci u borbama koje dolaze.
Šarlo
Akrobata: „Tuplji ili bistriji čovek biva kad...“ (2021, Croatia Records, reizdanje)
Istorija muzike beleži da su se Šarlo akrobata i Gang of
Four jednom već sreli u istom prostoru, na Zagrebačkom Bijenalu 1981.
godine. (Možemo zamišljati izraze lica članova GO4 dok iz bekstejdža gledaju
leđa Koje, Milana i VDa tokom nastupa koji je bio „urnebesan, snažan i
strastan“ (tvrdi Momčilo Rajin). Četrdeset godina kasnije ova dva benda ponovo
dele isti prostor - u ovom magazinu, a povodom remasterizovanog reizdanja
prvog, jedinog, furioznog albuma benda koji ruši tabue kroz vreme.
Ovaj album ne zvuči kao četrdesetogodišnjak. „Tuplji ili
bistriji čovek biva kad...“ je i dalje beskompromisno, subverzivno, bezobrazno,
prljavo, vrtoglavo (a zatim i glavolomno) remek delo kojem vreme ništa ne može!
Uzvikivanje delova „Narodnog učitelja“ Vase Pelagića (u pesmi „Pazite na
decu“), furioznost „Fenomena“, duhovitost „Ljubavne priče, ali i ozbiljni
komadi poput pesama „Samo ponekad“ i „Problem“... sve i dalje funkcioniše
besprekorno, i zvuči potpuno sveže!
Došlo je vreme da ovaj muzički bukvar
namerno ispremetanih stranica dobije zasluženo prvo mesto listi najboljih
jugoslovenskih albuma svih vremena.
Hurray
for the Riff Raff: „The Navigator“ (2017, Ato Records)
Alinda Segara, glavna autorka, glas i lice Hurray For
The Riff Raff na ovom albumu peva o potlačenima, za njih i sa njima, i
konačno dokazuje da je uspela ono što je želela da bude: trubadurka dostojna
tradicije Dilana i Vudija Gatrija. Alindin glas i njeni stuhovi artikulišu
muku, želje, nade i snove običnih ljudi.
O ovom albumu nije lako pisati.
„The Navigator“ zahteva pažljivo i
višekratno preslušavanje.
A kada vas na njegovom kraju dočeka veličanstvena „Pa’lante“, shvatićete
da je to pesma koju bismo jednom mogli da zapevamo zajedno na ulici, horski - i
da će se tama povući pred našim glasovima.