You'll Never Walk Alone

Nisam očekivao da će se nakon trideset godina TO konačno desiti
pred praznim tribinama,

na tuđem stadionu,
dok gledam striming na telefonu,
u četvrtak uveče.
Ali, tu je! #YNWA

Najdraže pesme proleća 2020 :: tri meseca u tri sata [mix]

Sutra dolazi leto, prekosutra je svetski dan muzike, idealan trenutak za premotavanje prethodna tri meseca u tri sata.

Kako je izgledala druga četvrtina 2020?

Sa jedne strane - globalna pandemija, novi singl Limala, fudbalski prenosi uz lažni huk publike, predizborna kampanja, grupa Alisa koja najavljuje povratak...

Sa druge strane, kao ravnoteža: novi let čoveka u kosmos, srce za Zagreb nakon zemljotresa, i novi Paul Weller, Michael Stipe, Laura Marling, Andrew Bird, Elvis Costello, Klinika Denisa Kataneca, Reper iz Sobe, Prljave Sestre, Matt Berninger, Dimitrije Dimitrijević, Cowboy Junkies, Fontaines D.C, J.S. Ondara, Michelle Gurevich, Sufjan Stevens & Lowel Brams, The Magnetic Fields i Sparks.




Lista najdražih albuma, po abecednom redu: 

Bruce Brubaker, Max Cooper – Glassforms 
Bryce Hackford - Safe (Exits)
Cowboy Junkies – Ghosts
Fink - Bloom Innocent (Acoustic)
Fiona Apple - Fetch The Bolt Cutters
Hania Rani – Home
J.S. Ondara - Folk n’ Roll Vol. 1 Tales Of Isolation
John Craigie - Asterisk the Universe
Klinika Denisa Kataneca - Jada jada [bandcamp] >>
Laura Marling - Song For Our Daughter
Leifur James - Angel In Disguise
Man Man - Dream Hunting in the Valley of the In-Between
Matt Elliott - Farewell To All We Know
Michelle Gurevich - Ecstasy In The Shadow Of Ecstasy
MJ Cole - MJ Cole Presents Madrugada
Moses Sumney – græ
Other Lives - For Their Love
Pokey LaFarge - Rock Bottom Rhapsody
Prljave Sestre - Najgore tek dolazi [bandcamp] >>
Sufjan Stevens And Lowell Brams - Aporia
The Dream Syndicate - The Universe Inside
Tom Misch And Yussef Dayes - What Kinda Music
Woods - Strange To Explain

Lorens Ferlingeti: "Mali dečak" [fragment ili kako majstor piše u 100. godini]

"... I tako sam ti ja samo starac što piskavim glasom peva Auld Lang Syne o vremenima prošlim i ponovo proživljava sve svoje živote na zemlji kao što Krap na svoju poslednju traku snima sve čega se seća ili na kraju Ništa jer što postaje stariji to više zaboravlja dok na kraju sve biva sama amnezija i on uopšte ne može da se seti ničega od sveg beskrajnog prostora vremena i tako ostaje samo sa svojim sadašnjim trenutkom ili svačijim sadašnjim trenutkom tim velikim i užasno dirljivim trenutkom jedinog Sada sam sa sobom i svojom samotnom svešću sam na svom malom ostrvu svoga ja, pa je li to to? O ne nipošto nisam matori starkelja piskavog glasa još uvek sam ja momče nedirnutog pamćenja koje gleda u svetlu i neprekidnu budućnost odrastao u najmračnijem i najsvetlijem od svih vremena na svom malom ostrvu Sebe samog da Ja-Ja-Ja i to je sve od mene zavisi i od svesti mene samog čoveka na zemlji i to je to Veliko sećanje bez kraja i konca taj samrtno tihi marš živi marš vremena u svesti..." *


(... nastavlja se tako još nekoliko stranica do prvog znaka interpunkcije, Lorens Ferlingeti piše nezaustavljivo, vozi bez dozvole jer njemu dozvola nije potrebna, sve vidi i svega se seća, trk u knjižaru, dragi moji, ova knjiga je Proslava koju smo čekali, solo tačka na tenor saksofonu, zatim na bubnjevima, onda na basu, onda na svemu, jer sve može proizvesti zvuk, sve vibrira, i tako već čitav vek.)

* - prekucano iz knjige "Mali dečak", str. 31, fantastičan prevod Vladimira Kopicla, objavila "Geopoetika", 2020, više ovde >>