Česlav Miloš: "Osvajanje vlasti" [odlomak]

"Želeći da opravda postupke, smatrane dotle nečasnim, promenio je običan smisao reči.

Nerazumna smelost smatrana je hrabrim žrtvovanjem za javnu stvar; oprezna uzdržanost kukavičlukom, maskiranim lepim prividima. Zdrav razum bio je samo ispoljavanje razneženosti, velika inteligencija velika tromost.

Svirepost, dovedena do ludila, smatrana je odlikom prave muškosti; odbijanje udaraca protivnika dozvoljenim izgovorom za izbegavanje opasnosti.
Nasilniku se uvek verovalo; onaj ko se protivio nasilju uvek je bio sumnjiv.
Uspešno postavljanje zamke bilo je dokaz inteligencije; osujećivanje postavljanjem druge zamke bilo je dokaz veće veštine.
O svakome, ko je nastojao da ne primenjuje ova sredstva, govorilo se da izdaje svoju partiju i da se boji protivnika.
Rečju, preduhitriti onoga ko je pripremao udarac, navesti na loša dela onoga ko o tome nije razmišljao, za to su se dobijale hiljade pohvala.
Partijske veze bile su jače od rodbinskih, jer su efikasnije navodile čoveka da učini sve, a da mu se pri tome ništa nije zameralo.

Ovakvo udruživanje nije imalo za cilj nikakvu zakonski dopuštenu dobit, već se želelo da se zadovolji pohlepa u borbi protiv utvrđenih zakona.
Vernost obavezama nije se zasnivala na poštovanju božanskog zakona zakletve, već na saučešništvu u zločinu."

(Česlav Miloš, "Osvajanje vlasti". 

Napisano 1955. 

Prevod s poljskog: Ljubica Rosić)

.

"Mesto u mećavi - priča o Milanu Mladenoviću" (reizdanje)

"Geteren upita: "Kakvo je ovo mesto?"

     Hode odgovori: "Ovo je mesto u mećavi. 

Mi koji smo digli ruku na sebe obitavamo ovde. 

Tu ćemo nas dvojica održati dati zavet."

(Ursula Le Gvin, "Leva ruka tame", poglavlje "Mesto u mećavi")

Iako na prvi pogled (ili čitanje) možda ne izgleda tako - lista relevantnih knjiga koje su definisale, zabeležile ili tumačile važne trenutke istorije muzike i pop-kulture objavljenih na našem jeziku je tužno nevelika, što knjige koje se na toj listi nalaze čini i istorijski i emotivno dragocenijim ali i skupocenijim na berzi, ukoliko ih uopšte ima.

Željnima priča iz prve ruke ili dodira zeitgeista već godinama su nedostupne knjige poput "Kako je bio rokenrol" Branka Vukojevića, Lukovićeva "Bolja prošlost", kao i "Rokopisi" Pece Popovića objavljeni pre svega nekoliko godina, dok su "Zaobilazne strategije" Brajena Ina ili "Svetla u podrumu duše" - prevodi pesama Joy Division/Iana Kertisa već prešle na teritoriju mitova o nekada objavljivanim važnim naslovima. 

Konačno - jedna od njih nestala je sa liste rariteta i vratila se na police knjižara: "Mesto u mećavi" Aleksandra Žikića, svojevremeno objavljena u izdanju Matice Srpske (u prijatnoj prepisci autor prepostavlja da je to izdanje objavljeno u 2000 primeraka) - i koja je u svega nekoliko nedelja dobila je i drugo i treće izdanje, čime je najpotpunija biografska knjiga o Milanu Mladenoviću ponovo dostupna zainteresovanima za priču o Milanu, i to ispričanu od strane svedoka koji podnosi izveštaj bez kalkulisanja:

„Podneću izveštaj kao da pričam priču, zato

što su me na matičnom svetu naučili, dok sam

još bio dete, da istina predstavlja stvar mašte.”

(Ursula Le Gvin: "Leva ruka tame", 

citatirana na početku knjige "Mesto u mećavi")

"Mesto u mećavi" je čudesan kaleidoskop sačinjen od stotina brižljivo sakupljenih, verodostojnih dokumentarnih delića koje Žikić urednički precizno, hladne glave (nikako "hladno" ili "hladnokrvno" - nasuprot!) uklapa u celinu, prateći Milanov život od vremena Limunovog drveta preko Šarla Akrobate kojem je posvećen najveći prostor u odnosu na to koliko je postojao; Katarine II i Ekatarine Velike, sve do odlaska u Brazil i stvaranja Angel's Breath albuma te poslednjih dana života.

Prateći Milanove putanje Žikić ne skriva ni one već pomalo zaboravljene delove: negativne kritike koje su Ekatarinu Veliku pratile tokom karijere, tiraže benda čak i u vreme najveće slave, a koji su bili višestruko manji od tiraža nekih drugih zvezda Jugoslavije a koji razbijaju nepotreban mit o opštoj popularnosti onoga što je bend radio.

Ponosni vlasnici prvog izdanja knjige (ja sam zahvaljujući "Lemijevoj knjižari" :) >> ) će u novom pronaći dva novija Žikićeva teksta, pisana povodom desetogodišnjice Milanove smrti kao drugačiji, to jest noviji foto-materijal u odnosu na prvo izdanje iz 1999. 

(Tu je i jedna tužna promena u odnosu na prvo izdanje: uvodni tekst autora, u kojem je svojevremeno knjigu posvetio onima koji su otišli do tada ("pored Milana, Mesto u mećavi posvećeno i Branku Kuštrinu, Ivici Vdoviću, Goranu Čavajdi, Nenadu Novakoviću, Dušanu Gerziću, Bojanu Pečaru"), sada je taj pasus produžen za imena Dušana Dejanovića, Branka Vukojevića, Mitra Subotića i Margitu Stefanović. 
"Nadam se - nikome više, za još mnogo godina za nas.")

No, ta činjenica da autor gotovo ništa nije menjao u strukturi, narativu i pristupu između dva izdanja najbolje podcrtava važnost i validnost njegovog pristupa priči i Milanovom životu: iako je pisana i objavljena svega pet godina nakon Milanove smrti - "Mesto u mećavi" i danas, dvadeset godina posle svega funkcioniše - besprekorno. Ova knjiga je pouzdan putokaz i izveštaj o putanjama i životu čoveka čija je karijera i dalje jedan od retkih blistavih primera doslednosti i upornosti i koji ovakvu knjigu potpuno zaslužuje. Štaviše - ova knjiga je temelj za dalja istraživanja, pisanja i promišljanja o onome što je poručivao i delao - a čime se nove generacije već i bave u diplomskim radovima, kao i oslonac za razumevanje knjiga koje se kroz lični doživljaj ili sećanja osvrću na godine prošle, više ili manje 
mirno.

Činjenica da je ova knjiga - pravi uzor-za-žanr - u kratkom vremenu dobila i treće izdanje - ohrabruje.

Promocija "Mesta u mećavi" zakazana je za petak, 23. januar u Velikoj sali SKCa, od 18h >>

Vonegat, Karlin, "Habl" (o čoveku, planeti i kosmosu)

Najpre, Vonegat.

I

Ako bi na krstu razapeta planeta Zemlja
dobila glas
i osećaj za ironiju
mogla bi da kaže
povodom našeg skrnavljenja kojem je izložena:
"Oprosti im, Oče,
jer ne znaju šta rade"

Ironija bi bila u tome
što mi znamo
šta radimo.

Kada poslednji živi stvor
bude umro zbog nas,
bilo bi baš poetično
kad bi Zemlja mogla da kaže,
glasom koji bi se lelujavo podizao
sa, recimo,
dna
Velikog kanjona:
"Gotovo je."

Ljudima se ovde nije dopadalo.

(Kurt Vonegat, "Rekvijem" iz knjige "Čovek bez zemlje")

II

Sada je već teško dokazivo da li je Karlin uticao na Vonegata ili Vonegat na Karlina - ili su obojica došli do identične premise.

Ključna rečenica: 
"Planet isn't going anywhere. We are!"



III

Za kraj, Kosmos kao takav.

Zahvaljujući ljudima koji se ne plaše da otkrivaju tajne neba i teleskopa Habl >> od pre nekoliko dana imamo priliku da klikćemo i vozimo se po slici čije dimenzije nisu važne u pikselima, već u činjenici da je to prostranstvo veliko 40.000 svetlosnih godina.
Dok tumaraš po tolikom prostoru, razmišljaš o mogućnostima: 
ili ne samo da nismo jedini, već smo potpuno nevažni, sklonjeni u onaj Adamsov plakar u nekorišćenom toaletu sa natpisom "Čuvaj se leoparda",
ili smo, još uvek neostvareni, bogovi.

Link ka interaktivnoj stranici >>

.