Šta čitati na Mediteranu ili o izboru knjiga za putovanje

"Požuri. Za koju nedelju, za koji dan, za koji čas,

Doći će prve jesenje kiše, otvoriće se prozori,

i videćeš isti suri predeo šta će ti reći:

Nigde nisi bio, ništa se nije dogodilo".

(Jovan Hristić, iz "Tri pesme o letu")

"Ne treba mešati knjige koje se čitaju na putovanju 

sa onima koje na putovanje navode." 

(Andre Breton, 

citat na početku "Grčkog leta" Žaka Lakarijera)

Kako biramo knjige koje ćemo poneti na putovanje? 
Zašto posezati samo za novim, među čijim koricama zapravo ne znamo šta se krije i možemo samo da nagađamo da li će nam prijati dok bube skrivene u makiji zriču ostani a miris smilja ti govori da si stigao kući (jer "moguće je, bez obzira na mesto rođenja ili prebivanja postati mediterancem. Mediteranstvo se ne nasljeđuje, već stiče", kaže Matvejević). 
Pakovanje muzike odavno nije problem - ali sa knjigama, onim pravim uvek bude muka, no ta muka je od one slatke vrste.

Dobro, slane.

I opet taj dan kada valja napraviti izbor između onih za koje znaš da ih vredi čitati samo na toploj steni, jednom godišnje i tih novih, koje bi trebalo da prošire pogled ka pučini.

A valja paziti i na jednu tehnikaliju: važno je da knjiga-za-poneti bude manjeg formata, laka za pakovanje, otpornih korica i dobrog poveza. Tu lekciju naučite dok jurite za vetrom nošenim stranicama Erlanda Lua po obalama Krita.

Još važnije, bilo bi dobro da knjige budu od one sorte kojima pauze ne smetaju. Pročitaš pasus, onda se zaletiš u vodu, skačeš, dremaš, voziš na drugu plažu, pronađeš novu zgodnu stenu i - nastaviš.

Najtanja i najstarija u koferu ponovo će biti "Sabrane pesme" Jovana Hristića, jedina knjiga koju posedujem u dva primerka. Stranice i korice tog putnog primerka već su pune neravnina od morskih kapi i zapalih zrnaca soli sa Lefkade, Kefalonije, Pilija i Sicilije i taj primerak je zaslužio da krene sa nama i na obalu na kojoj nisam bio predugo i na kojoj sam pre trideset godina čitao isključivo "Alana Forda".
Iako deluje krhko i kao da će je prvi jači nalet maestrala razleteti po celoj plaži - ovu knjigu, kao i Hristićevu "Terasu na dva mora" valja poneti sa sobom i čitati isključivo na toploj steni, slanih usana, dok se sunce spušta ka pučini.

U koferu će se ovoga puta naći i gore citirani Matvejevićev "Mediteranski brevijar", koju nisam čitao godinama. Izuzev Darela, nisam do sada otkrio nekoga ko o Mediteranu i moru piše sa toliko razumevanja i ljubavi.  

("Grci su imali više naziva za more: hals je sol, more kao tvar; pelagos je pučina, more kao prizor; pontos je more kao prostranstvo i put; thalassa je opći pojam (nepoznata porijekla, možda kretskog), more kao iskustvo ili događaj, kolpos znači njedro ili okrilje te na prisan način označava dio mora koje je obgrilo obalo: dragu ili zaljev; laitma je morska dubina, draga pjesnicima i samoubojicama. U tekstovima raznih pripovjedača ti se nazivi dodaju jedan drugom tako da, sastavljeni, umnažaju vlastita značenja: tvar-prisutnost, dubina-prostranstvo, put-pučina, prizor-događaj i tako u nedogled, kao što se i sami oblici mora dopunjuju i prelaze jedan u drugi. To odaje izobilje i bogatstvo iskustva koje su stari Heleni stekli živeći uz Mediteran, ploveći njime, slaveći ga i bojeći ga se.

(* * *) 

Razlikuju se oni koji more vide prvi put i koji ga prepoznaju, oni koji su ga ponovo ugledali i koji mu se vraćaju. Ponetko ga svaki put vidi kao prvi put: to ovisi o moru i o nama samima.")

Možda je trenutak i za ponovno čitanje Baretićevog "Osmog povjerenika", prava je prilika?

Na sreću, na policama još uvek imam dovoljno nepročitanih knjiga Tabukija i Kolakovskog, koje uvek valja poneti sa sobom. Ukoliko im pridružim nedavno kupljenu "Desolation Angels" Keruaka, jednog Bornstina ili Barikove eseje - biće to dovoljno hrane za glavu, koja se jede u off-line modu u kojem tišinu ne remeti ništa izuzev zrikavaca i talasa. A možda će se i u lokalnim knjižarama naći neko džepno izdanje lokalne istorije - neka knjiga koja ti svakoga dana otkriva istoriju tih komada uglačanog mermera ili zgrade na uglu, otkriva ti zašto je tu i kakve tajne zidovi kriju.

Zašto je, uopšte, važno dobro izabrati šta poneti?

Poneti pogrešnu knjigu na obalu je malo manje strašno nego otići na odmor sa pogrešnim društvom. I veće su šanse da tokom letovanja upoznaš neke ljude koje će ti prijati - nego što ima šanse da ćeš u lokalnoj novinarnici na stranom tlu pronaći nešto što možeš ili želiš da čitaš. 

(O pravu čitaoca da prekine sa čitanjem kada to poželi ćemo drugom prilikom. )

I zato pri biranju valja imati na umu da ima sjajnih pisaca i fenomenalnih knjiga koje čekaju na čitanje, ali koje nikako neće funkcionisati u tom okruženju - stena, talasi, sunce, so, zrikavci - i da bi valjalo birati pažljivo, makar to bilo rađeno onom metodom čitanja 99. stranice u knjizi, pre no što je ubaciš u kofer.

Jer, kada ćeš u narednih dvanaest meseci imati priliku da čitaš u off-line modu, neuznemiravan pozivima, e-mailovima i gomilom uglavnog besmislenog sadržaja sa mreže, kada ćete te knjige i ti biti ponovo nasamo?

Iskoristi trenutak, dragocen je.

.

Dejv Egers: "Krug" (preporuka!)

Nil Postman je pre gotovo trideset godina predstavio tezu >> da je Haksli bio precizniji u prognoziranju antiutopije od Orvela. Ipak, Orvel je i dalje prvo ime na koje pomislimo kada razmišljamo o nadziranom svetu u kojem živimo. To, možda i nije čudno: lakše nam je da prihvatimo ideju da nas sistem kontroliše zato što je takvim stvoren, nego da prihvatimo onu drugu, Hakslijevu, dobrovoljnu antiutopiju u kojoj smo osmehnuti saučesnici funkcionisanja sistema koji nas nadzire za naše dobro. 
Ne prija, sasvim sigurno, da mislimo o sebi - kao saučesnicima.

Ista nelagoda je možda razlog što serijal "Black Mirror" nije, još uvek, postao opšte mesto aktuelne pop-kulture. A ono što je Čarli Bruker briljantno uradio u svega šest (narativno nepovezanih) epizoda emitovanih na BBC-u 2012. i 2013. godine, kreirajući "svet-iz-veoma-bliske-budućnosti-koja-će-se-dogoditi-ukoliko-ne-pazimo" veoma je blisko temi kojom se Dejv Egers bavi u najnovijem romanu "Krug" koji je pre nekoliko dana objavila "Booka" >>.

Egersov "Krug" se dešava sada. 
Ukratko?
Najmoćnija svetska IT kompanija - Krug - locirana u predivnom kampusu u Kaliforniji zapošljava više od deset hiljada najblistavijih (mladih) umova sadašnjice, ujedinjenih u poslu kreiranja alata i rešenja koja će život stanovnika planete učiniti - boljim. 
Uglavnom sve što je potrebno da bi taj koncept uspeo je da beležimo, snimamo i delimo sa drugima ono što jesmo i što nam se dešava.
Zvuči poznato? 
Kreiranje tog boljeg sveta vodi, očekivano, ne samo ka umrežavanju svih, već i briše granicu između ličnog i javnog, prošlog i budućeg, poželjnog i neprihvatljivog, a sve pod tri jednostavne maksime (koje će nas, neminovno, ponovo podsetiti na - Orvela):

TAJNE SU LAŽI.

ŠEROVANJE POKAZUJE DA TI JE STALO.

PRIVATNOST JE KRAĐA.

Egersov "Krug" jeste idealni (aktuelni) presek tri romana srodne tematike, napisanih u prvoj polovini prošlog veka: Egersovom knjigu odjekuju i "Mi" Jevgenija Zamjatina (napisana još 1921.), Hakslijevog "Vrlog Novog Sveta" (1932.) te Orvelove "1984", napisane pre više od šezdeset godina. 

Bez obzira na to - "Krug" za čitanje preporučuju dva aspekta: 
Prvi je (zastrašujuće?) realistično Egersovo promišljanje funkcionisanja takvog sistema i novih izuma koji će sve što znamo (i ne znamo) i sve što jesmo - ujediniti u jedno, dostupno svima. 
(Hm, da li je jedan od tih izuma - i ovaj blog?)

Drugi je Egersovo umeće naracije: "Krug" ima stream koji besprekorno drži pažnju i raspaljuje očekivanja na nešto više od 400 stranica, sve do kraja.

I ukoliko je to - zaista - kraj.




Prvih trideset stranica knjige dostupno vam je - ovde >>
.

Na "Svetski dan muzike": preslušavanje najboljih pesama 2/4 2014

Jednom smo na ovom mestu već pričali o tome da "svetski dani" uglavnom postoje da bi se skrenula pažnja na ono što se smatra ugroženim. 

No, muzika je, sudeći po drugoj četvrtini ove godine, daleko od ugrožene vrste. 
Na nebu se još uvek pojavljuju spektakularne komete poput St. Paul & The Broken Bones >>, u orbite su se ponovo vratili i Damon Albarn >>, James, Chrissie Hynde (i posle toliko godina zvuči savršeno), Echo & The Bunnymen snimili su najbolji album u proteklih dvadesetak godina, kao i Tori Amos; Brian Eno & Karl Hyde (Underworld) objavili su zajednički album koji će biti preslušavan još mnogo puta, Boris Blank je sa Maliom snimio set koji vibrira poput radova njegovog matičnog benda Yello - a da bi se ovo proleće završilo spektakularno tu su ponovo i tUnE-YaRdS (vidi sliku :), Meshell Ndegeocello, The Black Keys >> i neka do sada manje poznata ili potpuno nepoznata imena:

Obratite pažnju na nove albume The Antlers, The DeSoto Caucus, Hamiltona Leithausera i Nicka Mulveya - kao i na do sada "objavljenu četvrtinu albuma" benda Artan Lili >>, jedinog našeg na ovoj listi. Pesma "Najbolje što znam" je pravo malo čudo.

Za kraj, tu je i album obrada pesama Lou Reeda koji je snimio Joseph Artur, na ovoj listi zastupljen obradom "Walk on the Wild Side".

Dvadesetak pesama objavljenih od marta do juna spremno je za preslušavanje.
U čast "Svetskog dana muzike" i prvog dana leta - Play!
.
UPDATE: Servis Grooveshark koji je omogućavao preslušavanje muzike zatvoren je 01. maja 2015. 
Brižljivo rekonstruisana i ponovo vraćena na mrežu - godišnja lista najboljih pesama 2014. očekuje vas ovde >> .

.
p.s. Najbolji spot 2/4 godine - bez obzira na novi spot benda OK Go ipak je:

.
.