U prvoj priči omnibusa "Kako je propao rokenrol" na zidu kancelarije Načelnika Policije nalaze
se tri poternice. Nakon trideset i pet godina lica sa tih poternica, a koja se predstavljaju kao reditelji ovog omninusa privedena su na informativni razgovor u Dorćol Platzu 1. oktobra, a zahvaljujući Goranu Tarlaću, Vladislavi Vojnović - autorki monografije "Daj, babo, glavu", Predragu Buci Popoviću koji je urednik ove knjige.
I dalje zvuči savršeno. Verovatno je i dalje jedini album u istoriji muzike u kojem se u dva takta smenjuju sempl iz “Karmine Burane” i zvuk udaranja po odvodnim cevima napuštene fabrike u Berlinu. Depeche Mode su od toga napravili hit.
“People are people” bi bio očekivani izbor. “Lie to me” pripada vremenu intimnih mikstejpova koji su se pravili u samo jednom primerku. “Somebody” sam prerastao, iako je i dalje volim. "Something to do" verovatno samo ja i volim. “Master and Servant” mi je oduvek bila samo dimna zavesa iza koje se krila ključna stvar ovog albuma, ona o čudnom smislu za humor koji tvorac ima.
Ako ga ima.
"I don't want to start any blasphemous rumours But I think that God's got a sick sense of humour And when I die, I expect to find him laughing."
Predugo je veza između Milana Mladenovića i Makarske bila tek crtica u njegovoj biografiji, ona u kojoj se govori da je njegova majka, Danica Puharić rođena ovde.Veza ovog mesta i Milana bila je snažna i dugačka, i trajala je više od tri decenije.
U vreme kada je bio jedna od najvećih rokenrol zvezda ovih prostora – Milan nije mnogo, ili uopšte u intervjuima pričao o prošlom vremenu. Rodni Zagreb jedva pominje. O Sarajevu u kojem je odrastao pre odlaska u Beograd izgovoriće tek koju reč više. Makarsku nigde ne pominje.
Ali razlog za to je jednostavan. Makarska za njega nije bila prošlo vreme. Uvek je bila tu za njega, i njegova. Kada više nije mogao doći do svog srećnog mesta – napisao je „Jadransko more“.
Izložba fotografija koja je pred vama će potvrditi da Makarska nije samo crtica u njegovoj biografiji, već duga, valovita linija.
Na njima ćete otkriti kako dete izrasta u dečaka, a zatim i mladića koji postaje čovek koji se ovde rado vraća. „A njegov golemi osmijeh nije nigdje mogao biti češći i spontaniji nego ljeti, na moru, u njegovoj Makarskoj“, kako kaže jedan od njegovih ovdašnjih bliskih prijatelja.
Zagledajte se u ove fotografije, i videćete da je u pravu.
*
Pisano za izložbu Milanovih fotografija i rukopisa "Kao da je bilo nekad", koja će biti otvorena u Makarskoj do 27. septembra ispred dvorane Arte.