Jurica Pavičić: "Knjiga o jugu - pogledi na drugi Mediteran"

"Taj svijet koji me othranio više ne postoji. Mrtav je zauvijek.

Ali - postojim ja. Preživio sam kao njegov relikt,

usred ovog novog društva koje buja spontano i bez reda,

usred šikare koja divlja i klija sama"

(iz eseja "Povijest inženjera")

*

"Mediteran - to su nedovršene kuće i nedovršeni poslovi."
(Elia Suleiman, citiran u knjizi)

Evo knjige o Mediteranu koja ne miriše samo na smolu, smilje i so - već i na ulje, benzin, monomere iz nekada mnogobrojnih fabrika duž Dalmacije, (Jugo)plastiku, "konzervirano sunce", stotine recepata sakupljenih u "Dalmatinsku kuhinju" Dike Marjanović Radice; na orzo i fažol koji donosi komšinica sa trećeg sprata u Gajevoj 20 u Splitu, i zato miriše na vreme kada je budućnost davala više, ili barem lepša obećanja.

"Knjiga o jugu" je zbirka od dvadeset i tri eseja posvećenih Mediteranu, ali ponajviše tome kako se Dalmacija menjala tokom proteklih decenija.

Lišeni patetike, ali puni ljubavi za taj prostor i jedno vreme, briljantno ispričani od strane Jurice Pavičića (1965, Split), ovi eseji meandriraju od priča o prvim fabrikama konzervi na obalama Jadrana, "zaboravljenih faca Komiže", otoka na kojima se život nije menjao stotinama godina sve do početka dvadesetog veka, preko godina modernizacije, prvog socijalističkog Hotela u Tučepima, prvih vikendica, trajekta, osnivanja "Dalmatinke", "Jugoplastike", Renoa 4, sve do nekih junaka naših nekadašnjih života, među kojima posebno mesto imaju navedena Dika, Tomislav Ivić, Sandokan, te svakako i Pavičićevi roditelji i šira familija.

Svaki od eseja otkriva na neverovatne, romaneskne ljudske sudbine "koje kao da ispadaju sa stranica Garsije Markeza, Sabata ili Pirandela", ali, Pavičić ih, poput nadahnutog i dobro obaveštenog vodiča kroz prostor i epohe uvezuje u priče koje se ne zadržavaju samo na ličnom, već objašnjavaju kako se, do vraga, sve to dogodilo - i koliko su to promene slične onome što se Kritu ili Skoplju, kojima su u knjizi posvećeni posebni eseji.

Esej "Šta je ostalo od Dalmatinke" će vam otkriti kako je fabrika konca zauvek uticala na ravnopravnost polova u Sinju i okolini. "My own vikendica" nas vraća u vreme prvog talasa vikendaša na obalama Jadrana (deo eseja je dostupan i ovde >>). i kako je taj koncept propao. Priča o Renou 4 nije samo lična, intimna ispovest, već rasvetljava ulogu "malog diva" u promeni krajolika na otocima Dalmacije, dok je onaj posvećen Jugoplastici poput gledanja najbolje epizode iz serijala "Betonski spavači", one posvećene Haludovu, socijalističkom kazinu na Krku podignutom sedamdesetih godina XX veka.

"Knjiga o jugu" se može čitati kao sentimentalno putovanje kroz vreme u kojem je odnos prema životu, okolini i budućnosti bio drugačiji. Ali, ona nije samo to. Ovo je knjiga i o zajedničkoj istoriji koju smo delili nekoliko decenija, ali i mentalitetu koji - i dalje - u velikoj meri delimo.

Od ljudi koji hrabro stvaraju i oblikuju budućnost, svi zajedno smo postali oni koji se budućnosti, s razlogom, boje.

*

Srpsko izdanje "Knjige o jugu" (izdavač: Krupni plan, 2022) dostupno je u knjižari Beopolis >>

 

Don DeLilo & LCD Soundsystem: Beli šum / White Noise

Završne reči knjige "Beli šum" Dona DeLila (Geopoetika, 2022 >>)

Promenjen je raspored polica u supermarketu. To se dogodilo jednog dana, bez upozorenja. U prolazima između polica oseća se uznemirenost, i panika, na licima starijih kupaca vidi se užas.

(...) Oni koračaju u isprekidanom transu, zastanu pa krenu dalje, grupice dobro odevenih ljudi zaleđenih među redovima, u nastojanju da dokuče istem, da razaznaju skrivenu logiku, da se sete gde su ono videli ovsenu kašu. Ne vide razlog za tu ispreturanost, ne nalaze smisla u njoj.

(...)
Samo su jeftine namirnice ostale na svom starom mestu, u uredno označenim belim pakovanjima. Muškarci proveravaju spiskove, žene ne. Zavladala je atmosfera lutanja, neko besciljno i mučno raspoloženje blagih ljudi dovedenih do ruba strpljenja. Oni proučavaju sitno odštampan tekst na pakovanjima, strepeće od novog nivoa izdaje. Na promenjenim policama, u sveopštoj buci, ljudi suočeni s jednostavnom i okrutnom činjenicom sopstvenog propadanja nastoe da prokrče sebi put kroz tu pometnju.

Kase su opremljene holografskim skenerima, koji dekodiraju binarnu tajnu svakog proizvoda, nepogrešivo. Pred tim kasama čekamo svi zajedno, bez obzira na godine, sa kolicima prepunim jarko obojene robe. Red se pomera polako, na prijatan način, daje nam vremena da bacimo pogled na tabloide poređane na stalcima. Priče o natprirodnom i vanzemaljskom. Čudotvorni vitamini, lekovi protiv raka, sredstva protiv gozajnosti.
Kultovi slavnih i mrtvih."


*

LCD Soundsystem: "New Body Rhumba"

Eurythmics: "Sweet Dreams", #40years

Ništa nije najavljivalo uspeh.

Prethodni bend Eni i Dejva se raspao tokom turneje po Australiji.
Vratili su se u Englesku, razišli kao par, iako su odlučili da pokušaju da nastave da komponuju i sviraju zajedno, iako su do tog trenutka zajedno komponovali samo jedan instrumental.
Onda su održali koncert pred četvoro ljudi (brojevima: 4), a Eni je obuzeo očaj.

Svesni da nemaju ni adekvatnu opremu i instrumente, zadužili su se 5000 funti i nabavili nešto opreme sa kojom su eksperimentisali.

(Dejv): „Bila je sklupčana na podu u fetalnom položaju kada sam uspeo da proizvedem ovaj ritam i rif. Odjednom je rekla: "Šta je to?"

(Eni): "Pesma je nastala nakon međusobne svađe. Mislila sam “ovo je, ionako, kraj.”
“Sweet dreams are made of this” je, suštinski, moj vapaj: “Pogledaj u kakvom smo stanju. Može li biti gore?” “I travelled the world and the seven seas, everybody’s
looking for something” je o neprekidnom traženju, o preživljavanju. To nije pesma, više je mantra.”

(Dejv, mnogo godina kasnije): “Kada DJ pusti ovu pesmu na rejvovima i zabavama, ruke se podižu u vazduh. A ova pesma je jedna vrsta egzistencijalnog, sablasnog zapisa koji postavlja pitanje do čega je svet došao? Da li su naši snovi sačinjeni od ovoga? Neki ljudi žele da te iskoriste, neki žele da te zlostavljaju.”

(Dejv): “Verovali smo da imamo nešto sjajno, ali su nam nadu uništile reakcije ljudi koji su preslušali snimak. Izdavačka kuća je rekla “nema refrena!” i nije ni razmatrala da pesma bude singl.”

Za prvi singl sa albuma je izabrana “Love is A Stranger”, ali ona nije dobacila ni do Top 50.
A onda je neki radijski DJ iz Klivlenda počeo da vrti “Sweet Dreams”, a telefon u studiju se usijao.”

*

Za globalni hit je, u tom trenutku, bilo potrebno još nešto.
Video.

MTV do tada nije na emitovanju imao tako čudan, androgeni spoj: kratko podšišana, crvenokosa žena obučena u muško odelo koja prkosno gleda u pravcu kamere.

(Eni, naknadno):  “Nisam želela da budem muško, ali znam da me ne uzimate za ozbiljno zato što sam žena. Zato ću se na kratko pretvarati, da bih videla kako ćete reagovati.”

(Reakcija): #1 u Sjedinjenim Državama, #2 u Britaniji.

Uz Eni spotom dominira i jedna – krava, čije prisustvo u spotu je bila ideja Dejva, inače obožavaoca Dalija, Bunjuela i nadrealizma.

(Dejv): “Video je bio naš iskaz o različitim formama postojanja. Evo ljudi. Evo naših snova, industrije i uspeha. A evo i krave.

Ljudi su me pitali “Zašto krava?” Preporučujem im da kupe primerak “Plave krave” Seta Godina, koja će vam pomoći da učinite svoj biznis boljim. Ta knjiga je napisana dvadeset godina NAKON što sam ja stavio plavu kravu u naš video.
A taj video je učinio da naš život postane - kao san.”

Nešto kasnije, Dejv je tvrdio:
"We put a cow in the video, to signify reality. It peed everywhere."