“Uzdrman sam neprekidnom lepotom ove muzike” -
napisao je kritičar Pol Morli na stranicama magazina New Musical Express 18.
septembra 1982, dva dana nakon objave albuma “New Gold Dream”.
O Morlijevom talentu da prepozna i zabeleži veličanstveni trenutak u muzici je
suvišno pisati. Zapisi o Bouviju, Joy Division ili Toniju Vilsonu koje je
potpisao to potvrđuju.
Njegov tekst o petom albumu Simple Minds (i prvom koji je prodat u “zlatnom
tiražu”, ha!) otkriva čoveka koji je za kratko vreme već nekoliko puta preslušao
album, i koji je iskreno oduševljen lepotom koja ga je duboko takla.
Poslednje reči u tom prikazu kažu - “AND NOW you begin...”, što
možemo prihvatiti kao poziv da sami otkrivamo momente koji će nas oduševljavati
i pronaći svoja mesta u srcu i sećanjima, da tamo zauvek svetlucaju.
Mnogo hiljada preslušavanja kasnije “New Gold Dream” (NGD) i dalje ima isti, nepomućeni,
zlatni odsjaj.
“Could have been years, or only seconds ago”, peva Džim Ker u “The
Big Sleep”, jednoj od najlepših među prelepim pesmama sa ovog albuma.
To je zanimljiva odlika ovog remek-dela. Kao što postoje pesme, ili
dugosvirajuća dela kojima vreme oduzima, menja, tamni, ili dodaje patinu
i zrelo-zlatni ton, tako NGD za četiri decenije nije promenio tonalitet.
Bez obzira na to u kojem ste životnom ili godišnjem dobu, kada ste ga prvi put
preslušali, koliko puta ste mu posvetili vreme, slušali ga ležeći na podu u noći
razočaranja ili u jutru nove zaljubljenosti – ovaj album uvek deluje na
slušaoca na isti način.
Pun je optimizma, ali i razoružavajuće melanholije.
Neke od pesama su sonični blizanci značenja reči polet, iako u
rečima tih pesama ima i sete kakvu ne očekujete od benda čiji je prosek godina dvadeset
i tri, i koji je iza sebe već imao četiri pomalo nervozna i grublje brušena
albuma.
Ovaj album je bio prekretnica i za njih, i može se izučavati kao dokument o
trenutku okretanja benda ka svetlima koja ih dozivaju podjednako snažno ka prošlosti,
i budućnosti.
(Nešto slično, iako u drugom tonalitetu, dogodilo se još jednom spektakularnom generacijskom bendu, a to su Echo & The
Bunnymen koji će se u ovoj priči pojaviti još barem jednom.)
“New Gold Dream”, konačno, spektakularnim čini zvučna slika. Nežnije
oslikana od onih koje su do tada stvarali, a kolorom bogatija od svega što su
stvorili kasnije, u vreme najveće slave - ta zvučna slika je zasluga producenta
Pitera Volša, koji je imao svega 21 godinu kada su počeli sa radom na albumu.
Ono što je stvorio sa bendom nema direktnog naslednika u pop-muzici, a stoji
ravnopravno sa najbolje produciranim albumima dekade.
Ako bismo tu sliku morali da opišemo rečima, posegnimo za Džimovim stihom koji
kaže: “Sun is set in front of me / worldwide on the widest screen”. Dovoljno je.
Ipak, lepotu jednog albuma ne
čini samo prostranstvo i boja zvuka, ovde oslikana eteričnim i grlećim
klavijaturama, zastrašujućim basom Dereka Forbsa, Čarlijevom bestežinskom gitarom
i spektakularnim bubnjevima za kojima su se smenjivala čak tri bubnjara, već - naravno- pesme.
Na ovom albumu se nalaze najmanje četiri „klasika” koje SM i danas sviraju na oduševljenje hiljada ljudi koji horski
pevaju po halama sveta “Someone Somewhere in Summertime”, “Promised
You A Miracle”, “Glittering Prize” i naslovnu pesmu. Tu je i jedna
od najlepših pesama koju su SM ikada napisali - elegična “Big Sleep”. U “Hunter
and the Hunted” briljira i neočekivani gost Herbi Henkok. Tu je i
instrumental “Somebody Up there likes you” koji otkriva da srce ovog
albuma pokreće međuigra klavijatura, basa i bubnja.
U totalu: 46 minuta i 6 sekundi “neprekidne lepote”, da potvrdim Morlijeve
reči.
Džim Ker je pre nekoliko dana objavio tekst povodom godišnjice albuma u
kojem kaže: “Znali smo da smo napravili hit-album”.
Bio je u pravu, ali vreme
najvećih hitova je došlo nešto kasnije.
Simple Minds su nakon NGD promenili zvuk. Džim
Ker je otkrio snagu svog glasa, Čarli je ponovo otkrio distorziju i bend je počeo
da živi svoj stadionski “I say la-la-la-laaaaaaa” san.
U tom snu ih je pohodilo sve manje pesama koje su podsećale na “zlatne dane", a njihov zvuk i stil postali su toliko uobičajeni da su u nekom
trenutku, možda pomalo nepravedno od strane kritičara dobili nadimak “U3
& The Bunnymen”. Bendu to nije kvarilo pogled sa vrha top lista.
Četrdeset godina kasnije Džim i Čarli (jedini preostali članovi nekadašnje
postave) i dalje objavljuju dobre, korektne, ponekad rutinske albume. Sviraju
u pristojno popunjenim halama, i imaju horsku podršku publike u pevanju starih
hitova.
Na koncertima kojima sam prisustvovao “New Gold Dream”, “Promised You
A Miracle” i “Someone Somewhere in Summertime” tresli su prostor i
srca snažnije od “Don’t You Forget About Me”. Ili sam se ja više tresao.
Vratimo se svetlucanju.
Sada je vreme
da ti preslušaš ovaj album >>.
Da li će ti to biti prvi put, ili hiljadito preslušavanje je najmanje važno.
Pred ovim albumom svi imamo isti broj godina,
i iste snove.
"And when you dream,
dream in the dream with me."
