Artan Lili, omiljeni novi "domaći" bend

Pisanje o novom omiljenom domaćem bendu je, naravno, idealna prilika da se napravi još jedan osvrt na šta naša scena liči i zašto na istoj vrede svega tri-četiri benda od kojih nijedan nije osnovan pre manje od 15 godina - ali bi ta priča postala i ostala besmislena, puko teoretisanje. 

Jer scenu ne čine samo autori, već i publika: slušaoci, obožavaoci, evangelisti.
Ukoliko njih nema, muzika se gasi.

(Uzgred, da li ste primetili koje pesme su najglasnije odjekivale Beogradom a sa bine BeerFesta ovih dana, tj. noći?)

Artan Lili je bend zbog kojeg je vredelo preslušavati novu domaću muziku. 
Prvi susret sa njima bio je, naravno, na listi Diskomera Studija B - kada sam prvi put čuo "Najbolje što znam": odličan rif, gitara, glas, bubanj i bas dobro skockani, uvod-strofa-refren-strofa-kratki solo-kraj; nema kompromisa, hladnokrvan tekst na čijem dnu leži gorki talog iskustva ali i prkos, rešen da izraste iznad korova.
("Uspeh nikad neće sam/radim najbolje što znam")

Tragajući za odgovorom zašto nisam ovo čuo još ranije i odakle (bre) dolazi ovaj zvuk otkrio sam pesmu "Džoni">> , prvu koju je bend uradio: četiri minuta odavno nedostajuće štroke koja podseća i na rani Obojeni program, ali u njoj ima mnogo više od toga i to podsećanje je za svaku pohvalu; da bi se nakon toga na bandcamp stranici benda >> pojavilo i "Srce" -  pesma koju može da napiše i odsvira samo onaj kome je sve jasno ali bez obzira na to i dalje nastavlja da se bavi ovakvom muzikom u ovakvoj Srbiji, što je vrhunski čin ljubavi i samopožrtvovanja na koji nisu svi bili (ili još uvek nisu) spremni.

Ok, dosta hvalospeva.

Na stranici benda imate mogućnost da preslušate, te da za malu naknadu i preuzmete za sada postavljenih pet pesama - čime se pretplaćujete i za narednih sedam koje će činiti debi-album benda, kada budu postavljene na stranicu.

I nadam se da će se to dogoditi što pre i da bend neće odustati.

Činjenica da su snimci Artan Lili na YouTubeu do sada preslušavani gotovo 30.000 puta je dokaz da publika postoji. 
I da smo željni poštenih pesama.

* * *

"Srce, o, moraš da ga imaš
Dušo moraju ti biti tople ruke
Da ne uplašim se kada me dirneš
Da mi jednom, jednom bude malo bolje

Razmišljam da se preselim u veliki grad
Par sati metroom do posla i nazad
Da se zanosim da nešto veliko spremam
Da zaradim za vreme kojeg posle nemam

O, da se preselim u veliki grad
Unaokolo idem, ne poznajem nikog
I razmišljam o svetu i kuda se kreće
Čovek bez ljubavi u društvu bez sreće."

(Artan Lili, "Srce")

Dodatak: intervju sa Bojanom Slačalom, "Balkanrock" >>
Putokaz: Artan Lili na FB >>

.

Bebel Gilberto: "Tudo" [preslušavanje]

Uz prve prave letnje dane do ušiju i srca stiže i novi album Bebel Gilberto, nenajavljena četrdesetominutna muzička siesta, u kojoj se svaki zvuk lepi za uši i srce poput smole za prste a glas Bebel podseća kako leto može biti lepo; podseća me na to čak i kada peva na jeziku koji ne razumem.

Bez obzira na to da li peva sopstvene pesme ili obrade - kojih na albumu ima nekoliko - "Tudo" otkriva nekoliko sjajnih, osvežavajućih kriški egzotike koje bi se mogle naći i na njenom i dalje najboljem albumu "Tanto tempo" koji je 1999. snimala sa Mitrom Subotićem Subom: pored sjajne naslovne pesme i "Novas Ideias" koju je napisala i otpevala sa Seu Jorgeom, među obradama je i "Harvest Moon" Neil Younga, koja u njenoj izvedbi dobija drugačiju dubinu.

Spustite roletne, 

hladno piće u čašu, 

zaboravite gde ste: 
"Tudo" Vam je dostupan za preslušavanje na NPR stranicama.

Glupi avgusti

Photo >>

Umesto avgustovske vreline koja topi asfalt već zagrejan od julskih vrućina i pomera pse lutalice u senke drveća, prašinu parkova i tamo gde prodavci češće polivaju platoe, umesto da pomera ljude na obalu reke ili negde dalje; mlitavo leto posadilo je ljude u poluhlad ispred prodavnica ili kioska, ponekom stavilo i flašu u ruku, ne gledaju se međusobno i ne pričaju, zagledani u ništa, poput pasa uvereni da ne mogu da utiču na sopstvenu budućnost i da zavise isključivo od gospodara.
.