Elbow: "The take off and landing of everything" [preslušavanje]

"I'm reaching the age when decisions are made

on life and liver."

(Guy Garvey u pesmi "Fly Boy Blue/Lunette")

"The way the day begin

Decides the shade of everything

But the way it ends depends on if you're home

For every soul, a pillow at a window, please

In a modern room, where folk are nice to Yoko"

(Guy Garvey, "New York Morning")

Slušali ste Elbow do sada?

Znate ih samo po sjajnoj "Grounds for divorce" >> i himnično-zaraznoj "One Day like this" >> kojom su zatvorene Olimpijske igre u Londonu 2012?

Ovaj bend i njihov novi album zaslužuju više pažnje: učešće oba uha, glave i stomaka, uz zagledanje u tekstove pesama.

Iako su od 2001. do 2011. svetu podarili pet ozbiljno dobrih albuma, naosvajali se Mercury i sličnih nagrada te iako uveliko sviraju velike koncerte koje pune iako nemaju pravi hit - njihov novi album je najkompaktnija celina koju su do sada objavili, te jedan od najboljih kompleta pesama objavljen u 2014. godini.

Gaj Garvi - tekstopisac i pevač u čijem glasu i harmonijama često odzvanja ton Pitera Gebriela (obrati pažnju na "The Blanket of Night") je u međuvremenu napunio 40 godina, rastao se sa ženom koju je obožavao 10 godina (“...I am the boy who loved her so in every song...”), zamenio Mančester za Njujork na nekoliko meseci te za šest nedelja sa bendom snimio album koji se savršeno uklapa u 
kišno popodne, 

vožnju gradom,

prijatno sunčano prolećno jutro,

ili onaj sat u kojem ne postoji ništa izuzev tebe i zvuka koji dolazi iz slušalica i koji se razliva hemisferama glave, komorama i pretkomorama srca, bez insistiranja na trupkanju nogom ili lupkanje dlanom o butine.

Bez obzira na sve životne Garvijeve promene, ovo nije album o raskidu, starenju i Njujorku - već je, poput prethodnih Elbow albuma - kaleidoskop priča o odnosima među ljudima, pijanstvima na klupama ("My Sad Captains" u kojem se našlo i nekoliko Šekspirovih stihova), prijateljstvima i 
vremenu koje nemamo 
za temeljnije bavljenje 
pitanjima srca.

"The Take off and landing of everything" krije mnogo toga, ali zahteva pažljivo slušanje.

Zato: Play!

UPDATE: Servis Grooveshark koji je omogućavao preslušavanje muzike zatvoren je 01. maja 2015. Dostupan je za preslušavanje i na Deezeru >>

"Moja zemlja" / "Zabluda" [diptih]

I

„Moja zemlja nije velika zemlja.
To je jedna od najneuređenijih narodnih zajednica na svetu.
Jedno od najpokvarenijih, najbezosećajnijih, naj idi-mi-dođi-mi mesta pod suncem.
Jedna od najskupljnih zemalja u kojoj za svoj novac najmanje dobijate.
Moja zemlja je
prljava,
cinična,
grlata,
naduta,
nepoštena
i prostačka zemlja.

(Zašto, ipak, u njoj živim?)

Odgovor je prost:
U svojoj beskonačnoj mudrosti, Bog je odlučio da me posadi baš ovde.

Ja, znači, nemam prava da tražim neki prijatniji kutak u svetu, 

koji je doveden u red tuđim radom i tuđom pameću.“

(Činua Ačebe, „Nigerija“)

* * * 

Godinama (zapravo decenijama, prvi put sam je pročitao 1990/91.) sam deo o tome da nemam prava da tražim kutak u svetu uređen tuđim radom i tuđom pameću koristio kao utehu. 
A onda sam nedavno pronašao podatak da se Ačebe u 60. godini 
iselio iz Nigerije.
Umro je u Americi, u 82. godini.

II

Sve u 1 minut i 50 sekundi.


.

Bertold Breht: "Mere protiv vlasti"

Kada se gospodin Kojner, mislilac, u jednoj sali pred svima izjasnio protiv Vlasti, primetio je da ljudi uzmiču od njega i da ga zaobilaze. 

Osvrnuo se i ugledao da mu za ledjima stoji – vlast.

"Šta to govoriš?" pitala ga je Vlast. 

"Izjasnio sam se za Vlast!", odgovorio je gospodin Kojner. 

Pošto je gospodin Kojner izašao, učenici su ga pitali jeli on »beskičmenjak«. 

Gospodin Kojner im odgovori: 

"Ne želim da mi polome kičmu. Moram da poživim duže od Vlasti." 

I gospodin Kojner, ispriča ovo: 

U stan gospodina Ege, koji je naučio da kaže "ne", u vreme ilegale dođe jednog dana agent i pokaza uverenje potpisano u ime gradskog vlastodršca, na kome je stajalo da mu pripada svaki stan u koji stupi; po toj logici pripala bi mu i hrana koju zatraži; takođe bi trebalo da mu služi svaki čovek koga u tom stanu ugleda. 

Agent je seo i zatražio da jede, umio se, legao i upitao pre nego što je zaspao, glave okrenute ka zidu: "Hoćeš li da me služiš?" 

Gospodin Ege ga je pokrio, terao muve, bdio nad njegovim snom i od toga dana bio mu je na usluzi sedam godina. Ali bilo šta da je za njega uradio, čuvao se samo jednoga: da ne izgovori ni reč. Kada je proteklo sedam godina i pošto se od silnog jela, sna i naredbi ugojio, agent je umro. 

Onda ga je gospodin Ege umotao u upropašćeni prekrivač, odvukao ga iz kuće, oprao ležaj, okrečio zidove, uzdahnuo i rekao: 

"Ne."

(Bertold Breht, "Priče o gospodinu Kojneru")

..