Trogodišnja Kaća stoji ispred ekrana "starog" televizora koji je pre pet godina bio "čudo tehnologije".
Dodiruje prstima ekran, pokušava da "pritisne" deo slike na ekranu, ali ekran ne odgovara na njen pritisak.
Kaća se okreće ka nama i iskreno razočarana kaže:
"Ne radi. Hoće Ju-tub!"
* * *
Da li će Kaćina generacija biti "gluplja" od naše, koja je odrastala najpre uz crno-bele televizore, a zatim i one bez daljinskog upravljača? Da li će ostati uskraćena za ono što smo mi pronalazili u "Velikoj Prosvetinoj enciklopediji" ili "zelenom" Larusu? (još uvek stoje na policama i ponekad su veoma korisne).
Da li će nam mozak "zakržljati" od "neupotrebe"?
To zavisi samo od nas, korisnika.
Da li je mreža donela promene srodne onima koje je civilizaciji podario Gutenberg?
Svakako - da.
Da li nas mreža vraća u stanje potpuno razuđene svesti koja je bila prirodno stanje naših predaka, čije je preživljavanje zavisilo od rasutosti pažnje na opasnost, hranu, sklonište i potomke?
Da. Ali, za to, kao i mnoge druge izazove ove vrste postoji lekovi: volja i mera.
Da li ćete u narednim sekundama, već zamoreni ovakvim uvodom pokušati da preletite kroz ovaj tekst dijagonalno da biste pronašli odgovore i ključne reči?
Verujem da hoćete.
I ja bih to, verovatno, učinio, suočen sa ovolikim tekstom :)
* * *
Od kako se pojavila u prodaji (najpre u hrvatskom a zatim i i srpskom prevodu) - citati iz ove knjige a koji su rezultati predanog rada Nikola Kara počeli su da služe kao pomagalo i argumentacija za tekstove koji žele da dokažu da "nas internet zagljupljuje", a to zapravo nije pravedno prema njenom autoru.
Jer, odgovor nije jednostavan i nije - jedan.
A "Plitko" sa lakoćom rasvetljava dubine problema.
Najpre - čitanje ove knjige (izdavač - Heliks, 2012) donosi radost poput onog koje je donela "Historija čitanja" Alberta Mangela ili "Ne nadajte se da ćete se otarasiti knjiga" (Umberto Eko i Žan Klod Karijer >>), baveći se temama koje odlaze do toga kako je pojava zareza (da - "," - tog znaka) uticala na uticaj pisane reči u istoriji naše civilizacije.
Na drugom nivou - Kar je baveći se ovim problemom zaista uronio duboko u problematiku i rasvetlio temu prateći naporedo socijalno-kulturološke promene u civilizaciji od Egipta do danas, argumentujući stavove, kada je potrebno - i istraživanjima neurologa koji uveliko prate promene koje nam se dešavaju u glavi.
Nikolas Kar nije digital native, ali je on-line više od dvadeset godina i tokom rada je konsultovao obiman broj izvora, što ga čini odličnim vodičem ka odgovoru na ključno pitanje: da li nas Google zaista zaglupljuje, ili se samo prilagođava našoj lenjosti, ne-kritičkom mišljenju i prihvatanju "prvih odgovora" kao jedinih istinitih.
Jer, mi jesmo skloni plitkom.
"Već nekoliko godina obuzima me nelagodan osećaj da mi neko ili nešto prčka po mozgu, prekraja nervne sklopove i reprogramira pamćenje. Nije da baš gubim razum – koliko mi je poznato – ali um mi se menja. Više ne razmišljam kao pre. Najjasnije to osećam dok čitam. Nekad mi je bilo lako da uronim u knjigu ili dug članak. Um bi mi pratio nit pripovedanja ili manevre zaključivanja i proveo bih sate i sate provlačeći se kroz duge stranice teksta. To se danas događa veoma retko. Sad koncentracija počne da mi vrluda nakon dve-tri stranice. Postajem nemiran, gubim nit, tražim šta bih drugo mogao da radim. Čini mi se kao da stalno moram da vraćam odbegli mozak natrag na tekst. Dubinsko čitanje nekad mi je bilo sasvim prirodno, a sad mi je bilo kakvo čitanje postalo napor."
* * *
.
Dodiruje prstima ekran, pokušava da "pritisne" deo slike na ekranu, ali ekran ne odgovara na njen pritisak.
Kaća se okreće ka nama i iskreno razočarana kaže:
"Ne radi. Hoće Ju-tub!"
* * *
Da li će Kaćina generacija biti "gluplja" od naše, koja je odrastala najpre uz crno-bele televizore, a zatim i one bez daljinskog upravljača? Da li će ostati uskraćena za ono što smo mi pronalazili u "Velikoj Prosvetinoj enciklopediji" ili "zelenom" Larusu? (još uvek stoje na policama i ponekad su veoma korisne).
Da li će nam mozak "zakržljati" od "neupotrebe"?
To zavisi samo od nas, korisnika.
Svakako - da.
Da li je mreža samo komunikacijski kanal ili oblikuje način na koji mislimo?
Da. Ali, za to, kao i mnoge druge izazove ove vrste postoji lekovi: volja i mera.
Da li ćete u narednim sekundama, već zamoreni ovakvim uvodom pokušati da preletite kroz ovaj tekst dijagonalno da biste pronašli odgovore i ključne reči?
Verujem da hoćete.
I ja bih to, verovatno, učinio, suočen sa ovolikim tekstom :)
* * *
Jer, odgovor nije jednostavan i nije - jedan.
A "Plitko" sa lakoćom rasvetljava dubine problema.
Najpre - čitanje ove knjige (izdavač - Heliks, 2012) donosi radost poput onog koje je donela "Historija čitanja" Alberta Mangela ili "Ne nadajte se da ćete se otarasiti knjiga" (Umberto Eko i Žan Klod Karijer >>), baveći se temama koje odlaze do toga kako je pojava zareza (da - "," - tog znaka) uticala na uticaj pisane reči u istoriji naše civilizacije.
Na drugom nivou - Kar je baveći se ovim problemom zaista uronio duboko u problematiku i rasvetlio temu prateći naporedo socijalno-kulturološke promene u civilizaciji od Egipta do danas, argumentujući stavove, kada je potrebno - i istraživanjima neurologa koji uveliko prate promene koje nam se dešavaju u glavi.
Nikolas Kar nije digital native, ali je on-line više od dvadeset godina i tokom rada je konsultovao obiman broj izvora, što ga čini odličnim vodičem ka odgovoru na ključno pitanje: da li nas Google zaista zaglupljuje, ili se samo prilagođava našoj lenjosti, ne-kritičkom mišljenju i prihvatanju "prvih odgovora" kao jedinih istinitih.
Jer, mi jesmo skloni plitkom.
"Već nekoliko godina obuzima me nelagodan osećaj da mi neko ili nešto prčka po mozgu, prekraja nervne sklopove i reprogramira pamćenje. Nije da baš gubim razum – koliko mi je poznato – ali um mi se menja. Više ne razmišljam kao pre. Najjasnije to osećam dok čitam. Nekad mi je bilo lako da uronim u knjigu ili dug članak. Um bi mi pratio nit pripovedanja ili manevre zaključivanja i proveo bih sate i sate provlačeći se kroz duge stranice teksta. To se danas događa veoma retko. Sad koncentracija počne da mi vrluda nakon dve-tri stranice. Postajem nemiran, gubim nit, tražim šta bih drugo mogao da radim. Čini mi se kao da stalno moram da vraćam odbegli mozak natrag na tekst. Dubinsko čitanje nekad mi je bilo sasvim prirodno, a sad mi je bilo kakvo čitanje postalo napor."
(...)
"Mreža donosi i brzinski sistem reakcija i podsticaja - rečnikom psihologije, "pozitivnih potkrepljenja" - koji ohrabruju ponavljanje kako fizičkih tako i umnih radnji. Kad mišem pritisnemo hipervezu, dobijamo nešto novo što možemo da pogledamo i ocenimo (...) Ona nas pretvara u laboratorijske miševe koji konstantno pritiskaju poluge ne bi li dobili mrvice socijalne ili intelektualne hrane."
(...)
"Kad su knjige i časopisi počeli da plave tržište, ljudi su prvi put osetili da su pretrpani informacijama. Robert Barton u svom remek-delu iz 1628, "Anatomija melanholije" opisuje "golemi haos i zbrku knjiga", s kojom se suočavao čitalac u 17. veku: "One nas tlače, oči nas peku od litanja, a prsti od okretanja stranica". Godine 1600, dakle tek malo pre toga, još jedan engleski autor, Barnabl Rik, ovako se jada: "Jedna od velikih bolesti ovog doba je to mnoštvo knjiga koje tako preteško pritiska svet pa on nije u stanju da svari to preobilje inertne materije koja se bez prestanka leže".
* * *
Dok ne prošetate do knjižare, nabavite knjigu i pokušate da se koncentrišete na linearno čitanje ne-klikabilnog teksta (a to je, i dalje, vrhunsko uživanje, naročito u zimskim danima, dok je računar isključen) i dok ne uronite u naraciju koja u sebi krije putokaze, tj. linkove ka mnogim drugim knjigama i sadržajima a koji će izoštriti pogled na problem, evo uvodnih stranica iz knjige sa sajta izdavača >>, kao i veoma zanimljovog teksta postavljenog nedavno na (odličan) blog Politiks tejps - "Da li nam Google uništava pamćenje" >>
* * *
Drago mi je ukoliko ste pažljivo čitali ovaj tekst od početka do kraja.
Ukoliko ste tokom čitanja poželeli da se on završi što pre i počeli da prelećete preko redova, "Plitko" je knjiga za Vas.
Ukoliko niste brzali pri čitanju - biće i to uskoro.
Period Vaše adaptacija je već u toku.
Pitanje je samo da li želite da budete korisnik ili korišćeni.
* * *
Drago mi je ukoliko ste pažljivo čitali ovaj tekst od početka do kraja.
Ukoliko ste tokom čitanja poželeli da se on završi što pre i počeli da prelećete preko redova, "Plitko" je knjiga za Vas.
Ukoliko niste brzali pri čitanju - biće i to uskoro.
Period Vaše adaptacija je već u toku.
Pitanje je samo da li želite da budete korisnik ili korišćeni.
.
