Rođeni Poljak, Džozef
Konrad - nije u potpunosti savladao engleski sve do kasnih dvadesetih godina
života. U 29. je promenio ime. U trideset i sedmoj godini je objavio prvu
novelu.
Volt Dizni je na
početku karijere dobio otkaz u novinskoj redakciji u kojoj je počeo karijeru
zbog „nedostatka mašte i ideja“.
Iako je skok u vis olimpijska
kategorija još od 1896 - niko pre Dika Fosburija 1968. godine nije pokušao da preskoči letvicu odrazom koji
je podrazumevao prelet najpre glavom i ramenima, a zatim leđima.
Prvi proizvod Akita
Morite, osnivača Sonyja, bio je nekakvo „kuvalo za pirinač“, koji nije prodao
ni u 100 komada.
„Pukovniku Sandersu“,
osnivaču Kentucky Fried Chicken su
1009 puta odbili „specijalni recept“. Prvu franšizu je prodao posle 60.
rođendana.
Edison je, po
sopstvenom priznanju, realizovao ideju zvana „sijalica“ nakon više od 1000
pokušaja.
Manoel De Oliveira ima
103 godine i snima filmove svake godine. Prvog „Zlatnog Lava“ osvojio je u 73.
Konačno, Isus je do
30. bio stolar.
Nije, dakle, pravo pitanje
šta želite od Nove godine, već kako otplivati do
tamo.
"Postoje situacije, naravno, koje te u potpunosti
ostave bez teksta.
Samo možeš da upireš u stvari.
Reči ne mogu više osim da prizivaju stvari.
Tada ples opet
stupa na scenu."
. Siguran sam da Wim zapravo nije planirao da će „Pina“ biti ovakav film.
Tokom priprema za snimanje Pina Bausch je umrla.
On je želeo da otkaže snimanje. Članovi njenog ansambla su ga ubedili da snime film i odigraju još jednom sve, pre no što nastave da istražuju dalje, sami.
.
Iznenađujuće - gotovo pedesetak ljudi u sali “Koloseja”, sinoć, iako je film na repertoaru već desetak dana + Festival autorskog filma pre toga.
Sigurno i zato što je film sniman i promišljan kao 3D, koji ovakvim korišćenjem zaista dobija na težini, nije u pitanju prosta atrakcija.
. Požurite. Ovakvi filmovi čiste srce i hrane glavu. A možda pokrenu i na ples.
.
.
p.s. Ovo je i prilika da se zahvalim profesorki engleskog na FDU, Ljiljani Bogoevoj, koja nam je otkrila Pinu Bauš na njenim časovima. Ostali, valjda, nisu smatrali da je važna. .
(Predlog dodatnih predmeta za oporezivanje „muzičkim dinarom“)
.
Nekad poštovana Državo,
u skladu sa najnovijim uredbama - od kojih jedna >> tvrdi da je fotokopiranje knjiga kažnjivo jer je to, zapravo, „ulaganje u sebe a zarad dobijanja boljeg posla i bolje plate“ a druga >> tvrdi da se ima platiti dodatni namet na gotovo sve što radi na struju a u sebi sadrži opciju reprodukcije zvuka ili umnožavanja autorskih sadržaja – evo, dakle, još nekoliko predloga koji predmeti bi mogli biti dodatno oporezovani, te ćemo na taj način dodatno popuniti budžet i mirno prebroditi najnovije talase krize, koji će se razbiti o hridi naše stamene ekonomije.
.
Ovom prilikom navodim nekoliko primera, poređanih azbučnim redom, a kao dokaz da sve može. Ukoliko postoji interesovanje za dalji istraživački rad u smeru otkrivanja dodatnih mogućnosti, rado ću se prihvatiti tog izazova a potpuno besplatno, jer znam da je napor koji činim usmeren ka opštem dobru.
.
Babice. Pripadnice ove struke, te vredne žene koje su najčešče i prve osobe sa kojima dolazimo u kontakt u ovoj inkarnaciji mogle bi biti oporezovane jer pomažu u procesu umnožavanja ljudi. Sad, kako se ta činjenica i uz najbolju volju ne može baš najbolje pravno odbraniti, čak ni uz pomoć reformisanog pravosuđa, možda je zgodno reći da one učestvuju u procesu rođenja jedinki koje su, od rođenja – često izvor zvuka; Štaviše i još gore – te jedinke, a čim progovore postanu sklone reprodukciji, tj. pevanju tuđih melodija i tekstova, čiji autori nisu. Smatram da je objašnjenje više nego pravno odbranjivo, ako je fotokopiranje "ulaganje u sebe" zarad dobijanja boljeg posla, može i ovo.
.
Češalj. Za ovaj predmet postoje barem dva osnova po kojima bi se isti mogao dodatno oporezovati. Prvi razlog je indirektnije prirode, ali bi mogao poslužiti: Češalj je, suštinski, alat kojim osoba koja se priprema za reprodukciju zvuka unosi red i sklad u svoje vlasi, a poznate pod imenom kosa, što ga, normalno, čini privlačnijim izvorom reprodukovanog zvuka – što, pak, rezultira – većom publikom na koncertima ali i većim prodatim tiražima. Kauzalni odnos uređenih vlasi kose i popularnosti dokaziv je mnogim primerima iz pop-kulture, siguran sam da agencija koja se bavi zaštitom prava izvođača može u svojim redovima pronaći barem deset osoba koje svoju popularnost podjednako duguju kako svojoj kosi, tako i reproduktivnim sposobnostima.
.
Konac za zube – zbog zato.
Ovaj predmet spisak stavljam da bi izazvao raspravu u Skupštini, jer će se opozicija baviti njime, umesto suštinom stvari. Tako neke uredbe lakše dolaze do objave u „Službenom glasniku“ (Koristim ovu priliku da predložim oporezivanje i samog „Službenog Glasnika“ – zato što u svom nazivu sadrži reč „glas“, koja grešno inspiriše na korišćenje glasa, odnosno – reprodukciju zvuka.)
.
Krevet. Zgodan za oporezivanje - poseduje ga verovatno svako domaćinstvo, osim onih od kojih je Država davno digla ruke, te ni krevet nemaju. S obzirom na to da se krevet koristi za trenutke odmora, sanjanje i sakupljanje snage – naučno je lako dokazivo da te radnje – odmaranje i spavanje – indirektno takođe predstavljaju ulaganje u sebe, a kroz proces koji do sada nije bio obuhvaćen dodatnim porezom. Kada na ovu činjenicu dodamo još jednu, i to ključnu – stvar pravno postaje potpuno čista: krevet je, takođe, prostor na kojem susret dva predstavnika suprotnih polova nakon nekoliko meseci (7-9) rezultira i umnožavanjem, tj. reprodukcijom onih koji kasnije reprodukuju tuđe pesme a procesom poznatim kao pevanje (ali i zviždukanjem, pevušenjem, i drugim radnjama), te je i ovaj predmet zgodno dodatno oporezovati.
.
Tuš. Pored činjenice da služi spiranju nečistoća sa tela i gorespomenutih vlasi kose – tuš svojim oblikom neodoljivo privlači izvesni procenat populacije na grešnureprodukciju zvuka a tokom radnje spiranja nečistoća poznatoj kao – tuširanje. U slučaju tuša postoje dva moguća pravna rešanja. Jedna je – a iz navedenih razloga – stavljanje tuša izvan zakona (jer navodi ljude na radnju reprodukcije zvuka a bez plaćanja). Druga – za državu možda upotrebljivija jer ne inicira raspravu o ljudskim slobodama te tako ne ugrožava naše integritete, teritorijalne suverenitete i tete – je dodatno oporezivanje tuševa kao takvih.
.
Iskreno se nadam da će ovi predlozi biti uzeti u razmatranje kao dodatne mogućnosti širenja polja delovanja uredbe kojom se dodatno oporezuju rezači diskova, skeneri, štampači, CD i DVD mediji i sve ostalo – i sve ostalo što može, a ne mora biti upotrebljavano za reprodukciju autorskih dela kako domaćih autora, koji umeju od Vaše organizacije zaraditi i po 17 dinara godišnje na ime tantijema, tako i stranih, koji su sigurno priuštili sebi po 2 vile od silnih novaca koji su im preusmereni od naših Organizacija a na ime reprodukcije njihovih autorskih dela na teritoriji naše Države, bez Kosova. I Metohije.
.
Iskreno Vaš,
.
. . .
Nije smešno. .
Najpre, moje laičko tumačenje ove uredbe je jednostavno: naplaćivanjem „muzičkog dinara“ – Država istovremeno legalizuje pirateriju u najavi. Jer, naplatom poreza na nešto što se u najavi koristi za skladištenje i/ili umnožavanje sadržaja koji podležu autorskim pravima a koje nabavljamo neleganim putem – deluje kao institucionalizacija piraterije.
.
Sad - u nedavnoj prepisci sa drugarom koji se razume i prati pravnu regulativu ove vrste – shvatio sam da ova uredba nije ništa nenormalno, kada se poredi drugim državama. Jedna od njenih konsekvenci jeste - na neki način - i pravno regulisanje privatne piraterije, odnosno posedovanje i lično korišćenje sadržaja koji podležu zakonima o autorskim pravima. . Dodatno, ova Uredba bi trebalo da donese neku korist autorima i interpretatorima, odnosno da monetizuje njihov umetnički i/ili intelektualni rad.
.
Burna reakcija (ili ovo moje gorenavedeno sprdačenje u vezi sa temom) - ne dolazi samo zbog Predloga Uredbe/zakona/kakogod se to zvalo, već ima jači koren. Prvi je, naravno, način na koji nam je objašnjeno o čemu se radi, na šta se odnosi, te - svakako i zbog onih koji ovaj Zakon predlažu.
.
Po procenama koje se mogu pronaći u medijima, Organizacije koje su zahtevale donošenje ove Uredbe zaradiće samo od nje oko 4.4 miliona evra na godišnjem nivou. Opet - prema podacima Agencije za privredne registre, poslovni prihod „Sokoja“ je prošle godine iznosio oko 185 miliona dinara, od čega je samo na zarade 64 (šezdeset i četvoro) zaposlenih u toj organizaciji - otišlo nešto više od 114 miliona dinara.
.
Prosek plata je, dakle, oko 90.000 dinara. Nemam ništa protiv, moj san je da svi u Srbiji imaju plate po deset hiljada evra mesečno, minimum.
Ali - pomenuta grupa S.A.R.S je za „'Lebac“ dobila 16-17 dinara na ime tantijema u godini u kojoj je ta pesma bila veliki hit, takođe na godišnjem nivou.
.
Poređenje tih iznosa asocira me na vlasnika obdaništa koji najpre roditeljima masno naplaćuje boravak dece u celodnevnom boravku, decu hrani buđavim 'lebom, a kad ponestane užine žicka od dece za kupovinu kifli - koje sam pojede.
.
Problem, dakle, nije samo u loše formulisanom odgovoru – koji ostavlja prostor da nagađamo da su na spisku i frižideri i tuš-kabine sa ugrađenim audio izvorom i svašta nešto – već i u tome ko je Uredbu predložio i kako se do sada ponašao.
.
Hoću da kažem: živimo u sistemu krcatom već prokaženim tipovima čije čak i dobre ideje naiđu na đon - jer su ih takvi prokazani izložili javnosti. (Tačnije, živimo u sistemu u kojem su svi i sve je prokazano, nema više za šta čovek da se uhvati, do za sopstvenu glavu. Ili spolovilo. Ili oružje.) Ukoliko je Nekadpoštovanoj Državi važno da verujemo da su im namere časne, ima načina kako se to radi. No, izgleda da im nije stalo.
. Zato je zapravo najveći problem - da li će ova Uredba/ovaj Zakon zaista „proći“, te - ko će je sprovoditi.
Ukoliko prođe ovako, a mi zaćutimo, ostanemo bez glasa i prestanemo da pevamo – onda ništa.
O "muzičkom dinaru" >> O 17 dinara >> Evo i online peticije za ukidanje i zabranu delovanja SOKOJ-a >> . p.p.s. inspiraciju za neke od predmeta koji bi mogli biti oporezoveni dobio sam od kolege i prijatelja, čije ću identitete štititi, sve dok sami ne zatraže da im imena bude objavljeno - ili dok me Komisija za isterivanje zlomisli na to ne prinudi mučenjem - višekratnim emitovanjem bilo koje od pesama sa liste najpopularnijih, a po listingu organizacije SOKOJ.
Ukoliko posegnu za pesmom pod rednim brojem 6, odajem sve odmah, na prvu reprodukciju. .
