Thursday, 8 January 2009

"Complicated Game" (Milan Mladenović i XTC)

Saša Zalepugin, Jr, priča o Milanu Mladenoviću, iz serijala "Kao da je bilo nekad"

"Mi smo išli i razgovarali o jednoj pjesmi grupe XTC koja se zove "Complicated game" koja je onako, od cijelog njihovog opusa najkompliciranija, nekako najviše njihova i u principu neslušljiva za nekog ko to ne voli.

Nama je to bila ono, najbolja pjesma njihova.

I idu prema nama dva pijanca, onako, ubiše se od alkohola i onako nešto pjevaju nebulozno.

I on je meni tad rekao, ja se ne sjećam, da li je rekao "Znaš li kad će biti raj" ili "Kad će biti komunizam" ali nešto od to dvoje je rekao, u smislu - "Znaš li kad će ljudsko društvo biti realizirano?"
Ja pitam "Kad", a on kaže – "Kad ćemo ovako ja i ti ići a kad će prema nama ići dva pijanca i pjevati "Complicated game".

 

"I ask myself should I put my finger to the left, no 
I ask myself should I put my finger to the right, no 
I say it really doesnt matter where I put my finger 
Someone else will come along and move it 
And its always been the same 
Its just a complicated game 
A little girl asked me should she part her hair upon the left, no 
A little girl asked me should she part her hair upon the right, no 
I said it doesnt really matter where you part your hair 
Someone else will come along and move it and its 
Always been the same 
Its just a complicated game 
 A little boy asked me should he put his vote upon the left, no 
A little boy asked me should he put his vote upon the right, no 
I say it really doesnt matter where you put your vote 
Someone else will come along and move it 
And its always been the same 
Its just a complicated game 
 They wanted tom 
They wanted joe 
To dress em up and stick em out on show 
They were arrows in a very bad aim 
Its just a complicated game 
God asked me should he ought to put his world on the left, no 
God asked me should he ought to put his world on the right, no 
I said god, it really doesnt matter where you put your world 
Someone will come along and move it 
And its always been the same 
Its just a complicated Game" .

Sunday, 4 January 2009

"Pesme uz koje ne igram" (Dragan Todorović)

Pamtim njegove tekstove, pamtim emisiju sa "Radio Politike", 
čuvam ovaj tekst koji sledi u nastavku. Objavljen je u "Rocku" (pre no što je postao Pop-Rock), u rubrici "Pesme uz koje ne igram".

Koliko se sećam, tekst je bio naslovljen "
Mali crveni tranzistor", ali to ne garantujem, tu stranicu magazina nisam sačuvao. 

.
Dragan Todorović - "Pesme uz koje ne igram/Mali crveni tranzistor" (Rock, 1987)
.
Mislim da je to bilo u martu, ali nije mnogo bitno. Otišao sam kući sa nekoliko novih albuma i preslušavao ih do duboko u noć. Iznenada, u magnovenju, upitao sam se kako sam stigao dovde, do noći u kojoj imam 29 godina i ništa više, sem nekoliko stotina albuma i singlova, stotinak kaseta i haj-faj liniju. Čovek ne raste kao trava, čovek raste po stepenicama. Dakle, koje sam to stepenike gazio da bih došao do ove noći? Život ne ostaje u romanima, život ostaje u fragmentima. Koje sam to scene snimao da bih dobio ovaj film?
Onda mi se učinili da bi bilo strašno zanimljivo montirati jedan generacijski film – ne ići tragom jednog slučaja, nego zabeležiti karakteristične epizode skupa ljudi koje poznajem. Da ne bih napravio galimatijas, jasno mi je bilo, morao bih da pratim jednu generaciju. Sasvim je prirodno što sam se opredelio za svoju, onu iz 1958. Nekih šest meseci sam beležio detalje razgovora i slagao ih u jedan mozaik koji je tek skica za sliku. Možda je to što sam dobio apsolutno bezvredno, a možda je preciznije nego što mislim, ali sasvim je mouće da je put koji sam želeo da otkrijem zaista tu negde, u tim fragmentima.

Dakle:
.
1969:

Zaljubio se prvi put u životu. Jedanaest mu je godina i ide u četvrti rzred osnovne. U njegovo odeljenje došla je nova devojčica, kćerka pozorišnog glumca koji se preselio u lokalno pozorište.

Učiteljica muzičkog često svoje časove pretvara u male koncerte: ko god zna nešto da otpeva, može da izađe, pokloni se i počne. On jednog dana skuplja hrabrost, izlazi i najavljuje veliki hit Đorđa Marjanovića "Romana". Dok peva uvodne stihove, "Ko li ukra od noći deo najcrnjih boja, pa ti utka u oči i dade im sjaj", on stoji pred njenom klupom i gleda je. Ne smeta mu što ona ima izrazito plave oči, kao što mu ne smeta to što on nema sako a truba je da skine majicu i baci je teatralno na pod, kao što to radi Đoka. U stvari, stidi se bele potkošulje koju mu je keva navukla. Nastup je bio uspešan. Od tada sebe smatra vatrenim "đokistom" i svoju budućnost vidi na festivalima. Nekoliko dana kasnije sluša "Večernju reviju želja" i prvi put obraća pažnju na Beatlese koji pevaju "Yellow Submarine". Nalazi da je melodija zanimljiva i počinje da je zvižduće. Pred spavanje, iste večeri, prvi put će iskusiti sukob generacija. Otac će pojavu nekog dugokosog tipa na televiziji prokomentarisati sa "Vidi čupavca, majke mu ga četničke! Sve bi ja te bitlse ošišao do glave da sam neka vlast!"
.
1971:
Posle par meseci upornog navaljivanja, otac mu je kupio japanski portabl-gramofon sa MW radijom, marke "Taya". Pošto roditelji rade i ostavljaju mu pare za burek i jogurt, on počinje dijetu, ali postepeno povećava kolekciju singlova. Prvi koji je kupio je "Lay down" Melanie, četvrti "Što sam ti skrivio živote moj" Kemala Montena (uz pratnju sastava Pro arte). Prelazak sa crvenog tranzistora kupljenog u Trstu na lepo dizajnirani "Taya" gramofon smatra velikim uspehom i za sebe i za čovečanstvo. Pošto je njegov drug imao takav gramofon mnogo pre njega, zaključuje da mora odmah napraviti korak dalje, pa kupuje i pravu longplejku. To su Stonesi "Gimme Shelter". Singl košta 630 dinara, a LP 4500. Burek i jogurt su 700 starih dinara , tako da je zbog Stonesa preskočio šest doručaka a ostatak novca je skupio podižući rešetke za skidanje blata ispred telefonske govornice. U to vreme ploče voli najviše zbog toga što se mogu skupljati, a duže traju nego sličice.
.
Skuplja još i "Životinjsko carstvo", "Zemlje i gradove sveta" i "Kanditove" markice sa poleđine čokolada i postiže vredne rezultate. Majka iznenada dovodi u vezu njegovo mršavljenje sa porastom broja ploča u kolekciji, izražava filozofski stav da "ne treba bacati pare na ta govna, kad je burek važan za razvoj" i zabranjuje mu skupljanje ploča. On nastavlja prelazeći u ilegalu.
.
Tajne materijale od plastike krije na vrhu šifonjera, ne sanjajući da još neko u kući ima iste ideje. Jednog dana, tražeći ploče nalazi nešto meko u sjajnom staniolu, otvara ga i vidi da je u pitanju nešto slično balonu, ali malo vlažno sa čudnim repićem na kraju. Pred punom kuhinjom gostiju pita roditelje šta je to. Mama je počela intenzivno da kuva kafu, a otac je uzdahnuo, potegao dim i gutljaj i muklo rekao: "To je kurton, sine". Objasniću ti kad odu gosti."
.
1972:
Seksualno obrazovanje stiče uglavnom čitajući "Ljubavno iskustvo" u "Čiku". Ima trinaest i po godina i u dnevnik zapisuj "Zabrinut sam zbog veličine svog polnog organa. Ako to moja seksualna partnerka primeti tokom neophodne predigre, verovatno ću postati impotentan.
Možda je najpametnije da ugasim svetlo i da doživim preranu ejakulaciju, pa neće ništa ni primetiti.
.
Pored omiljene rubrike čita i vesti sa domaće i sa svetske scene i polako postaje sve bolje informisan. Od svega što je pročitao o rocku, najviše mu se dopao potpis jedne fotografije: "Alman Brothers Band, žene, prijatelji, psi i odabrana deca". Veliki hit "Mamy blue" nije ga oborio snogu. Više mu se dopada David Bowie i njegov muzički broj "Starman" (tako su ga najavili jedne noći na Radio Zagrebu). Igrajući fudbal doživljava prvu tuču i oseća se kao pravi muškarac, mada nije baš najbolje prošao. Jedne noći sanja kako drugarica iz razreda otvara svoju svesku na velikom odmoru, dok su sami u učionici (redari), on otkopčava pantalone i stavlja svoju stvar na njenu svesku, ona sklapa svesku... Ujutro otkriva da su mu gaćice vlažne i zna šta je to, ali se oseća prilično glupo jer je prvi put, makar i u snu, bilo sa – domaćim zadatkom.
.
Par dana kasnije, jedan drug mu glasom punim divljenja priča o nekom frajeru koji ima sva četiri albuma Zeppelina. Odlučuje da i on počne da naručuje ploče iz Engleske, nalazi adresu kompanije "Cob Records", stavlja dve desetohiljadarke u pismo i traži Temptations, album „Аll Directions“. Ploča mu nikada nije stigla, jer je neko na pošti verovatno našao pare.
.
1973:
Završava osnovnu školu i za odličan uspeh dobija stereo-gramofon „Traviata“, plastičan, bele boje, sa zvučnicima koji kad se sklope pokrivaju gornju polovinu aparata. Produžuje kablove, montira zvučnike na regal i stiče nezgodan običaj da usred noći gromoglasno pusti samo onaj Plantov krik sa „Whole Lotta Love“, ne paleći svetlo i odmah zatim isključujući gramofon. Dok se njegovi roditelji dignu i sva svetla preko puta upale, on spava mirno i nevino. U komšiluku počinju da pominju duhove. Naučio je da svira „Crnog leptira“ YU grupe i „Smoke on the Waer“ Deep Purple. Smatra da su festivali zastareli i da neće nastupati uživo, samo će snimati ploče. Počinje da voli lagane stvari, jer što ih bolje poznaješ, lepše igraš uz njih, a što lepše igraš, manje si usamljen.
.
.
1975:
Često odlazi u disko i tamo pije pivo i povremeno puši. Smatra sebe krajnje pokvarenim, ali ne želi da ga generacija ostavi za sobom.
.
1977:
Završava gimnaziju i odlazi na more sa drugovima, gde ostaje punih mesec dana i upoznaje devojku svog života. Upisuje fakultet i otkriva da se za izostanak sa predavanja ne dobijaju neopravdani pa to počinje da koristi. Pada na prvom ispitu u januarskom roku, jer mu je devojka u oralnoj fazi. Pravi je ekspert za muziku, a ploče voli jer ga svaka podseća na nešto.
.
1978:
Osniva grupu sa dvojicom drugova. Na dvokanalnom magnetofonu čehoslovačke proizvodnje snimaju dve pesme. Za jednu su sigurni da je veliki hit, smatraju da je time rešeno pitanje uspeha prvog albuma i razmišljaju o materijalu za drugi album. Pošto izbijaju nesuglasice oko imena druge ploče, grupa se rastura. U leto odlazi na dvonedeljnu vojnu obuku za brucoše (eksperiment koji je potrajao svega par godina, ali je zahvatio tu generaciju).
.
Po izlasku odlučuje da jednoga dana odseče sebi desni kažiprst, jer mu je dosta vojske. Odlaz sa drugom na more, gde gleda tezgaroše na terasama kako sviraju stare hitove i disko muziku i zaklinje se da nikada neće svirati svadbe. Vraćaju se sa mora ranije nego što su planirali, jer je u toku njihovog boravka na obali benzin poskupeo sa 630 na 670 starih dinara. Zabavlja se sa devojkom svog života, ali to nije ona od prošle godine.
.
1980:
Fakultet ide sve lošije. On tvrdi da su profesori idioti i da on takvima ne želi da dozvoli da menjaju njegove životne stavove. Gitaru svira sve ređe, jer je razočaran situacijom na domaćoj sceni. Upoznao novu devojku svog života. Sve više sluša jazz. Sanja da leti: hodajući ulicom, on iznenada odluči da sledeći korak ne dovrši, da ne spusti nogu – i zaista, poleteo je! Znači, u tome je trik – letenje je samo nedovršeno koračanje!
.
1982:
Nijedan korak ne dovršava, ali ipak mu ne uspeva da poleti. Sve je buntovniji, a onda odlazi u vojsku. Suprotno svojim očekivanjima, dobro se oseća i svrstava se neprimetno u ogromnu većinu muškaraca koji tu i tamo razvezu priču o vojničkim danima.
.
1983:
Izlazi iz vojske i nalazi posao. Poslednjih dve-tri godine jako se udaljio od muzike. Retko kupuje ploče i retko ide na koncerte. Sve je buntovniji i počinje da se zanima za 68.
.
1984:
Interesovanje za 1968. naglo poraslo kad je prvi put spavao sa jednom devojčicom rođenom te godine. Prvo je pomislio kako je stvarno (očigledno) bila jedna vatrena godina, a onda iznenada ukapirao da je deset godina stariji od tog deteta u njegovom naručju. Ustao iz kreveta, uvukao stomak i pustio Dilena „Segnior“. Mala ga je posle dva minuta zamolila da joj pusti nešto drugo, a ne tu limunadu. Pitala ga je da li možda ima nešto od Duran Duran. Te noći, kad je ona otišla, teško se zapio i oko tri ujutro legao uz zaključak da „sve je to Orvel, majke mu ga“.
.
1986:
Veći deo njegove generacije oženjen. Devojka ga uglavnom dvojako tretiraju – ili misle da je mator, pun iskustva i da ga treba konzumirati za jednu noć ili misle da je mator, pun iskustva i da je zgodna prilika za udaju. Bežeći i od jednih i od drugih, sve se više okreće muzici. Pušta stare ploče duboko u noći, puši dva pakla dnevno i planira put do Trsta, gde bi kupio jedan mali crveni tranzistor.
.
. . . 

Wednesday, 31 December 2008

[nove godine zato dolaze]

Da li zbog pucanja svetskih berzi, prebijanja kućnih budžeta, džeparca – izgleda da je na snazi štednja municije i pirotehnike sve do momenta u kojem ćemo 2009. "ugledati beonjače" i onda osuti paljbu po vazduhu.
Tiho je u našoj ulici, gluvi barut, iznenađujuće.

U šta se, zapravo, puca trideset prvog?
Staroj godini u leđa?
Čisto da ne bi išla naokolo i ogovarala nas?
Novoj pravo u čelo, želeći da joj tako saopštimo da je bolje da ne dolazi?
Ne znam iz koje daleke zemlje je bio onaj čovek koji se čudio običajima belaca koji svako malo slave protok, odlazak vremena?


Za kraj, opet kratki spot koji rado ponovim u ovo vreme.
Ove godine sam, između ostalog, ucmekao ne malu nagradu za spot čiji smo "demo" snimili veoma, veoma davno a 2008. ga konačno i realizovali. Možda se naredne i ovim "Jelkama" posreći.


Nadam se da će nam u narednoj godini malo toga zavisiti od sreće, a mnogo više od nas samih.