Novembarski Noćurak pun blaga :: Lotta Love

Još nije vreme da se pušta Tom Waits i njegov November, da se biraju pesme koje možeš da koristiš kao ćebe, čaj ili kaljevu peć.
Sunce je još uvek tu, i zima još nije počela.

Meša Begić u novoj zbirci pesama podseća da moramo hraniti ptice u sebi. Ja želim da vidim da li muzika može biti hrana koja će dodatno popraviti nivo vitamina D, da pronađem stare pesme koje jačaju imunitet i podelim sa tobom neka nova blaga.
Jer, čemu blago služi, nego da se deli.

U škrinji sa blagom su: ... Aaron Frazer, Adam F. & Tracey Thorn, Ana Ćurčin ft. Milena Jančurić (Klavirsko nebo), Dan Auerbach, David Bowie (remiks Tonija Viskontija, danas objavljen), DJ Shadow, Elvis Costello, Helado Negro ft. Flock Of Dimes, Karen O & Willie Nelson, Matt Berry, Melody Gardot, Ólafur Arnalds, Oneohtrix Point Never, Patrick Wilson, Propaganda, Skopski snovidenija, Stone Foundation feat. Paul Weller, The Style Council, The Unrighteous Brothers, Thomas Dybdahl, Tracyanne & Danny, Travis feat. Susanna Hoffs, Ultravox, Vojislav Voki Kostić / Kvartet Predraga Ivanovića, Yelena, Yello...

Vladimir Tasić: "Kiša i hartija", fragment o Subi

Iz arhive Taciane Baros

"Pokušala sam da čujem samo muziku, ali sam čula razgovor i sambu ujedno, ili ih bar pamtim tako upletene.

Otići, pazi, Se for um desejo, u San Paulo, otići tamo i svirati, Eu peco pra me guiar, steći poštovanje muzičara koji ne znaju ni odakle si, Se for um segredo, dobiti nadimak Gringo Paulista? Znaš šta je to? To je čudo. Gde je sad? Aleja mira BB. Umro je 2. novembra 1999. Eu deixo me carregar. Kažu da mu se zapalio televizor. Jutro. Pola šest. Domar je primetio dim, zvonio je, probudio ga. Kralj opsese nije mogao da otvori vrata, Se faltar coragem, domar razvaljuje, nalazi ga dezorijentisanog. Studio gori. Svi fajlovi, sve. Gigabajti muzike, novi album Bebel Gilberto na kom su zajedno radili. Eu rezo pra abencoar. Izvlače ga iz stana, vatrogasci upadaju, hitna pomoć, totalni haos, i u tom haosu on, pazi! on se osvesti, ustaje sa nosila, ide nazad u studio. O ceu negro que vem chegando. Ulazi i bazlja kroz dim, pokušava da spase fajlove za Žilbertin album, svoju muziku, pada u nesvest, nose ga u bolnicu. Izdiše u pola sedam. Trovanje dimom. Kontaš? E logo vai desabar. Umreti za umetnost, bukvalno? Koja je to priča. Koji lik. Zamisli da je bio njujorški muzičar, londonski, da se sve desilo u Parizu? Danas bi bilo deset filmova o njemu. Masa bi mu došla na grob, kao Morisonu. Pisci bi, ono, pisali romane. Čoveče. A ovde... Tanto faz agora, a hora de te encontrar...

Odslušali smo ostatak pesme u tišini. Barmen, Đura, doneo mi je piće. Nestor je nastavio. Sve smo uprskali, rekao je. Mi i ne znamo svoje priče."

(Vladimir Tasić, "Kiša i hartija", str. 167-168, "Svetovi", Novi Sad, 2004.)