Svetski dan muzike: Darvin, Pinker, Niče i H-dur

Oliver Saks u korisnoj i zabavnoj knjizi "Muzikofilija" (Clio >>) podseća da je Darvin bio zbunjen odnosom naše vrste i muzike, što je Čarls zapisao i u "Poreklu vrsta": 
.
"Pošto ni uživanje ni sposobnost proizvođenja muzičkih nota nisu od sposobnosti od kojih čovek ima bilo kakve koristi... one se moraju svrstati u najtajanstvenije kojima je čovek obdaren.“ 
.
U istoj knjizi, nekoliko redova niže, Saks citira i Stivena Pinkera, psihologa čija je oblast vizuelna kognicija i koji nastavlja Darvinovim tragom: „Kakve bi koristi moglo biti od trošenja vremena i energije na pravljenje praskavih šumova? ... Što se bioloških uzro ka i posledica tiče, muzika je beskorisna... Mogla bi nestati iz naše vrste, a naš životni stil ostao bi bukvalno nepromenjen.“
.
Danas je Svetski dan muzike. Iako ne mogu da se otrgnem utisku da svetske dane dobijaju isključivo ugrožene vrste, za muziku ne brinem, dokle god provodim toliko vremena nad instalacijom koja se krije na ovoj adresi >>.
.
Ideja je - kao i sve velike - jednostavna: na raspolaganju vam je 20 kratkih snimaka muzičara koji se međusobno ne poznaju i koji su svoje pasaže dostavili ne znajući šta su drugi muzičari svirali. 
.
Svako od nas ima priliku da njihovo muziciranje uklapa po želji, zaustavlja, nastavlja, utišava ili pojačava - i svako od nas će sklopiti svoju celinu, sasvim sigurno drugačiju od ostalih, a sve u H-duru.
.
Niče je bio u pravu.
.
"Bez muzike život bi bio greška."
.

.

[o knjižarama i pokušaju uticanja na tržišnu ekonomiju "u nas"]

Ulazim u knjižaru, znajući da u toj knjižari tog dana neću, zapravo, kupiti nijednu knjigu.
.
Ova u koju sam ušao sasvim dobro živi od prodaje knjiga za jednokratnu upotrebu, da ih tako nazovem. 
Ova je, zapravo, formalno knjižara: ima ulaz, police pune knjiga naređanih malo po azbučnom redu, malo po žanrovima, više po popularnosti, ima kasu, tu i jedna stolica valjda namenjena onima koji bi da prelistaju knjigu pre kupovine, ali kao što nema miris knjižare, tako nema ni zaposlenog koji se neće zbuniti ukoliko ispalim neki naslov, ime autora ili izdavača - već će morati da proveri u kompjuteru da li je ima na policama, ukoliko mu ponovim naslov knjige. Dva puta.
.
No, ušao sam u nju da bih proverio šta je novo na policama i onim promo-ostrvima - i da bih za koji dan otišao u knjižaru u kojoj volim da kupujem knjige, naivno verujući da će kupovina knjiga na tom mestu učiniti da ona postoji što je moguće duže.
.
Vidim drugo, dopunjeno izdanje "Osećanja. O Sećanja" >>, i to me raduje - prvih 1000 knjiga o Margiti je pronašlo čitaoce. Nasumično čitam jednu stranicu kratkih priča Berislava Blagojevića - "Revolucionar" (Rende) i stavljam je na spisak. Pre nekoliko dana mi je preporučen i Dejan Tiago Stanković >>. U ovoj knjižari nema odlične "Meke duše Juga" Milje Lukić >>, a znam kome bi valjalo kupiti po primerak. Uvodne stranice "Malog kasapina" Patrisa Mekejba obećavaju >>.
.
Biće puna torba, ali u drugoj knjižari.
U njoj znaju za čim tragam, preporuke su im valjane.
.
Tako ja razumem tržišnu ekonomiju.
Život me demantovao već nekoliko puta i mnoga mesta na kojima sam voleo da kupujem knjige više ne postoje. Ili, zapravo, više nisu knjižare.
Ali, ne prestajem da se trudim.
Nije svejedno gde se kupuju utehe.