Muzika, poput vode, uvek pronađe put.
Ovo priča je o tome – kao i „Živoj vodi“, Subi, Milanu Mladenoviću, projektu "Angel’s Breath" i pesmi „Metak“.
Možda bude mesta i za Vaska Popu.
Priča ima mnogo slojeva i pričaju je raznorodni glasovi na različitim jezicima. Bez obzira na to – ako bi svaki od tih glasova bio jedan kanal u velikoj Subinoj mikseti – koliko god ih isticali, utišavali ili skraćivali – harmonija ne bi bila narušena.
*
U trenutku nastanka albuma „Angel’s Breath“ – autohtonog muzičkog čuda – Mitar Subotić Suba i Milan Mladenović imali su iza sebe celu deceniju druženja, sešna i snimanja, od kojih je tek deo bio objavljen.
Ipak, ono što je objavljivano ili bilo poznato – od obrada „Sex Machine“, preko „Nabora na postelji“ ili Subine produkcije „Samo par godina za nas“ i njegovog učešća na demo snimcima za „Dum dum“ EKV – nije najavljivalo album poput ovog.
Oni koji su imali sreću da čuju Subin „In the Mooncage“, ili sešne koje su njih dvojica svirali prvi put pod imenom „Angel’s Breath“ u Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Parizu i Ulmu su možda naslućivali kakve muzike će Milan i Suba tek stvarati zajedno.
Prvi i jedini album pod tim imenom snimili su, konačno, u Brazilu tokom zime 1993-94, i ta muzika je bila potpuno drugačija od svega što su do tada radili.
Suba će nešto kasnije reći: „Mi nismo snažni kao bogovi, ali uz anđelov dah, uz muziku koja je dah bogova, mi želimo da udahnemo u čoveka novi svet i novo iskustvo. Prvobitni koncept koji smo Milan i ja imali ovim projektom se produbio i otišao dalje u istraživanju novih, ne samo muzičkih već i emotivnih svetova u nama i oko nas.”
Sudeći po kopiji trake koju je Milan doneo u Beograd iz Sao Paula – „Metak“ je bio poslednja stvar koju su snimili. Nemoguće je potvrditi da li mu je tokom pisanja teksta na umu bila jedna pesma Vaska Pope i njegovi stihovi o metku „koji nam oko glave obleće“. Ili je to samo bio odjek. Postoji neka nit koja povezuje slike grada koji se širi u krug i „klizi niz strme ulice“ i Popinih krovova što „u zemlju silaze“.
*
Mnogobrojni, a međusobno nepovezani svedoci tvrde da se Milan u svoj grad vratio široko nasmejan („naučio sam da se smejem sa ljudima u Brazilu“ reći će jednom od njih), oduševljen snimljenim materijalom, i rešen da ono što je otkrio o sebi i u sebi istraživanja novih svetova pretoči u početak nove faze muzičarske karijere, van matičnog benda.
Znamo da je po povratku počeo da okuplja muzičare sa kojima će svirati Angel’s Breath materijal, puštao im snimke, planirao novi zvuk.
Sticajem okolnosti – ti planovi se nisu ostvarili. Odsvirao je još nekoliko koncerata sa EKV.
Ne zaboravimo – imao je tek trideset i pet godina.
I nikada se nije bojao promene.
*
Da li zbog kompleksnosti ili potpune izglobljenosti te muzike – poslednje pesme koje je Milan snimio teško su pronalazile put do slušalaca. Istovremeno - zbog superiornog zvuka, Subinih skočizvukova, neponovljivosti ili nečeg četvrtog – spisak onih koji su se usuđivali da izvode pesme Angel’s Breath je izuzetno kratak. Urban & 4 su odsvirali „Ogledalo“ 2003. u zagrebačkoj „Tvornici“, Bjesovi su napraviti ’medli’ pesama „Zemlja“ i „Crv“ deset godina kasnije u svom maniru.
I to bi, uglavnom, bilo sve vredno pomena.
Ali, „nije još kraj“.
Pre nešto više od tri godine šarenolika skupina muzičara pod imenom Živa voda – inače posvećena re-interpretacijama tuđih pesama (pa i Talking Heads!) je u zagrebačkom klubu ’Dva Osam’ de/re/konsttuisala skoro ceo album. Zahvaljujući sačuvanom snimku sa koncerta - na vinilu će se uskoro naći „Praia do ventu eternu“, „Metak“, „Ogledalo“, „Courage“, „Čaura“ i „Aplauzi“. I te de/rekonstrukcije su hrabre, i sveže.
Sticajem okolnosti (nema slučajnosti) - prvi put sam saznao za taj koncert, i imao priliku da čujem grubi miks snimaka prošlog leta, dan nakon što smo satima bazali po paviljonima Venecijanskog bijenala i upijali svu šarenolikost sveta sažetu na jedan delić Planete.
Zagledan u zalazak sunca nad pučinom, još uvek uživajući u odjeku viđenog, i činjenici da smo svi mi isprepleteni snažnije nego što se neki opiru, u prvom trenutku sam bio zbunjen tim snimcima, slobodom i hrabrošću skupine koja se tako lako prepušta igri, i dijalogu glasova Darka Rundeka i Maje Rivić.
Ali, brzo sam se pribrao i setio: igra je osnova stvaranja.
Suba i Milan su se takođe – igrali.
I evo danas, Vedran Peternel povodom objavljivanja spota za de-re-konstrukt pesme „Metak“ priča za portal „Ravno do dna“: „Taj je album, unatoč kultnog statusa koji je s vremenom dobio, na žalost prošao i još uvijek prolazi malo ispod radara. Bio je to odraz Subinog izlaska iz regionalnog konteksta, te Milanovog odmaka od EKV. Neka vrsta manifesta oslobađanja i slobode stvaranja.”
To se u ovoj verziji pesme „Metak“ čuje, i vidi.
Muzika nastavlja da pronalazi put.
*
Više informacija o izdanju je dostupno ovde >>
No comments:
Post a Comment