"I found the way, by the sound of your voice"

Dejvidova muzika nikada nije bila samo to – melodija i reči, kada ih ima. 

Njegova muzika je već decenijama sklonište za samotne, zaklon uz logorsku vatru pod sjajnim zvezdama, pejsaž u ranu zoru i horizont u sumrak, mapa nejasnih obrisa sveta koji tek čeka da bude otkriven, knjiga za koju nikada nisi dovoljno odrastao da bi je razumeo do kraja i koju ponovo čitaš od prve stranice, i onda još jednom; lekcija o odbijanju slave i veslanju što dalje od glavne struje velike reke; staza ka proplanku u gustoj šumi, šuma pod snegom bez utabanih staza, staza koja se neprekidno račva i vodi do suve visoravni na kojoj u daljini vidiš priliku sa šeširom širokog oboda koja ti stalno izmiče.

Ne pratiš ga decenijama da bi ga stigao, već zato što znaš da hoda ka mestu na kojem vlada mir, pa neka put do tog mesta traje i godinama.

Dejvid danas puni šezdeset i šest.