"Ako bi se (Sofija Tolstoj) usudila da izađe iz kuće, pred očima
bi joj se ukazala sledeća slika: grof (Lav Tolstoj) je bosonog propovedao
seljacima u vrtu, a oni su mogli da uzmu i da sa sobom ponesu šta god hoće.
Ispod jabukovog stabla meditirao je Tibetanac. Na podu letnje kuhinje ležao je
goli Šveđanin i žvakao svoje žitarice. A kao da sve to nije dovoljno jezivo,
vrtom je lutao još i kastrirani Rumun (...)
Čovek bi morao da ima živce od čelika da u toj situaciji ostane miran.
Sofija nije imala čelične živce.“
(str. 69)
*
Situacija u Jasnoj Poljani u
danima Tolstojevog traženja istine, boga i ljubavi za celo čovečanstvo, uprkos
otporu njegove supruge.
Dostojevski koji sekretarici diktira dva različita romana
dnevno, i svađa se sa kritičarima zato što je neshvaćen, iako ga
salonska publika voli nakon nedaća koje je proživeo u progonstvu.
Čehov koji svojim delima protivreči ’velikoj Ruskoj
književnosti’, ali ne sme da usvoji ljubimca zbog odnosa sa roditeljima.
Bulgakov, dok moli Staljina za bilo kakav posao, opijen
kratkotrajnom slavom koja mu je uskraćena odlukom istog.
Majakovski u trenutku spoznaje da je poslednji preostali revolucionar,
okružen ljudima koji su pojeli sopstvenu revoluciju.
Nabokov, koji vreba priliku da nastavi sa obožavanjem
leptirova i izbegavanjem ljudi.
I konačno Danil Harms, za života uglavnom ograničen na
ulogu dečijeg pesnika (iako decu ne podnosi), dok se krije od
Staljinovih čistki iza ludila, istovremeno stvarajući dela čudesne, duhovite
oporosti.
To su junaci prve Kaminerove knjige prevedene kod nas nakon šesnaest godina pauze.
*
Ovde svojevremeno omiljen zbog knjige "Ruski disko" (Beografiti, 2005) Kaminer je šesnaest godina kasnije i dalje izuzetno duhovit („žovijalan“,
rekli bi neki) pripovedač koji pronalazi prostor za humor čak i kada priča o
gorkim i teškim stvarima, a život u Rusiji (i njegov, kao i gotovo svih gore navedenih
pisaca) je to oduvek bio.
Dodatno, ali ne manje važno: Kaminer nema iluzija kada priča o svojoj domovini, i zna zašto je iz nje otišao.
Iako nameran da priča o prisustvu navedenih pisaca u njegovom životu (pre i
nakon emigracije u Berlin), Kaminer se brzo, džentlmenski povlači kao manje važan - a u
korist velikana o kojima piše sa puno ljubavi
(ili barem poštovanja), rasvetljavajući njihove živote kroz pitke priče o ključnim momentima tih života, ne ulazeći u analize književnih dela.
U Kaminerovim pričama svi ovi pisci su živi ljudi – koji tragaju za bogom,
strepe, svađaju se sa književnom kritikom, raskućuju imovinu, kockaju se, čekaju premeštaj, strahuju od
Staljina i nadaju se njegovoj milosti, pokušavaju da ponovo raspale revolucionarne
vatre, beže od te iste vatre u Sibir, nadajući se da će tamo pronaći svoj mir,
kada već nisu sanjanu i željenu slobodu.
Osim Nabokova, koji sa bezbedne udaljenosti od Rusije počinje da piše za Playboy.
(Knjiga se može naći u knjižari Beopolis >>)
