Monday, 9 April 2018

Istanbul (crtice i sličice)

Foto: Aleksandra >>

Bili smo prekratko da bismo sebi mogli da kažemo da smo upoznali grad, to je sigurno nemoguće i za mnogo duže vreme. 
Prepešačili smo tek tridesetak kilometara lunjajući potezom od Sultanahmeta odnosno Aja Sofije do trga Taksim; izgubili se svega dva puta u uličicama oko Velikog Bazara; probali tek nekoliko vrsta kolača i premalo puta bili probuđeni jutarnjom molitvom. Uspeli smo da ga onjušimo, dobijemo osmehe dobrodošlice i pozive da dođemo ponovo. Od prvog susreta verovatno ne bi trebalo ni tražiti više.
Zato, neka ovoga puta sve stane u nekoliko fotografija i dve-tri sličice.

*

U grad ulazimo kasno, pre poslednje molitve, mrak je već pao na Istanbul tako da kroz prozore samo naziremo koliki je ovaj grad, ogroman.

Konačno, stižemo u prijatni Alilass Hotel na Sultanahmetu, spuštamo kofere i otvaramo vrata terase sa pogledom na Bosfor.

Iznad kvarta se u sledećem trenu pomešaju mujezini sa Aja Sofije i Plave Džamije, a iz hostela sa druge strane ulice nekoliko trenutaka kasnije počinju prvi udarci "She's lost Control", bas Pitera Huka se prepliće sa glasovima mujezina, galebovi se razbuđuju i pevaju, ja i dalje gledam ka Bosforu i shvatam da mi se zvuk ovog grada dopada i da mi prija, iako ga još nisam ni upoznao.

*

Sedimo u malom i simpatičnom Magnaura restoranu u koji odlazimo na preporuku momka iz hotela (koji nas i najavljuje tako da nas na ulazu čeka mali špalir osmeha), uživamo u zalogajima dok nam beskrajno simpatični Glavni Široki Osmeh & Visoka bela kragna objašnjava zašto je Duško Tošić važan, kako se u Turskoj pokazuje ko je "peder" a ko sila (Fenerbahče - Bešiktaš), srećan je što uspeva da nas nasmeje, brine o nama kao da smo mu stalni gosti već nedeljama, a njegov mladi konobar se pojavljuje i nestaje tačno kada je potrebno.

Shvatam koliko smo se odvikli od nenametljive ljubaznosti, koliko nam prija što su svi oko nas blago ili široko nasmejani i shvatam da ću pamtiti Istanbul po izuzetno ljubaznim ljudima.



Naš vodič kroz Aja Sofiju je mlada žena blago azijatskih crta i sticajem okolnosti nas dvoje smo joj cela grupa. Govori engleski uz čudan akcenat na koji se brzo navikavamo. Kada niže imena sultana i osvajača to čini sa mešavinom ponosa i blagog zazora. Kada pominje Ataturkovu odluku da Aja Sofija više ne bude mesto molitve već muzej njen glas se menja u duboko poštovanje. Ne zvuči kao neko ko izgovara isti tekst ko zna koliko puta dnevno. Neka naša pitanja je iznenade ali se zbog njih upušta u detalje koji nam otkrivaju zašto je Mehmedu toliko bilo stalo da bude Osvajač i da ga svi poštuju.

Tek kada smo se rastali shvatam da je nisam pitao za ime, 
budala.



Na putu od Sultanahmeta ka mostu Galata dva puta uspevamo da se izgubimo u lavirintu uličica: prvi put zbog skretanja ka Velikom Bazaru koji je mnogo manje strašan od očekivanog, drugi put zato što Nebojša ne rotira navigacionu mapu na telefonu a trebalo bi da to čini. Upadam u lokale i pitam za pravac, mlađi ne znaju odgovor, tako se moje pitanje prenosi u jedan - dva - tri - četiri koraka sve do najstarijeg u marketu koji će nam ljubazno pokazati pravac ali pokušati da nas odgovori od ideje da idemo peške.
- "It's impossible to walk that long!". 
- Ali to je samo nekoliko kilometara!
- Take a tram. It's easier.


Nagrada za sve hodače-istraživače su strašne poslastice.
Gdegod da uđeš: veliku poslastičarnicu nedaleko od Taksima ili malu 'porodičnu' radnju nedaleko od Plave Džamije - svaki zalogaj je kako treba, svaka stvar koju izabereš toliko dobra da si srećan što si baš to izabrao, iako sve vreme znaš da si otkrio tek mrvicu onoga što te čeka ili ti se nudi.

Izgleda da je takav čitav ovaj grad.
Vratićemo se.
Zanimljivo - bez obzira na neprekidnu buku, sirene, trube, glasove, lud saobraćaj, helikoptere, muziku, mujezine - ni u jednom trenutku mi nije zujalo u glavi.
Tinitus, izgleda, imam samo u Srbiji.


Bolje fotografije sa ovog kratko upoznavanja Istanbula su kod Aleksandre >>


12 comments:

  1. Koliko ja samo obožavam putopise sa ovog bloga! :)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala lepo! :)
      Putopisac je za mene dream job, nikako da si kupimo kartu u jednom pravcu.
      I drago mi je da smo se upoznali na večerašnjoj promociji!

      Delete
    2. Verujem da će se jednog dana ostvariti. :)
      I meni još više!

      Delete
  2. Stavila sam sebi zadatak da se danas u prvoj pauzi posvetim čitanju tekstova sa ovog bloga. Ovo što sam do sada pročitala je DIVNO.
    Puno pozdrava,
    Tanja Miladinov

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala, takođe!
      Uzvraćam posetom i čitanjem što pre, naslovi i fotografije obećavaju!

      Delete
  3. i ti tinitus sine brute?! istambul je grad koji toliko carobno mirise da ja nemam reci. meni tamo sve po meri coveka, cak i sa toliko miliona ljudi u sebi.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Tinitus godinu i po dana, nestaje kada sam na obali mora, kada sam generalno van Srbije i kada sam baš baš naspavan. Doktori muljali sa nekim lekovima ali ništa nisu popravili, te sam rešio da ga lečim spavanjem i putovanjem :)

      Da, tim mirisima se uopšte nisam bavio u tekstu a zaslužili su... Ne samo što grad ludo miriše, već su i ljudi izuzetno, a diskretno namirisani... U onoj gužvi ne možeš a da se ne očešeš o nekoga, Aleksandra mi samo promrmlja - Jesi li primetio kako je mirisao na jasmin?

      Mora da se ponovo ode, nema šta...

      Delete
    2. I ja mu dajem tu negde oko dve godine, možda malo jače. Meni nestaje uz zrikavce, tuš, talase, fen :) To tsssssss je tu samo kad ga prizovem, a retko se čujemo!

      Što se tiče mirisa u Stambolu - ne znam da li sam videla ili osetila i jedan trag "smrada" toliko velikog grada. Jasmin i njihove ine miksove začina koje nose na sebi. U Istambul se valja vraćati, mnogo puta.

      Delete
    3. Mislim da je vreme za osnivanje pokreta koji će propovedati da je sve izlečivo pesmom zrikavaca. Kad mogu da postoje sangejzeri, mogu i cicada-listeneri! :)

      Krenuću od grada do grada, može i iz Stambola, stanem na Trg kao biblijski prorok i počnem: "I svi koji ne slušaju zrikavce barem trideset dana godišnje, njihovo carstvo biće pakao Tinitusa...!" :)

      Delete
  4. I told you so ;)

    ReplyDelete