Najbolje iz drugog frtalja 2016: 2/4 [emisija]

Toliko je događaja koji postaju važni zahvaljujući pesmi koja je bila njegov sastavni deo.

Toliko je pesama po kojima pamtiš godišnja doba ili godine - iako su se neke pojavile mnogo ranije, čak i pre tvog rođenja - ali su te pronašle u prostoru i vremenu. Ili su pronašle mesto i vreme, poput one koju ću pustiti na kraju, zato što je ona postala himna jednog važnog protesta.

Evo tridesetak pesama (dobro, trideset i sedam) meni najdražih pesama iz drugog frtalja 2016.
Po njima ćeš, možda, pamtiti proleće 2016.
Ili leto koje počinje.
Ili ćeš ih spakovati i poneti sa sobom, čekajući da svaka od njih pronađe pravo mesto u srcu i vremenu.

I ovoga puta – naj naj naj najdraže i najlepše pesme ostavio sam za drugu polovinu ove emisije.

Michael Kiwanuka; Sturgill Simpson; Laura Mvula; Gregory Porter; Erin Costello; Straight Mickey & The Boyz; Artan Lili; Paul Simon; ABC (da, onaj bend iz osamdesetih), Neko Case, KD Lang & Laura Veirs; Ben Watt; Peter, Bjorn & John; Karl Blau, Horkestar + još nekoliko bendova koji su ti možda promakli ispod radara.
Žanrovi, očigledno, nisu važni.

Oko dva i po sata probrane nove muzike je pred tobom.
Na tebi je da načuljiš uši i 
klikneš na ►.

Erlend Lu: "Kraj nama poznatog sveta" [fragment]

"Kako vreme prolazi! I to je Dopler pomislio u šatoru na boru. Minuti, jutra, dani, noći, večeri, vikendi, godišnja doba, godine, svekoliko minulo vreme koje ga je načinilo onim što jeste. Mučna kakofonija nadolazećih jutara i dana, večito novih dana. Godinama se budio i uplašeno gledao oko sebe, još bunovan, polako shvatajući gde je, ko je, i iznenada bi se setio koliko je briljantan i osetio kao ljudina. Skočio bi i prionuo. Pun energije i optimizma. Ali samo dok se ne zapita šta se zapravo događa. Čim bi se zaustavio i porazmislio, čim bi pogledao naniže i shvatio da se popeo više nego što se u stvari usuđuje, ščepala bi ga panika. Tako je bilo. Tako to ide. Ponekad. Pomislio je na boru. Ponekad mu je nedostajao uredni haos iz godina pre odlaska u šumu, kad je sve naizgled bilo super i kada je miliso da je na pravom putu i da je sve kako treba. Vreme je registrovao samo kao intervale između obaveza i događaja. Sedmica je predstavljala minute i sate između takosa za večeru petkom, godina je bila interval između svakog puta kada je trebalo spustiti pogled kako ga ne bi izabrali za predstavnika roditelja odeljenske zajednice ili roditeljskog saveta. Dani su izgubili imena, godine, brojeve. Misli su dolazile i odlazile, bez reda, polako, na način s kojim je mogao da se nosi. Ako mu nešto padne na pamet, bavio se time dok ne ode samo od sebe. Nekad je radio kako treba. Nekad je grešio. Jednom je, na primer, popio malo urina. Tome se, začudo, stalno vraćao u mislima. Tom prekoračenju. Kao mlad student uzeo je flašu od pola litra ostavljenu na stepeništu nekog kluba. Otpio je gutljaj i shvatio da je to urin. Ukusa se nije dobro sećao. Bio je to ukus kao i ostali. Ali osvešćenje je bilo naglo i ponižavajuće. Šamar u lice. Kao da ga je ukorio stariji brat.
Niko ne ostavlja netaknutu flašu od pola litra na stepeništu. 
Svet nije takav."

(Erlend Lu, "Kraj nama poznatog sveta", Str. 50-51, Geopoetika 2016, s norveškog preveo Radoš Kosović.
Više na sajtu Geopoetike >>)

*

Ukratko:

• Kraj sage o Andreasu Dopleru. 
• Najbolja knjiga koju je Erlend Lu do sada napisao.

Noćurak #15: Srce

Srce se na nekoliko sati pretvorilo u Džindžera Bejkera -  

pam-pa-pa-pa-pam-pa-pam-pam - paaaaam-paaaam, 

njegova džez faza, sinkopa na sinkopu, a ja sam, nakačen na aparate razmišljao za šta i zašto sam to srce previše 
trošio, 
pozajmljivao, 
delio, 
skupljao,
zlostavljao,
zaustavljao, 
puštao, 
davao - 
i da li je to bilo pogrešno?

Tačan odgovor... ili ne postoji ili je put do njega duži nego što se može preći za nekoliko dana potpunog mirovanja.

Ovaj Noćurak čine pesme o srcu, njegovom smirivanju, ranjavanju i davanju – i trenucima kada je vreme da se srce ili preda ili pripazi.

Ali, ko još zna kada je - vreme?

Uzgred, kažu da je Noćurak dobar za srce.

U ovoj epizodi sviraju i pevaju:
The Magnetic Fields, R.E.M, Beck, Everything But the Girl, Sakamoto & David Sylvian & Shavez, Feist, James Blake, Air, Marissa Nadler, Dee Dee Bridgewater, Melody Gardot, Paul Simon, Bob Dylan, Peter Gabriel obrađuje Lou Reeda, Susheela Raman - obrađuje Joy Division... Tu su i Neil Young i Bill Fay 
... + odlomci iz knjiga Paola Sorentina i Nila Janga.

Tomas Bernhard: "Državna istorija"

"Jedan predsednik države u Srednjoj Evropi, u kojoj danas predsednici u svakom trenutku strahuju za svoj život, i to s pravom, otkrio je svom bliskom saradniku plan na koji je utrošio stotine besanih noći, a koji bi predsedniku države omogućio da svoju državu, koju je dosledno vodio u propast kao i svi drugi predsednici država u Srednjoj Evropi, ostavi na cedilu preko noći, i odnese veliko bogatstvo koje bi mu omogućilo, bez obzira koliko će još dugo poživeti, siguran i luksuzan život u nekoj drugoj zemlji koja bi bila pogodna za to. 

Nameravao je da u najkraćem roku sprovede svoj plan, ali bilo je neophodno da njegov bliski saradnik sačuva to u potpunoj tajnosti. Bliski saradnik, koji je već decenijama uživao poverenje predsednika države, obećao je predsedniku države da će o tome ćutati, a predsednik države ja zauzvrat obećao svom bliskom saradniku veliko bogatstvo, koje će mu omogućiti da, kao i on, predsednik države, posle uspešnog bekstva živi do kraja života bezbrižnim i zaista luksuznim životom. 

Od dogovora predsednika države i njegovog bliskog saradnika nije prošlo ni dva minuta, a bliski saradnik je već rešio da čitavu stvar pojednostavi, pa je vešto izvedenim pucnjem u potiljak ubio predsednika države, a onda i samog sebe proglasio predsednikom države. Smesta je likvidirao sve pristalice svog prethodnika i uzora, a onoga ko je pobio najveći broj pristalica njegovog prethodnika i uzora proglasio je svojim bliskim saradnikom. Kako je sada već poznavao prasliku državne istorije, čekao je, po prirodi stvari, samo još najpovoljniju priliku da se reši svog saradnika pre nego što ga ovaj likvidira.
Ali bio je suviše spor."

(Tomas Bernhard, "Imitator glasova", str. 103, 
izdavač LOM, 2015, prevod Sanja Karanović)