Ovaj odmor bio je poput novog čitanja knjige koju već dobro znaš. Od sada, buduća čitanja mogu biti i fragmentarna: znaš šta prethodi i šta sledi, ali želiš da pročitaš baš taj deo, znači ti.
.
Uz (davni) Mljet i Rabac, Lefkada je postala treće mesto na Mediteranu do kojeg sam dolazio i treći put.
Iako je na glavnim plažama i dalje veoma živo, grad Lefkas je gotovo pust. Neke prodavnice su već zatvorene a do sledećeg leta, za stolovima lokalnih kafana su starosedeoci, leđa pribijenih uz hladan kamen tuku mastiku i odmeravaju preostale turiste.
U praznoj prodavnici slastica gospođa vlasnica, sedamdeset godina, gleda tursku seriju na YouTubeu, laptop i wireless.
.
Sve što se našlo u prethodne dve priče o Lefkadi (2009 >> i 2011 >>) je i dalje tamo.
Jedva primetne promene ukazuju da bi u narednih nekoliko godina ovaj ostrvčić mogao, ukoliko želi, da postane opšte mesto odlaska na Jonsko more: putokaza je sve više i sve je teže izgubiti se, novoizgrađeni apartmani izrastaju na neočekivanim mestima, a na već slavnim plažama je, čak i u prvoj nedelji septembra gužva poput one u julu pre tri godine. Naših tablica ima sve više na parkiralištima i po makadamskim prilazima plaža; no - i dalje postoje plaže na koje ne dolazi gotovo niko, te je uvek moguće otkriti neku novu, čak i tamo gde je ne očekujemo; noći su i dalje tihe; talasi manji no što su drugari koji su bili koju nedelju pre nas pričali; i klinci (u šatorima) i penzioneri (u prikolicama raznih formata) mirno kampuju na plažama Kalamitzi, Avali, Gialos i Pefkoulia; Statisov sin pravi podjednako dobre girose kao i njegov otac; a domaćini su i dalje ljubazni te čak daju i nenajavljene popuste na dan rastanka.
Dani prolaze u slušanju talasa i zrikavaca, fotografisanju sumraka, završavanju druge ruke knjige i ponovnom čitanju Darela, Hristića ali i Klarka, one priče o poslednjem dečaku na Zemlji koji mora da prekine igru u pesku i napusti plažu, pre no što svemu dođe kraj.
No, koliko zapravo Lefkada vredi i koliko smo se odvikli shvatam tek u povratku. Dok idemo ka Beogradu, nepažljivo rešim da prespavamo u hotelu na delu grčke obale koju naši turisti najviše vole. Vašarske igračke sa čakljama, beskonačan broj shubi butika, natpisi na jezicima istočne Evrope, dovikivanje na ćirilici u tri ujutro na glavnom šetalištu i plakati da "u ovom kafiću imate pristup za ICQ" (!!!) me ipak manje poremete od jutarnjeg plivanja u moru koje jedva da miriše: dok pokušavam da otplivam što dalje od obale, u dva zamaha se nađem kraj dvojice u ozbiljnim godinama, stoje u vodi do ramena i raspravljaju koja strana je pobila više ljudi u poslednjem ratu na Balkanu, dok im sunce prži čela.
Zaronim,
više ne čujem ništa.
.
Uz (davni) Mljet i Rabac, Lefkada je postala treće mesto na Mediteranu do kojeg sam dolazio i treći put.
Iako je na glavnim plažama i dalje veoma živo, grad Lefkas je gotovo pust. Neke prodavnice su već zatvorene a do sledećeg leta, za stolovima lokalnih kafana su starosedeoci, leđa pribijenih uz hladan kamen tuku mastiku i odmeravaju preostale turiste.U praznoj prodavnici slastica gospođa vlasnica, sedamdeset godina, gleda tursku seriju na YouTubeu, laptop i wireless.
.
Jedva primetne promene ukazuju da bi u narednih nekoliko godina ovaj ostrvčić mogao, ukoliko želi, da postane opšte mesto odlaska na Jonsko more: putokaza je sve više i sve je teže izgubiti se, novoizgrađeni apartmani izrastaju na neočekivanim mestima, a na već slavnim plažama je, čak i u prvoj nedelji septembra gužva poput one u julu pre tri godine. Naših tablica ima sve više na parkiralištima i po makadamskim prilazima plaža; no - i dalje postoje plaže na koje ne dolazi gotovo niko, te je uvek moguće otkriti neku novu, čak i tamo gde je ne očekujemo; noći su i dalje tihe; talasi manji no što su drugari koji su bili koju nedelju pre nas pričali; i klinci (u šatorima) i penzioneri (u prikolicama raznih formata) mirno kampuju na plažama Kalamitzi, Avali, Gialos i Pefkoulia; Statisov sin pravi podjednako dobre girose kao i njegov otac; a domaćini su i dalje ljubazni te čak daju i nenajavljene popuste na dan rastanka.
Dani prolaze u slušanju talasa i zrikavaca, fotografisanju sumraka, završavanju druge ruke knjige i ponovnom čitanju Darela, Hristića ali i Klarka, one priče o poslednjem dečaku na Zemlji koji mora da prekine igru u pesku i napusti plažu, pre no što svemu dođe kraj.
No, koliko zapravo Lefkada vredi i koliko smo se odvikli shvatam tek u povratku. Dok idemo ka Beogradu, nepažljivo rešim da prespavamo u hotelu na delu grčke obale koju naši turisti najviše vole. Vašarske igračke sa čakljama, beskonačan broj shubi butika, natpisi na jezicima istočne Evrope, dovikivanje na ćirilici u tri ujutro na glavnom šetalištu i plakati da "u ovom kafiću imate pristup za ICQ" (!!!) me ipak manje poremete od jutarnjeg plivanja u moru koje jedva da miriše: dok pokušavam da otplivam što dalje od obale, u dva zamaha se nađem kraj dvojice u ozbiljnim godinama, stoje u vodi do ramena i raspravljaju koja strana je pobila više ljudi u poslednjem ratu na Balkanu, dok im sunce prži čela.Zaronim,
više ne čujem ništa.
U patikama imam peska sa barem deset plaža, nešto fotografija koje će me podsećati na pokušaje hvatanja trenutka, u glavi dovoljno pesama zrikavaca za nedelje koje dolaze i koje ću premotavati u glavi kada buka postane teško podnošljiva.
Od jednog kratkog odmora ne valja tražiti više od toga.
Od jednog kratkog odmora ne valja tražiti više od toga.
Odoh sad, ovog trenutka, da zaronim u ovu poslednju fotgrafiju. Da nista ne cujem i nikog ne vidim. :)
ReplyDeleteP.S. Pored svih objektvnih, mislim da su za vracanje nekim mestima, a i ljudima, ipak glavni "krivci" oni subjektivni, i to ni nama samima potpuno jasni, razlozi.:)
Naravno da su razlozi potpuno subjektivni... Ja se, potpuno subjektivno, izvrsno osećam baš tamo! :)
ReplyDeletep.s. biće još fotografija, stvarno. Samo je potrebno malo vremena da se napravi ljudski izbor, a da se mnogo ne ponavljam...
Ja nestrpljivo cekam one obecane, kitchy sumraka. :)
DeleteOne savrseno idu uz ove poslednje dane leta. :)
http://www.youtube.com/watch?v=iNiUG33rSyY
ok. sada imam dovoljno nakupljene pozitivne energije za još jednu nervoznu nedelju. ako ipak zaškripi, Bojša, nadam se da ćeš ostatak fotografija okačiti do kraja nedelje ;)
ReplyDeletea što se tiče "vraćanja na mesto zločina" - nekad nema potrebe razmišljati o razlozima - dovoljno je da znaš da ideš negde gde se dobro osećaš :)
"Ostrvčić" :))))
ReplyDeleteKad se radi o letovanju nema mesta na koje sam otišao tri puta, ali Palić je na samo korak od trojke. Doduše, taj korak ću najverovatnije napraviti neke od sledećih godina. Ove ne.
ReplyDeleteNa neki čudan način mi je bilo zanimljivo oba puta. U jednom trenutku sam se prenuo iz uživ(ljav)anja kad sam shvatio da u drugom boravku grozničavo tražim emociju koju sam osećao prvog puta. A to je pogrešno po mom mišljenju. Srećom, imao sam vremena da po drugi put Palić zapamtim kao drugi put, a ne kao traženje slika, šumova, zvukova prvog puta.
Generalno, mislim da svaki odmor mora da ima i nijansu odmora u pravom smislu - izležavanja, mozak mora da se napase (baterije da se napune) bez obzira na bilo koji argument protiv "ispaše".
Drago mi je da si se odmorio ko čovek! :)
mislila sam da je ICQ izumro krajem 90-tih! :)
ReplyDeleteobecanje da ces u zivotu imati prilike da iskusis fantasticne podvodne tisine je dovoljan razlog da izadjes iz majcine utrobe in the first place. ah, privremeno ti zavidim... :)
ej,pa ipak si se vratio a ja bila uverena da ces ostati;)
ReplyDeleteshvatila sam da bi bilo lepo da te imamo tamo kraj mora, da kada nam ovde krene ona nasa zima, saljes nam u nastavcima delice mora:)
ali dobro...bice prilike!
odoh da zaronim u prekrasne slike i da se opet zaljubljujem u lefkadu do koje bih morala sl.leto..nije zdravo da joj se iz godinu u godinu divim ovako daleko!
i,welcome back!:)
naša strana sigurno nije:)
ReplyDeleterabac mi je prvo letovanje. roditelji kažu da sam imala gnojnu anginu i celo vreme kukala kako želim da idem na tašmajdan.
divne su vam slike.
jelena popkitchen maksimović
@natasavb: uh, ovu stvar sam vrteo dok smo se poslednji dan povlačili sa plaže, aaaaa! kitchy fotke su tu, sad sve znaš :)
ReplyDelete@aleks: evo, punjenje za do kraja nedelje je već tu! naknadno će svakako upasti još neka, ovo je bila prva pomoć. već imam plan za narednu godinu, ostaje da se vidi da li je ostvariv :)
@ex skljuc: to je interna fora iz srednje škole, postojalo je pitanje u udžbeniku geografije: "Kako se zovu mala ostrva u zalivu Boke Kotorske", na šta je logičan odgovor bio: "Bokokotorski ostrvčići!" ;)
@sizif: mi smo pri drugom odlasku zapravo uživali više no prvi put, a sada smo išli potpuno rasterećeni od očekivanja. znali smo da su plaže sjajne i da će biti tiho, promenio sam rutu vožnje tek toliko da ne idemo baš svih 1000 km istim istim putem i to je to... a baterije sam punio izležavanjem i čitanjem :)
@fantasticna> i ja sam bio uveren da je ICQ vec u muzejima! svidja mi se ova postavka o obecanju!
@ana: radim na tome :) ali, kriza jos uvek nije oborila cene koliko bih ja to zeleo... :(
@jelena: moje prvo letovanje je Mljet. Imao sam tek 13 meseci, ali to nije osujetilo moje prvo kampovanje u zivotu. U to vreme na Mljetu nije postojalo gotovo nista: kamp sa jednom česmom, pošta, Melita i ono ribarsko selo na ulazu u zaliv. Za hranu se išlo čamcima do Dubrovnika... Hvala ti! :)
kad smo kod cena, ja se nešto tripujem na Korziku sledečeg leta, ali kad sračunam koliko za nas troje, sa sve putem do tamo i nazad treba love (kažu da su tamo cene u rangu londomskih) vrlo brzo me prođe entuzijazam.
ReplyDeleteMljet ili Korčula su kud i kamo pristupačniji, pa čak i neka Istra sa slovenačkim Alpima na "pljucomet" ;)
Uh, Korzika i Sardinija su jos uvek neostvarene zelje, preskupa je to igracka jos uvek. Dodatno, ako su price koje sam citao tacne - sve najbolje plaze na ovom drugom mestu su vec privatizovane i nedostupne nama koji nismo vlasnici jahti i deonica ;(
ReplyDeleteNa Mljetu nisam bio "od onda". Ne znam na sta lici sada, to bi vredelo ponovo videti..
More, more...
"More, more..."
ReplyDeleteMa na Korzici ima ovo:
http://www.corsica.co.uk/Docs/Corsica-Guide/What-To-Expect/Beaches-In-Corsica.aspx
ali ima i ovo:
http://www.gdargaud.net/Climbing/Corsica.html
što bi se reklo, ne laje kera sela radi...
:)
ako smijem da te razuvjerim, zivjela sam na sardiniji sest godina i pouzdano znam da su najbolje plaze na jugu jos uvijek slobodne i da od cagliarija (do kojeg imas low-cost let iz milana) prema zapadu u duzini od barem 40 km imas plazu za plazom koja je jedna ljepsa od druge. baia chia, cala del morto, cala cipolla, tuerredda, piscinnì, porto tramatzu, porto pino itd. progooglaj :) ... jedina skupa stavka na sardiniji je iznajmljivanje auta bez kojeg je nemoguce kretati se jer javnog prevoza skoro pa nema. sve se ostalo da srediti, a velika usteda je putovati zajedno s jos jednim parom. iznajmiti stan ili kucu za 4 osobe na sedam dana kosta od 400 do 600 eura sto u naskupljoj varijanti dodje 20-ak eura dnevno po osobi. mislim, nije jeftino kao otici u makarsku na jedan dan iz bosne ;), ali to more i ta priroda vrijedi, najiskrenije. za sjever sardinije vec ne znam, ne druzim se s berlusconijem :) savjetujem kraj avgusta, pocetak septembra, kontinentalni talijani su se tada vec razisli, a more je dovoljno toplo ( sto ne mogu reci za juni i dio jula)
ReplyDeleteGledala sam epizodu No Reservations, gde Anthony Bourdain ide da jede po Sardniji, ali odatle mu je tazbina blagiš se njemu. Ova fantastična preporuka me sad kopka.
ReplyDeleteOvog leta pisala razglednice sa Korčule. Mir, čisto more, ko voli kamene plaže uživaće, turista dovoljno da bude živahno, a ne previše da ti bilo šta smeta. Klopa & vino - i spomenuti Anthony bi odlepio.
jelena
@vrabac: znao sam da se iza toga krije neki meta-plan! :)
ReplyDelete@fantasticna: jao, samo ti sad podgrevaj moju maštu tim spiskom plaža koje su slobodne za obične kontinentalne bele ljude! uh, ah, oh! zapamtiću ti ovo, iz dva razloga a) ukoliko budemo rešili da idemo, dobićeš listu pitanja; b) ako odem na neko luđe mesto, da ti udaram čežnju fotografijama ;) Hvala na dojavi!
@jelena: Na Korčuli sam bio dva ili tri leta... Istina, davno, ali opet - dovoljno sam bio poodrastao da pamtim vožnje bicikla po Lumbardi i okolini te otvoreni bioskop u kojem sam prvi put gledao "Goste iz Galaksije", kakav trip! :)
No, i mene sad kopka to što Fantastična piše...
hahahhaa moze kako hoces. nadam se da ces otici i na sardiniju i na ludje mjesto :) sardinija je arhaicna, primitivna u dobrom smislu rijeci, vecina slobodnih plaza je potpuno slobodna od svega (struktura, parkinga, wc-a i sl.), more je prekrasno. ekonomski zaostala oblast, covjek bi pomislio da su ostvrljani veliki moreplovci, a oni ipak posveceni ovcarstvu, prave najbolji ovcji sir na svijetu ;) i odlicno vino. u svakom slucaju, stojim na raspolaganju :)
Deleteps. ovako izgleda na dan Bozica:
http://www.flickr.com/photos/fantasticna/491515533/in/set-72157600025708015/lightbox/
Uh, sad si mi ovu fotografiju zarila pravo u mozak po ovom kišnom danu... I još kad si napomenula da je "slobodna od svega"... ;) Hvala na ovim dojavama, mislim da ću se pojaviti sa još pitanja uskoro ;)
Delete