[working class zero]

Dokotrljaš se nekako do kraja radne nedelje, izubijan, prepune teške glave i mutnog pogleda, trljaš rane od petka predveče, peku i bole, lečiš sve to voljenim bićem, dugo neviđenim prijateljima, muzikom, filmom, muzikom, onda nekom novom muzikom, možda te ona povuče napred, onda poznatim komadima i knjigama, nepročitani tekstovi razbacani po hardu i fleš-memorijama i plejerima i diskovima kao nekada davno po podu sobe; sanjaš kratko ali loše, kako slatko sanjati kada se toliko soli od znoja nakupilo u glavi i neuronima i sinapsama, subotom prepodne si nakratko čak i sjajan, pomalo zbunjen većom količinom sna i činjenicom da ti se uopšte ne pali cigareta, tek onda se zagledaš u neke navike, bezbedno daleko od ponedeljka ujutro, prvi put u sedam dana zažmuriš siguran da nećeš u sekundi zaspati ali pogled unutra te dovoljno uplaši da ponovo otvoriš oči, jer nemaš plan čoveče, „gde sebe vidiš za pet godina“ a da nije beg na daleka mora, ostrva pod Južnim krstom ili ona Sandrarova zgrbljena kao jaguari ili Mediteran koji hoću peške da pređem, Melkijadesova rečenica koja je dugo spavala i onda se ponovo rodila kao stih u pesmi, elem Ostrva, možda to i nije tako loš plan, pomisliš u nedelju uveče, nakon čitanja intervjua sa čovekom u čije rasuđivanje nisi sumnjao ni kada ste imali 11 godina, a zašto bi sada, kada je jednom rečenicom najpre uradio freeze frame a onda te naterao da sve svoje planove ostvariš što pre, dok ih uopšte i imaš, možda će uskoro biti bogatstvo imati plan (a još veće - dozvoliti sebi da spavaš sedam sati dnevno, kažu fanki biznismeni), ma sve to je postalo nevažno pred jednom rečenicom - Smatram da se pravi totalitarizam ne nalazi u činjenici da si nadgledan, već ignorisan.
[tišina, fina, tajac nakon kanonade reči. baš lep momenat.]

Ok, ponedeljak, novi dan.
Za dan ću biti bliži početku zime, što je jedan od najlepših dana u godini – jer se od te noći dani ponovo, nezaustavljivo - produžavaju.

Pametno iskoristiti proleće koje dolazi.

Veliki korak! [One Giant Leap, film]

Horace Andy, Asha Bhosle, Neneh Cherry, Michael Franti, Dana Gillespie, Denis Hopper, Baaba Maal, Maxi Jazz, Eddi Reader, Tim Robbins, Michael Stipe, Kurt Vonnegut, Robbie Williams...; 7 kontinenata; 9 tema u 12 klipova - vreme, maske, novac, bog, vera, seks, inspiracija, smrt, rat, sreća. Sve to, ujedinjen lutanjima i snom dva čoveka (Duncan Bridgeman, Jamie Catto - primer dva čoveka sa planom - jedan je bio član Faithless, drugi producirao Take That, nakon čega su počeli ovu avanturu!) da pronađu, pokažu i dokažu da je moguće dobrim ritmovima i jasnom idejom smešno lako umrežiti celu planetu kroz poluvirtualni video-jam-session u kojem se, svi gore navedeni, sedeći na obali svog kontinenta dovikuje sa ostalima, kreirajući muziku koja prevazilazi veliki deo onoga što znam, a čuo sam do sada zaista mnogo.
Ne znam kako mi je ovaj film do sada izmicao. Ali će se sada često vraćati u plejer.
Obavezno nabaviti DVD verziju sa pratećim bonusima. Gledati ga u trenucima kada je potrebno doneti važnu odluku i napraviti veliki korak napred. 
Gledati ga što glasnije.
.

.
Ekipa je nastavila da radi. Nastavak je pripremljen, delovi su dostupni – ovde.

Sajt projekta: http://www.1giantleap.tv/

Muzika iz filma: koga zanima, zna gde i ko može da se pita :)
..

Kuća puna pukotina

Čitaj u jednom danu i jednom dahu, nikako na male gutljaje - čak iako je ta kaša ponekad previše vruća ili ljuta, valja zadržati suze i čitati dalje, proviriti kroz svaku pukotinu, opipati.

Čvrsto se veži, prati isključivo zapisano, ne dozvoli sebi lutanje, ramblin' može biti opasan, jer ako na tren zastaneš tokom čitanja –> stići će te sopstveni rep, otežao, načičkan pitanjima koja izbegavaš tolike godine, jer ne smeš ili te mrzi, već toliko godina, sada je možda i prekasno a koga i briga što se samoignorišeš.

Pri drugom čitanju prihvati da u gotovo svakoj rečenici spava nerođeni pasus, ponekad i kratka priča, ponegde i čitav život sveden na punchline. Tek onda, prati sve te meandre, svađaj se sa autorkom u sebi ili naglas, ne slaži se, preziri je, obožavaj ili joj se smej, kako ti drago [šta zapravo raditi sa knjigom osobe koja poseduje dva ista prezimena]

Pročitaj i drugačije impresije o knjizi. Ili ovakve.

Ipak, prvo pročitaj knjigu, osećaj će biti čistiji, pogled bistriji.
Ukoliko ti je stalo do čistog-bistrog pogleda u "roman piroman".

U hladnim noćima ti pojedi sećanje na topao dan

[Etna, leto 2008.]

.

.

.

.

.

.

.

Toplije je.