Prešlicavanje za Lice ulice :: Jugoton Bossa nova / Luedji Luna / Dina Jashari

Ako ste predaleko od ostrva o kojima sanjate i na koja se „nikada nećete iskrcati“ kako kaže Blez Sandrar; ako ste zbunjeni gužvama na plažama na kojima ste nekada bili sami; sluđeni bukom u uličicama kojima su nekada odzvanjali samo vaši koraci; ako se sećate vremena kada su odmori bili duži a sunce nežnije prema koži – postoji još svega nekoliko mesta na kojima možete pronaći idealno leto.
Prvo je sećanje, drugo je muzika.
U ovim pesmama nema gužve. Izaberite da li ćete ih i sa koliko ljudi podeliti.
Ako želite da budete goli i sami u ovim pesmama – i to je u redu.

Razni izvođači: “Jugoton Bossa nova / Brazilian Wave in Yugoslavia 1963-1983” (Everland Music, 2025)

Susret sa ovim albumom je poput čišćenja prašine sa muzičke kutije iz vremena koje sada deluje kao fantazmagorija, ali ono što se iz te kutije čuje ne mari za protok vremena.
Kada je početkom šezdesetih godina prošlog veka svet otkrio bosa novu, Žobima, Žilberta i „Devojku sa Ipaneme“ – mnogi muzičari počeli su da prate taj ritam, te i oni iz Jugoslavije.
Uz snimke Arsena Dedića, Dubrovačkih trubadura, Beti Jurković, Zdenke Vučković, Džimija Stanića i drugih – jedan od sačuvanih bisera je svakako „Za mene je sreća“ Radojke Šverko i Gabi Nova čija obrada „Samba della rossa“ i dalje izaziva osmeh kao i dodatno poštovanje prema našoj nekadašnjoj domovini.
Dragoceno izdanje, savršeno za pauze između gledanja epizoda serijala „Utopija“ Borisa Miljkovića.

Link za preslušavanje >>

Luedji Luna: „Antes Que a Terra Acabe“ (No Label, 2025)

Šezdeset godina nakon što je bosa nova osvojila planetu – svet i Brazil su drugačije mesto, a pod vrelim suncem je sve manje prostora za optimizam. Lueđi Luna – jedna od najzanimljivih muzičarki savremenog Brazila – peva o kraju vremena i kraju sveta, umotana u latino ritmove, moderni džez, fank i pop.
Predivna i strašna „Apocalipse“ (prati je Seu Žorži), duet sa Miltonom Nasimentom („Mara“), dirljiva „Farol da Barra“ i gostovanje Roberta Glaspera („Outono“) čine ovaj album jednim od kandidatom za najbolje izdanje godine, barem u „egzotičnijim“ kategorijama. Ili će to biti onaj drugi („Um Mar Pra Cada Um“) koji je objavila tri nedelje ranije.
Lueđi je čudo.

Dina Jashari: „Rastenija bez koren“ (samizdat, 2025)

Čekanje na debi album jedne od najvećih mladih nada makedonske muzike je konačno završeno! Već nekoliko godina prisutna na regionalnoj sceni, poznata i kao dobitnica Nagrade „Milan Mladenović“ za najbolju pesmu 2022. godine („Doma“) – Dina je karijeru i ime gradila idući neobičnim putem, najčešće nastupajući po manjim koncertnim prostorima -  što je stvorilo dirljivu prisnost između nje i publike.
Album „Rastenija bez koren“ (Biljka bez korena) krasi Dinin nežni glas, perfektna zvučna pratnja koja se grana između R&B, pop i jazzy deonica, pevljivi tekstovi koje će region sa lakoćom razumeti i pesme koje zaslužuju mesto na radijskim plejlistama („Gradot“, ­„Moreto me tera da mislam“, „Ne sum tvoj son“ i „Krevka“) u vrelim popodnevima, toplim noćima, i trenucima kada sumnjate da će lepota spasiti svet.
Ne brinite, hoće.
Uz vašu podršku.

Link za preslušavanje >> 

*

Više o novom broju magazina Lice ulice >>

"Letnjikovac" ili provera stanja duha muzikom

Ovaj test ili proveru stanja duha je neophodno uraditi svakog leta.

Ko si, gde si, zašto nisi, želiš li i kako ćeš – najbolje će ti reći pesme koje ćeš prikačiti na sopstvene uši i srce, poput voltmetra kojim testiraš uređaje za koje sumnjaš da ne rade dobro.
Ti si sada taj uređaj u čiji rad sumnjaš.

Da bi rezultati testa bili pouzdani, poželjno je raditi ga pred kraj boravka na obali.
Prvih dana odmora glava i srce su uprljani gradskom prašinom i anksioznošću, a uši su najviše željne pesama zrikavaca, zato ih pusti da uživaju.
Dopusti moru da te prepozna, očisti štroku sa tebe i vrati na fabrička podešavanja.

Doba dana u kojem se test radi nije suštinski važno, ali – jutra bi trebalo trošiti na plivanje a sumrak valja izbeći jer poslednji zraci sunca svakoj pesmi dodaju kičastu patinu blage sete.
Najmanje dva pesnika (Valeri i Hristić) preporučuju – podne, jer tada su senke najkraće i ’sve postaje Jedno’. U ovom slučaju jedno bi trebalo da postanete ti, pogled na more, sunce u zenitu, srce u nadiru, muzika u slušalicama i pesma zrikavaca koja se probija kroz tonove.

(Muzika ne bi trebalo da bude preglasna. Ostavi prostor za te zrikavce, da te podsete gde si.)

Prihvati test kao ponovno čitanje knjige koju već dobro znaš, ali si je ponovo stavio u putnu torbu i čitaš je iznova sa zadovoljstvom; znaš da će ovoga puta neki drugi pasus postati značajniji nego prošli put, da će te neka reč poseći prvi put kao da je tek napisana i ivice su joj još uvek oštre, uhvatiće te nespremnog, prihvati da tvoja koža nikada neće postati dovoljno neprobojna čak ni pod oklopom sunca, soli i kreme za sunčanje.

Lista pesama koje učestvuju u testu je promenjiva i možeš je prekrajati na licu mesta, prekidati ih, preskakati ili brisati. To je prirodan proces: neke su se ipak izlizale od prošlog leta, neke su ti bile drage iz pogrešnih razloga, neke si mislio da razumeš, neke više ne pokreću ništa u tebi zato što osoba koja ih je volela – više nisi ti.

Izbor pesama je, dakle, nemoguće završiti, i to je paradoks sličan onom sa Zenonovom.
Uvek ima nešto novo a uvek se nešto i vraća; zbog nekih si već počeo da ovladavaš osnovama jezika koji ne znaš zato što ti je uzbudljivije da ih razumeš bez posrednika ili prevodioca; neke od tih pesama odavno znaš u šum ili uzdah ali te nešto tera da ih pustiš kroz sebe ponovo i očitaš stanje.

(Važno: pesme uopšte ne moraju biti „letnje“.)

Ovog leta mi je, posle mnogo godina, svašta rekla ova stara Stingova pesma.

Nije mi bila u planu, jednostavno sam poželeo sa čujem ponovo.

Kada sam je prvi put slušao na obali mora bio sam dvadesetak godina mlađi od osobe koja je napisala. Sada sam dvadeset godina stariji od njega.

Prirodno, sada je razumem drugačije.

Ipak, nisam siguran da li razumem sve što mi govori. 
I dalje.



U nedostatku tehničkih mogućnosti da od ove priče trenutno napravim miks, sledi lista ostalih pesama sa ovogodišnjeg testiranja po abecednom redu, za pun sat samopreispitivanja.

„Alive and Kicking“ – Simple Minds (Live at Isle of Wight Festival, 2024)
„Ciranda Pra Janaína“ – Thome (cover)
„Damage“ – David Sylvian & Robert Fripp (uživo)
„Forbidden colors“ – Ryuichi Sakamoto (uživo, Dejvidov vokal ide sa trake)
„His Box“ – Dali’s Car
„If this World was Made For Me“ – The Chills (demo, objavljen 2024)
„Is Your Love Strong Enough“ – Bryan Ferry
„It’s all True“ – Tracey Thorn
„Muito Romantico“ – Caetano Veloso (studijska i unplugged verzija)
„Midnight Summer Dream“ – The Stranglers
„Pais Nublado“ – Helado Negro
„Regresso“ – Cesaria Evora
„Strangers When We Meet“ – David Bowie
„Tantos Desejos“ / „Felicidad“ – Suba

„Treblebass" - Svadbas

„Wrapped Around Your Finger“ – The Police (alternative version, 2024)

magi:ja (pisma Margite Stefanović i fotografije Srđana Vejvode)

Na poslednjoj fotografiji u ovoj knjizi je jedan krevet, ovlaš zategnute posteljine.
Krevet je prazan a zidovi goli i u kadru nema ničega što bi nam pomoglo da se odredimo prema prostoru i vremenu u kojem je fotografija nastala.
I bez konteksta – fotografija govori mnogo.
Udubljenja na jastucima i nabori na jastuku otkrivaju da je tu neko boravio.
Oba jastuka su, možda, još uvek topla.
Možda je sve fotografisano u trenu napuštanja sobe.
Možda je to tek jedno podne usred raspusta provedenog na moru, onaj trenutak kada pod suncem Mediterana sve izgleda večno, pa i sreća.

Kada čitalac poveže tu scenu sa poslednjim izabranim Margitinim rečima iz prepiske sa autorom fotografije, a onda otkrije gde je i kada je fotografija nastala priča postaje jasnija,  zaokružena – ali se ne završava, iako je knjizi kraj.

“Bešumno, bez ikakvog napora, ustrajava tako... prkoseći ne samo zakonima zemljine teže, već i nemogućnom sparivanju mirovanja i kretanja”*, reći će citat Kloda Simona na unutrašnjoj korici knjige.

Počinjem od kraja knjige “magi:ja”, zato što ono što se u njoj nalazi poziva čitaoca da pliva uzvodno, ka izvoru; da izbegne talase prljavštine i mutne poluistine koje kuljaju iz mora tabloidnih tekstova objavljivanih prethodnih godina, kao i knjiga o Margiti koje joj ne žele dobro, ali ne žele dobro ni čitaocima.
Počinjem od kraja zato što je “magi:ja” unikatno delo – satkano od fragmenata Margitinih pisama upućenih Srđanu Vejvodi i njegovih fotografija (Margite) nastalih početkom osamdesetih. Najveći broj njih su ‘fotografije iz života’, uz tek blagi dašak ‘scenskog’.
Tim segmentom njenog života se ova knjiga ne bavi, niti ga 'rasvetljava'.

Fragmenti pisama i veliki broj do sada neobjavljenih fotografija bi u drugim rukama najverovatnije bili tretirani kao podloga za još jedno lamentiranje nad Margitinim životom ili sumanuta ‘tumačenja’ pesama koje je svirala ili pisala – ali koncept ove knjige je potpuno drugačiji.

 “magi:ja” je neposredna, istovremeno ogoljena i slojevita; dirljivo intimna – na decentan način koji proističe iz čiste ljubavi i potpunog poštovanja.

Katarina Pejović koja je priredila ovu knjigu, u predgovoru između ostalog kaže:
“Pred vama se nalazi knjiga koja je mono-dijalog. Nimalo obična forma, ali to nisu ni njeni protagonisti. Ona je Magi – Margita Stefanović, pijanistkinja, arhitekta, deo ključnog autorskog trolista zvanog EKV. On je Srđan Vejvoda, romanista, prevodilac, fotograf. Tokom njihove veze i potonjeg dugogodišnjeg prijateljstva, 80-ih godina prošlog veka, nastaju mnogobrojne serije Srđanovih fotografija Magi, snimane u različitim atmosferama, stanjima, eksterijerima, enterijerima (...)
Fotografija je jasan čin razmene i komunikacije između fotografa i subjekta fotografije.
Pismo u jednom smeru je samotni glas.
Otud monolog. Otud dijalog.

Prijateljstvo i bliskost sa oboma dali su mi za pravo da se, na Srđanov poziv, latim zajedno sa njim, a potom i sa Željkom Serdarevićem, selekcije i dramaturškog strukturiranja tekstova i fotografija. Dali smo si slobodu da i odlomke iz pisama i fotografije kombinujemo mimo hronološkog reda, jer su, s ove vremenske distance, međusobno stupali u neke nove, autonomne odnose. Fotografije smo na kraju knjige indeksirali, zbog postojanosti fizičke topologije koja ih obeležava; odlomke smo odlučili da ne podvrgnemo toj klasifikaciji, jer oni podležu unutrašnjoj topologiji, onoj koju iscrtavaju stanja uma i srca. Kriterijum je, zapravo, bio jednostavan: amalgamirati odabrano tako da iz mora materijala izroni lični, intimni univerzum, lišen tabloidne privatnosti. Magi je, kao i Milan i cela EKV priča, kroz sve ove godine prečesto bila poligon za publicistički profit zasnovan na jeftinom senzacionalizmu iskrivljenih ili netačnih činjenica i interpretacija. Ipak, tu nepravdu njihovi prijatelji i poštovaoci polako, ali sigurno, ispravljaju.
Ovo je jedan takav korak.”

Ovakav koncept doveo je do čudesnog sazvučja reči i fotografija, iz kojeg se izrodilo nešto magično.
Pred vama je knjiga koja otkriva suštinu sa malo reči i koja – zahvaljujući brisanim prostorima i belini papira oko pisanih fragmenata i fotografija nudi dovoljno mesta za sve asocijacije, otkrića, iznenađenja ili osećanja čitaoca, nezavedenog tuđim učitavanjima i tumačenjima.

Ono što iz vas bude ispalo na te beline tokom čitanja učiniće svaki primerak ove knjige autentičnim, i samo vašim.
I u tome je magija.

*„Očigledna nastava“ Kloda Simona u prevodu Aleksandra Grujičića.
Citat kojim se završava „magi:ja“ je u ovoj knjizi ostavljen u originalu, na francuskom.)

Knjiga je dostupna i u knjižari Beopolis >>