Joe Strummer, glas razvlašćenih

by Pennie Smith, 1980

"Ja predstavljam, najbolje što mogu, grupu ljudi...

Zapravo, veliki deo populacije koju ću nazvati razvlašćenom.
Ljude koji su uskraćeni."
(Džo Stramer, 21. avgust 1952.)

Nije nam Stramer važan samo zbog onoga o čemu je pevao, šta je radio i pričao.

On ima specifičnu, neponovljivu boju glasa Čoveka-koji-se-buni i koji je već promukao od vikanja na zlo, ali ne odustaje, već ohrabruje druge da mu se pridruže.
To je oduvek bio glas onog ortaka iz ekipe koji se ne boji da utrči u frku pre tebe, evo ga ludak već se šaketa, a ti moraš za njim.
I kad kaže „These are your rights!”, ne ostavlja ti prostor da mudruješ i razmišljaš - čekaj, gledaj, jeste, nije.
Znaš da je u pravu.
Udri!

Porto Morto: “Gužva” ili o "kognitivnom svrabežu"

Znaš kako to ide.

Nešto te oduševi na prvo slušanje (u ovom slučaju: i gledanje), podigne nivo dopamina, serotinina i endorfina istovremeno; raspameti te toliko da odmah moraš da si priuštiš drugo, treće i peto slušanje, a već iste noći mozak nastavlja da to svira u glavi toliko glasno da te ta melodija budi - ali ti to ne smeta.
Štaviše, smeješ se.

Za fenomen 'muzike koja svira u glavi' se najčešće koristi reč earworm, ali ima i zabavnijih sinonima.
"Gužva" izaziva „kognitivni svrab“ (cognitive itch).
Ne znam prikladniji termin za ono što su mi Porto Morto napravili pesmom i spotom.

„Gužva“ je spektakularna pesma, čije dejstvo na lučenje dopamina i endorfina ne pada ni nakon nekoliko desetina puta ponavljanja (testirano u kućnim uslovima, sa i bez slušalica; u drugim enterijerima i eksterijerima, automobilu i avionu).

Spot je podjednako genijalan, nenormalan, zabavan i vredan ponavljanja.

Moramo da pronađemo neki zabavan sinonim za video loop syndrome.
Doktorhausovski eyeworm nije prava stvar.

Prešlicavanje za Lice ulice :: Jugoton Bossa nova / Luedji Luna / Dina Jashari

Ako ste predaleko od ostrva o kojima sanjate i na koja se „nikada nećete iskrcati“ kako kaže Blez Sandrar; ako ste zbunjeni gužvama na plažama na kojima ste nekada bili sami; sluđeni bukom u uličicama kojima su nekada odzvanjali samo vaši koraci; ako se sećate vremena kada su odmori bili duži a sunce nežnije prema koži – postoji još svega nekoliko mesta na kojima možete pronaći idealno leto.
Prvo je sećanje, drugo je muzika.
U ovim pesmama nema gužve. Izaberite da li ćete ih i sa koliko ljudi podeliti.
Ako želite da budete goli i sami u ovim pesmama – i to je u redu.

Razni izvođači: “Jugoton Bossa nova / Brazilian Wave in Yugoslavia 1963-1983” (Everland Music, 2025)

Susret sa ovim albumom je poput čišćenja prašine sa muzičke kutije iz vremena koje sada deluje kao fantazmagorija, ali ono što se iz te kutije čuje ne mari za protok vremena.
Kada je početkom šezdesetih godina prošlog veka svet otkrio bosa novu, Žobima, Žilberta i „Devojku sa Ipaneme“ – mnogi muzičari počeli su da prate taj ritam, te i oni iz Jugoslavije.
Uz snimke Arsena Dedića, Dubrovačkih trubadura, Beti Jurković, Zdenke Vučković, Džimija Stanića i drugih – jedan od sačuvanih bisera je svakako „Za mene je sreća“ Radojke Šverko i Gabi Nova čija obrada „Samba della rossa“ i dalje izaziva osmeh kao i dodatno poštovanje prema našoj nekadašnjoj domovini.
Dragoceno izdanje, savršeno za pauze između gledanja epizoda serijala „Utopija“ Borisa Miljkovića.

Link za preslušavanje >>

Luedji Luna: „Antes Que a Terra Acabe“ (No Label, 2025)

Šezdeset godina nakon što je bosa nova osvojila planetu – svet i Brazil su drugačije mesto, a pod vrelim suncem je sve manje prostora za optimizam. Lueđi Luna – jedna od najzanimljivih muzičarki savremenog Brazila – peva o kraju vremena i kraju sveta, umotana u latino ritmove, moderni džez, fank i pop.
Predivna i strašna „Apocalipse“ (prati je Seu Žorži), duet sa Miltonom Nasimentom („Mara“), dirljiva „Farol da Barra“ i gostovanje Roberta Glaspera („Outono“) čine ovaj album jednim od kandidatom za najbolje izdanje godine, barem u „egzotičnijim“ kategorijama. Ili će to biti onaj drugi („Um Mar Pra Cada Um“) koji je objavila tri nedelje ranije.
Lueđi je čudo.

Dina Jashari: „Rastenija bez koren“ (samizdat, 2025)

Čekanje na debi album jedne od najvećih mladih nada makedonske muzike je konačno završeno! Već nekoliko godina prisutna na regionalnoj sceni, poznata i kao dobitnica Nagrade „Milan Mladenović“ za najbolju pesmu 2022. godine („Doma“) – Dina je karijeru i ime gradila idući neobičnim putem, najčešće nastupajući po manjim koncertnim prostorima -  što je stvorilo dirljivu prisnost između nje i publike.
Album „Rastenija bez koren“ (Biljka bez korena) krasi Dinin nežni glas, perfektna zvučna pratnja koja se grana između R&B, pop i jazzy deonica, pevljivi tekstovi koje će region sa lakoćom razumeti i pesme koje zaslužuju mesto na radijskim plejlistama („Gradot“, ­„Moreto me tera da mislam“, „Ne sum tvoj son“ i „Krevka“) u vrelim popodnevima, toplim noćima, i trenucima kada sumnjate da će lepota spasiti svet.
Ne brinite, hoće.
Uz vašu podršku.

Link za preslušavanje >> 

*

Više o novom broju magazina Lice ulice >>