Saturday, 25 July 2020

Noćurak za čudno leto :: I Am Missing Something?






Kakvo je ovo leto?
Jel' ovo raspust koji smo čekali?
Hoćemo li ga pamtiti po tome što je sve ispalo iz ritma: država, društvo, hipokrizni štab, zdravlje, vreme, mi?

Kada je sve počelo – da bi ovog leta puklo kao prezrela lubenica?

Zašto danas, večeras, ovog jutra umesto
u pučinu i belu stenu
gledamo kroz prozor sobe u pejsaž koji dobro znamo,
a onda gledamo naš odraz na prozorskom staklu, i pitamo se:

Na šta jesmo, ili nismo pristali? Koga jesmo, ili nismo slušali?

Gde smo usput zaboravili slobodu?

Kada nam je ojačao imunitet na nepravdu?

Šta nam kaže srce? 


Šta nam je prećutalo?

*

Introspekcija, samoposmatranje – to je najbolje što možemo da radimo ovog mutnog leta.
Dva sata muzike koje ti može pomoći da stigneš do nekih odgovora, ili postaviš prava pitanja.

... Arto Lindsay, Bebel Gilberto feat. Mart'nália, Ceu, Deerhunter, Everything but the Girl, Heartless Bastards, Helado Negro, JARV IS..., Laura Marling, Massive Attack, Matt Berninger, My Morning Jacket, Neneh Cherry, Nicolette, Paul Weller, R.E.M., Ray LaMontagne, Richard Hawley, Silver Jews, The House Of Love, Thomas Dybdahl, Van Morrison, Villagers, Zara McFarlane plus Džonatan Safran For i Valter Benjamin.

Intergralni "Dvominutni test ličnosti" Džonatana Safrana Fora je ovde >>

Sad, play!




Monday, 6 July 2020

Echo & The Bunnymen: nečista posla

Echo & The Bunnymen - Echo & The Bunnymen - Amazon.com Music

Oduvek su to bila nečista posla.
Iako su se kasnije branili da je ime "Echo & The Bunnymen" samo zabavna besmislica - u drugoj polovini imena čuči jedan čudni veštac.
Prva njihova pesma koja me omađijala ("The Killing Moon") nastala je tako što su Ian i Vil svirali akorde za "The Space Oddity" unatraške (aha!)
Danas sam, u moru muzike koja je uvek uz mene rešio da hodam gradom i ponovo slušam ovaj album, bez jasnog razloga. I ponovo sam otkrivao kako je ova banda iz Liverpula odsvirala u 20 sekundi sve što će Madchester scena svirati naredne 3 godine (i to su uradili dve godine pre nastanka te scene; poslušaj "Bedbugs and Balyhoo", i to verziju u kojoj orgulje svira Rej Manzarek... ma poslušaj obe, dole su!); ponovo sam otkrivao kako jedino Ian može da otpeva punog glasa "tvoje usne šećerne" a da ne zvuči kao totalni idiot; i kako je ovaj album trebalo da ih lansira u kosmos, ali nečiste sile su uskoro zaglavile papučicu na Pitovom Dukatiju 900cc, a bendu je bilo potrebno mnogo godina da se oporavi.
A onda sam, gotovo slučajno, otkrio da je peti album Echo & The Bunnymen objavljen na današnji dan ,1987.
Da, i ova pesma je posvećena ne konkretnoj ženi, već opseni.
"Just when you think she's yours
She's flown to other shores
To laugh at how you break
And melt into this lake."
Nečista posla, kažem.



Sad, dve verzije "Bedbugs and Ballyhoo".
U drugoj je za orguljama Rej Manzerek.






Saturday, 4 July 2020

Domaći Noćurak :: za dijasporu i nepažljive slušaoce sa lokala [mix]

U onim godinama kada je bilo teško ili nemoguće preći granicu - utehu su donosili prijatelji koji su posećivali domovinu tokom raspusta.
Donosili ste kasete, diskove, super izdržljive Banana Republic majice, dobre cigarete bez filtera i priče o tome kako život može biti normalan, i lep.
Iako sada nije isto, i razlozi su kao drugačiji - ovog leta se nećemo okupiti, i neću moći da vam oduševljeno puštam šta sve ovde ima novo, i to vam pakujem da ponesete.
Umesto tih mikstejpova ili foldera koje biste poneli iz Beograda, danas vam miksam i šaljem muziku sa ovih prostora, zamisli da je ovo AM-radio, dugi talasi, istureno odeljenje Radio Jugoslavije koja emituje program za studente u inostranstvu, emigrante, bauštelce, tragače za drugom domovinom, možete da pustite ovaj miks i vašim klincima koji ne razumeju baš najbolje sva ova naša narečja, ali vole da ga slušaju, osećaju poveznost sa tim melodičnim jezikom.

Biće tu i starih stvari koje želim da preslušamo ponovo zajedno, a biće i pesama za one koji ne mrdaju odavde, ali nepažljivo slušaju šta im se dešava ispod prozora ili iza zida.
Tri sata muzike i malo priče, spremaj trake, 'snimaj' 
Čekaju te (ima još, neću sve da ti otkrijem...) Antenat, Anja Štark & Hibrid, Zdravo Dovidjenja, Baobab, Beograd, Bernays Propaganda, Boris Kovac, Buč Kesidi, Cmok, Despot Tomić, Dimitrije Dimitrijević, inje, Ivica, Izae, Kanda Kodža i Nebojša, Klinika Denisa Kataneca, Kosta Jevtic / Pianist, Minilinija, Miroslav Tadić, Nežni Dalibor, Plesač Sporog Stepa, pocket palma, Porno brak, Porto Morto & Darko Rundek, Prljave Sestre, Reper Iz Sobe, Mitar Subotic Suba Rex Ilusivii, Risaund, ROGI, Sacher, Samalas, Sanja Tišma, Sitzpinker, TAPAN, Tužni, u pol 9 kod sabe, Vasko Atanososki...




Friday, 26 June 2020

You'll Never Walk Alone



Nisam očekivao da će se nakon trideset godina TO konačno desiti
pred praznim tribinama,

na tuđem stadionu,
dok gledam striming na telefonu,
u četvrtak uveče.
Ali, tu je! #YNWA

Friday, 19 June 2020

Najdraže pesme proleća 2020 :: tri meseca u tri sata [mix]



Sutra dolazi leto, prekosutra je svetski dan muzike, idealan trenutak za premotavanje prethodna tri meseca u tri sata.

Kako je izgledala druga četvrtina 2020?

Sa jedne strane - globalna pandemija, novi singl Limala, fudbalski prenosi uz lažni huk publike, predizborna kampanja, grupa Alisa koja najavljuje povratak...

Sa druge strane, kao ravnoteža: novi let čoveka u kosmos, srce za Zagreb nakon zemljotresa, i novi Paul Weller, Michael Stipe, Laura Marling, Andrew Bird, Elvis Costello, Klinika Denisa Kataneca, Reper iz Sobe, Prljave Sestre, Matt Berninger, Dimitrije Dimitrijević, Cowboy Junkies, Fontaines D.C, J.S. Ondara, Michelle Gurevich, Sufjan Stevens & Lowel Brams, The Magnetic Fields i Sparks.




Lista najdražih albuma, po abecednom redu: 

Bruce Brubaker, Max Cooper – Glassforms 
Bryce Hackford - Safe (Exits)
Cowboy Junkies – Ghosts
Fink - Bloom Innocent (Acoustic)
Fiona Apple - Fetch The Bolt Cutters
Hania Rani – Home
J.S. Ondara - Folk n’ Roll Vol. 1 Tales Of Isolation
John Craigie - Asterisk the Universe
Klinika Denisa Kataneca - Jada jada [bandcamp] >>
Laura Marling - Song For Our Daughter
Leifur James - Angel In Disguise
Man Man - Dream Hunting in the Valley of the In-Between
Matt Elliott - Farewell To All We Know
Michelle Gurevich - Ecstasy In The Shadow Of Ecstasy
MJ Cole - MJ Cole Presents Madrugada
Moses Sumney – græ
Other Lives - For Their Love
Pokey LaFarge - Rock Bottom Rhapsody
Prljave Sestre - Najgore tek dolazi [bandcamp] >>
Sufjan Stevens And Lowell Brams - Aporia
The Dream Syndicate - The Universe Inside
Tom Misch And Yussef Dayes - What Kinda Music
Woods - Strange To Explain



Sunday, 14 June 2020

Lorens Ferlingeti: "Mali dečak" [fragment ili kako majstor piše u 100. godini]



"... I tako sam ti ja samo starac što piskavim glasom peva Auld Lang Syne o vremenima prošlim i ponovo proživljava sve svoje živote na zemlji kao što Krap na svoju poslednju traku snima sve čega se seća ili na kraju Ništa jer što postaje stariji to više zaboravlja dok na kraju sve biva sama amnezija i on uopšte ne može da se seti ničega od sveg beskrajnog prostora vremena i tako ostaje samo sa svojim sadašnjim trenutkom ili svačijim sadašnjim trenutkom tim velikim i užasno dirljivim trenutkom jedinog Sada sam sa sobom i svojom samotnom svešću sam na svom malom ostrvu svoga ja, pa je li to to? O ne nipošto nisam matori starkelja piskavog glasa još uvek sam ja momče nedirnutog pamćenja koje gleda u svetlu i neprekidnu budućnost odrastao u najmračnijem i najsvetlijem od svih vremena na svom malom ostrvu Sebe samog da Ja-Ja-Ja i to je sve od mene zavisi i od svesti mene samog čoveka na zemlji i to je to Veliko sećanje bez kraja i konca taj samrtno tihi marš živi marš vremena u svesti..." *


(... nastavlja se tako još nekoliko stranica do prvog znaka interpunkcije, Lorens Ferlingeti piše nezaustavljivo, vozi bez dozvole jer njemu dozvola nije potrebna, sve vidi i svega se seća, trk u knjižaru, dragi moji, ova knjiga je Proslava koju smo čekali, solo tačka na tenor saksofonu, zatim na bubnjevima, onda na basu, onda na svemu, jer sve može proizvesti zvuk, sve vibrira, i tako već čitav vek.)

* - prekucano iz knjige "Mali dečak", str. 31, fantastičan prevod Vladimira Kopicla, objavila "Geopoetika", 2020, više ovde >>


Saturday, 6 June 2020

Prilog za raspravu o lektiri, životu i delu Desanke Maksimović



"Svojim govorima u mnogim ljudima (Slobodan Milošević) je probudio potrebu da se bore, prenuo u njima uspavano rodoljublje, zanemarene dužnosti, naročito se često vraćajući na decu, na našu odgovornost da joj zemlju ostavimo slobodnom i bezbednom, da naše mlade ne ostavimo slepim kod očiju. Milošević svom dušom želi da nam narod ne bude preveden žedan preko vode, neuk pored nauke, sirot pored bogatog tla, pored tolikog napretka u Evropi, da ne očama zaostao.

Sve njegove govore odlikuje mir kojim misli izražava. Njegovi zahtevi, ili ako hoćete saveti, narodu – i kad su izrečeni sa žestinom, odišu nekom skrivenom blagošću i pravdoljubljem. Mnogo je ljudske i naučne istine u Miloševićevom ubeđenju da narodi koji su sa istih njiva želi pšenicu, hleb jeli, sa istih reka i izvora žeđ utoljavali, udisali ozon iste planine, na tom bar što im je od prirode zajedničko, mogu graditi prijateljstvo, ili bar biti takvi susedi koji jedni drugima pristojno nazivaju dobro jutro i slobodno se gledaju u oči."

(Desanka Maksimović, sa korica knjige "Godine raspleta" Slobodana Miloševića, 1989.)

Navedeni citat nije i ne može biti razlog njenog prisustva ili odsustva iz lektire, ali je važno da to što je napisano ne bude zaboravljeno.

Da, znam da je bila u ozbiljnim godinama.

*
Ukoliko vam je njena poezija važna i draga, i želite da se prenosi dalje kroz vreme, srca i prostor – čitajte je, delite, volite, snimajte audio-knjige, tako knjige ostaju u životu.

Kada je u Hrvatskoj najavljena reforma lektire, mladi pozorišni reditelj Lovro Krsnik tokom 100 dana 60 minuta naglas čitao knjige ispred Vlade Republike Hrvatske.

U naše vreme u obaveznoj lektiri nije bilo Kiša, Markesa i Harmsa, ali nas to nije sprečilo da ih sami otkrivamo.
Zapravo, zbog toga su nam bili još draži i važniji.

A da je naše poimanje ideja pravednosti, poštenja i lepote bilo uokvireno isključivo knjigama iz tadašnje lektire, možda se ne bih ni setio ovog njenog doprinosa u etabliranju tiranina.

Gospođu Desanku više volim da pamtim kao prijatnu i milu ženu, koja mi je uz osmeh dala autogram i malu posvetu u pionirskoj knjižici, negde u zimu 1981, ali me ni taj njen osmeh ne sprečava da se svega sećam.



Friday, 5 June 2020

J.S. Ondara: "Folk n’ Roll Vol. 1: Tales Of Isolation" [kakav album!]




J.S. Ondara je pre nešto više od godinu dana ušao u naša srca kroz zvučnik, i priču o dečaku iz Najrobija kojem je Dilan toliko značio da je smotao glasne žice, hrabrost i gitaru u torbu, rešen da se dočepa Amerike, Minesota. 

Za debi album je napisao više od 100 pesama – i sve su pevale o imigrantskom životu u novoj domovini. Jedanaest izabranih objavio je na "Tales of America", albumu koji krasi divna iskrenost, drugačiji pogled na novu zemlju i glas koji lebdi između nesigurnosti i ljutnje. Zato su se svetla pozornice zadržala na njemu, a on je, izgleda smeten tom pažnjom čak zaboravio da skine šešir. 

Ovih dana izašao je "Folk N' Roll, Vol 1: Tales of Isolation" koji čine veličanstveni, ogoljeni komadi o životu u Americi kakve može da ispriča samo neko ko je došao sa strane, još uvek bistrog pogleda i pun očekivanja. Zreliji glas u kojem nesigurnost smenjuje rešenost, gitara, harmonika, i malo reverba – od toga je napravljen zvuk možda najboljeg "američkog" albuma koji sam čuo posle toliko godina. 

Mogao bih sada o svim imenima čije se prisustvo oseća i čuje u ovom pesmama, ali postoji nešto mnogo važnije. Dok slušam ovaj album, čujem i vidim ljude koji gledaju u sumrak i pitaju se u šta se pretvorila ta zemlja, vidim sve prijatelje kojima je ta zemlja sada domovina, i shvatam da se taj broj i dalje samo uvećava, vidim ih kako sede na starim, uništenim rečnim dokovima i posmatraju dugo i široko nebo iznad sebe, i pitaju se da li su usamljene krpe starenja zaista sve što ih čeka i što će im se dogoditi, namerno se ovde služim Keruakom, odavno jedan ovako sveden komad muzike nije u mojoj glavi izazvao toliko slika i misli, ne tvrde naučnici tek tako da je muzika jedina vrsta umetnosti koja aktivira toliko tačaka u našim glavama, čak i umornoj i pokisloj, ovog popodneva.

Ako slučajno ostaneš ista osoba nakon uvodne "Pulled Out of The Market", udaraće te ovaj album još, jedanaest pesama, sve dok brana ne popusti.

Ceo album čeka da ga preslušaš na YouTube kanalu >>




Saturday, 30 May 2020

Noćurak od obrada ili "Blow-up"



Serđo Larain razvija fotografije crkve Notr Dam i otkriva u kadru jedan par koji za vreme fotografisanja nije primetio. Hulio Kortasar sluša tu Serđovu priču, i piše "Đavolje bale". Zaintrigiran tom istom pričom Antonioni pravi film "Blow Up". Ista priča, ili ista ideja inspirišu Kopolu da snimi "The Conversation".


Tako ideje putuju kroz prostor i vreme. Isto se dešava i sa pesmama.
Da, nije mnogo vremena prošlo od prethodne emisije sa obradama - ali, svet je u protekla tri meseca sve snage izgleda iskoristio za dve stvari: borbu protiv virusa i prepevavanje tuđih pesama.

Neke obrade su nas podsetile da postoje pesme koje ne bi trebalo više buditi, one dobre su nas podsetile da postoje pesme koje nikada neće ostariti.

Michael Stipe, Joseph Artur, Matt Costa, Keziah Jones, Pete Astor, Iggy Pop, The Stranglers, Avishai Cohen, Antenat, Nick Cave... – obrađuju pesme koje su pisali Bill Whiters, Talking Heads, Leonard Cohen, John Martyn, Nirvana, David Bowie, Sparklehorse, Massive Attack, ali i - Vladimir Nazor.
Neki su obrađivali i svoje pesme, uvećavali jedan detalj i stvarali od poznatog nešto novo.





Sunday, 17 May 2020

Noćurak ka moru :: An Imaginary trip to the Sea



Znam da su granice i dalje zatvorene i da nemogućnost odlaska i udaljenost mora samo pojačavaju neizdrž.
Danas pesme pričaju. ja vozim i ćutim, drugom rukom biram muziku. Ti biraj da li ćeš gledati napred, pokušavati da nas pronađeš na mapi, ili ćeš uživati u krajoliku.
Gde ćemo? Znamo da zvuk putuje 1235 kilometara na čas.
Dakle, do kraja ovog Noćurka sigurno stižemo do neke obale i nekog mora.
Moramo da stignemo.

Suvozači: ... Antenat, Boris Kovač & La Campanella, David Sylvian, Dr. John, Fink, Hanni El Khatib, Helado Negro, James Blake, Jason Isbell And The 400 Unit, Jon Hassell, Jonathan Bree, Jonathan Wilson, Khruangbin & Leon Bridges, Mercury Rev, MJ Cole, Other Lives, Pixies, Pocket Palma, R.E.M., Richard Hawley, Saint Etienne, Sufjan Stevens & Lowell Brams, The Chemical Brothers, The Chills, The Dears, The Lovetones, The Lowest Pair, The Saxophones, The Stranglers, Thomas Dybdahl, Tom Waits, Tops...





Saturday, 9 May 2020

Rođendanski specijal :: Vesti za 9. maj 2025. ili Here Comes The Future


Za Peti rođendan ove radio stranice - umesto retrospektive, idemo u budućnost.

Želim da za pet godina, na Dan pobede 9. maja 2025. godine u emisiji čitam vesti o (ne)poznatosti političara u Srbiji; 
otvaranju Muzeja Gluposti i 
otvaranju nove 'Jugoslovenske knjige';
vatrometu koji će se gledati sa mosta Miladina Zarića
zašto se otkazuje protest protiv 6G mreže 
i slične, 
dok nas između vesti zabavljaju Khruangbin, David Byrne, Linton Kwesi Johnson, World Party, Bob Marley, Stanislav Kovačić, FOTO i The Specials. 
Jer, ovo je ipak rođendanski specijal ;)

Klik na play i eto nas u 2025.




Thursday, 7 May 2020

Vest dana



(Fotografija je iz arhive. Događaj, na žalost, nije dokumentovan: ne sačekavši fotoreporetere, građanin N.K. je pojeo sve dokaze da je pekara zaista otvorena.)

'Kako javljaju mediji, shvativši da pekara 'Čarli' u ulici Braće Jugovića 16 ponovo radi, 
građanin N.K. se sjurio ka pekari, kupio sve sa svih plehova a zatim i pojeo 23 kifle, nakon čega se onesvestio od sreće.'


Tuesday, 5 May 2020

Ruski doktori ispadaju kroz prozor a u dvorištu odvode Danila Harmsa




Kažu vesti* po internetu:
Kako koji ruski doktor ili doktorka dignu glas zbog uslova u kojima se bore protiv epidemije,
tako ispadnu kroz prozor.
Danas - već treći.

Da, kao u onoj Harmsovoj priči u kojoj bakice ispadaju kroz prozor "usled svoje preterane radoznalosti."

Da ponovimo: "usled svoje preterane radoznalosti".

Postoje ljudi koji i dalje veruju da je Danil Harms pisao o apsurdima.

Majka Rusija je dobro znala da je Harms zapravo bio realista, i zato ga je preko domara njegove zgrade jedne večeri poznog leta 1941. pozvala da siđe "na trenutak" u dvorište, i odvela ga u kućnom rublju i papučama, zauvek.

U to vreme nijedna od njegovih priča iz "Slučajeva" nije bila objavljena.
Ali, majka je znala.
I evo sada, ponovo nije nežna prema deci koja se bore za nju.

I to bi, uglavnom, bilo sve.


*

Saturday, 2 May 2020

The Stone Roses, ili o čudima 2. maja 1989.



Ovaj dan nije specijalan samo zbog objave dole pominjanog albuma The Cure (ovde >>)
Istog dana iste godine objavljen je i prvenac The Stone Roses.

U istoriji popularne muzike postoji još nekoliko takvih perioda od nekoliko sati, ili jednog dana - i to bismo mogli uzeti kao dokaz da Viša Sila postoji i da ta Sila, zapravo, možda ipak ima nekakav Veliki Plan za svakog od nas.

"Pet Sounds" The Beach Boys i Dilanov "Blonde on Blonde" objavljeni su istog dana, 16. maja 1966. "Remain in Light" Talking Heads i Prinsov "Dirty Mind" je u prodavnice 8. oktobra 1980. možda dovozio isti kamion izdavačke kuće Warner Bros. "Nevermind" i "Blood Sugar Sex Magic" pojavili su se na policama istog dana, 24. septembra 1991.

No, dok je "Desintegration" stigao od benda koji smo "već znali" i koji je zapravo pripadao drugoj, starijoj generaciji, prvenac The Stone Roses je bio 'naša stvar'. Bend se upravo pojavio, bili su novi, drugačiji, bezobrazniji, i najavljivali su vreme koje će pripasti nama.

Naše predznanje o čudu koje dolazi činilo je nekoliko singlova koji su se vrteli na talasima tadašnje B92 i u jutarnjim satima na frekvenciji Trećeg kanala. E sad, tih singlova uglavnom NIJE bilo na ovom albumu koji je objavljen 2. maja 1989 (i koji je do naših gramofona i kasetofona putovao nešto duže), a vibracija i zvuk tog albuma su se razlikovali od onoga što smo očekivali. Očekivali smo više 'madchestera', bitova i čangrljanja gitara, dobili smo više od toga.

U uvodni industrijski huk "I wanna be adored", jedne od ključnih pesama-manifesta generacije uplitao se najpre bas, onda demf na gitari, evo i bas bubnja i kontre, ključa, raste, ključa, raste, sve do dva udarca doboša nakon kojeg dolazi 'onaj' rif i taj prvi bezobrazluk 'I don't have to sell my soul/He's already in me', malo je takvih otvaranja, malo njih može ostati ravnodušno.

I to 'I wanna be adored' koje pred kraj pesme postaje 'I gotta be adored' - postoji li nešto prigodnije što bi naglas pevao kada imaš 16-17 godina, a već si se u prethodnim godinama naurlao 'No Future', 'No Fun' i sve to po redu kako valja, klinački gnev je splasnuo, sada si 'pametniji', život ti se otvara i sve će biti supersonično i kako ti želiš. (Viša Sila će nas demantovati već tog leta.)



Ima na tom prvencu još momenata koji su nas oduševljavali (najviše 'Made of Stone', 'Waterfall' i veličanstvena 'I am The Ressurection') ali ostajem pri 'I Wanna be Adored' kao najvažnijoj.

Postoji jedan 'snimak iz publike' sa 'reunion' turneje The Stone Roses iz 2017. godine koji otkriva koliko je ta pesma velika i važna.

Na tom snimku svi falširaju.
Iz sve snage.


Kako pesma odmiče, snimak sve više liči na takmičenje publike i benda ko će bolje da promaši ritam i ton. Tek na trenutke se nazire zašto je Džon Skvajer gitarski heroj generacije. Ritam sekcija se razilazi, ali, ali, ali – zarazna euforija koja lebdi nad trenutkom, to razuzdano horsko urlanje, osmesi na licima i skakanje 'snimatelja'... to sve zajedno - jeste čudo.

Teško ćete pronaći bolji dokaz od tog amaterskog snimka kako jedna pesma može da bude obožavana i kako ljubav prema njoj ne bledi ni nakon mnogo godina.]




Thursday, 23 April 2020

Umberto Eko: Knjiga neće umreti (*fragment)

Zajednički portret najdražih knjiga, neke su neopravdano odsutne.







.
"Da li će knjiga nestati već zbog same pojave interneta? (...) Moguća je jedna od dve stvari: ili će knjiga ostati nosilac zapisa za čitanje, ili će se pojaviti nešto što će podsećati na ono što knjiga nikada nije prestajala da bude, čak i pre izuma štamparije. Varijacije predmeta knjige nisu izmenile ni njenu funkciju, ni sintaksu, već više od pet stotina godina. Knjiga je poput kašike, čekića, točka ili makaza. Kada ste ih jednom izmislili, ne možete ih učiniti boljim. Ne možete napraviti kašiku koja bi bila bolja od kašike. Dizajneri nastoje da poboljšaju vadičep, na primer, i to sa prilično slabim uspehom - većina njih jednostavno ne funkcioniše. Filip Stark je pokušao da unese neke inovacije u cediljke za limun, ali njegova cediljka (valjda da bi očuvala izvesnu estetku čistotu) propušta koštice limuna. Knjiga je pokazala koliko vredi i ne vidim kako bismo, za istu svrhu, mogli napraviti nešto bolje od nje. Možda će ona evoluirati u svojim sastavnim delovima, možda joj stranice više neće biti od papira. Ali, ostaće ono što jeste."
.
(Prekucano iz "Ne nadajte se da ćete se rešiti knjiga", Žan-Klod Karijera i Umberta Eka (razgovori iz 2009; objavio "Gradac", sa francuskog preveo Miodrag Marković)
.

Tuesday, 21 April 2020

Live Long, Iggy! [Some Weird Sin]

Photo: The Rolling Stone


"Well, I never got my license to live /They won't give it up /
So I stand at the world's edge/ I'm trying to break in /
Oh, I know it's not for me /And the sight of it all/ Makes me sad and ill..."
 


Nije dovoljno napisati samo "danas Godfather of Punk slavi 73.' i na tome se zaustaviti.
Igi nije samo to. I nije samo muzika.
Igi je i dete koje je živelo i odrastalo u prikolici, bubnjar u pokušaju, ljuta iguana, bivši narkoman, pajtaš Lu Ridu i Bouviju, čovek koji je snimao sa Kejlom, Sakamotom, Kejt Pirson, Deborom Hari, Bilom Lasvelom, Džošom Homijem i Underworld - i ljuti rokenrol i balade i elektroniku i eksperimentalnu muziku.
Mogli bismo da pokušamo da čitav njegov život predstavimo slowmotion snimkom skoka sa bine u publiku. Ali, teško bi bilo u montaži iseći kako se sa tom publikom šaketa i razmenjuje udarce.

Pevao je šlagere, landrao sa Bouvijem i Kraftwerkom, upadao u filmove Skorsezea, Aleksa Koksa i Džima Džarmuša, na poslednjem albumu recitovao Dilana Tomasa "Do not go gentle into that good night/Rage, rage against the dying of the light".


Igi nije samo muzika. Igi je onaj veliki, neuništivi američki automobil koji se oglašavao u prošlom veku sloganom "Live long, die hard".

Zato za rođendan ide ova pesma.
Pomalo zaboravljena, skrajnuta zbog nekih poznatijih sa albuma "Lust For Life". Reskog rifa i nadrkanog teksta, u kojem ga u pozadini kao vokal prati Bouvi. "Some Weird Sin" besprekorno funkcioniše u svakoj prilici, čak i kada ga uguraju da TV studio da otvara usta na plejbek, a on iskoristi i tu šansu.
A ima i majicu na sebi, što nije često.

Live long, Iggy!





Saturday, 18 April 2020

Noćurak specijal :: 39 pesama o raju, grešnicima, bogu, neobičnim molitvama ili Jesus, etc.




Chuck Prophet tvrdi da Isus nikada nije pio sam, da nije išao u striptiz klubove, nikada nije kasnio na posao i da je zato osoba od poverenja. Michelle Shocked očekuje da se vrati na zemlju, proglasi likvidaciju imanja i opovrgne špekulacije. Supergrass tvrde da je Isus stigao iz dalekog svemira, David Byrne ima svoje viđenje nebesa, Tori Amos ima nekoliko pitanja i predloga za Njega, a Charles Mingus ponavlja u krug jednu čudnu molitvu.
U dva i po sata svoje viđenje stvari ispričaće i otpevaće i David Byrne, Beck, Van Morrison, The Pixies, The Chills, The The, Craig Finn, Godley & Creme, The Stone Roses, Nick Cave, Sufjan Stevens, John Lennon i Dr. John koji veruje u Njegovu dobrotu. John Coltrane će sve reći bez reči. John Prine će se baviti pitanjima raja, kao i Anna Calvi i Charlotte Gainsbourg a Ray LaMontagne pitanjem da li Nečastivi živi u džuboksu.

A gde drugde bi mogao da bude?



Srodna lista (iz 2017) je ovde >>.



Monday, 13 April 2020

Eduardo Galeano ili pet komada o životu i smrti

U njegovim rečima najčešće tražim utehu i ohrabrenje u danima kada sistem prevaziđe sva moja očekivanja. Na petogodišnjicu njegove smrti biram drugačijih pet komada i prekucavam celu rečenicu o vinu, poljupcu i besmrtnosti, koja je postala poznata u nešto svedenijem, nesavršenom obliku.






OD BLATA SMO*

Prema verovanju starih Sumera, svet je zemlja između dve reke, a takođe između dva neba.
Na gornjem nebu žive bogovi koji naređuju. Na donjem nebu, bogovi koji rade.
I tako je i bilo, sve dok se donjim bogovima nije smučilo da dirinče, te je tako izbio prvi štrajk u svetskoj istoriji.
Nastala je panika.

Da ne bi umrli od gladi, gornji bogovi umesiše od blata žene i muškarce i postaviše ih da rade za njih.
Žene i muškarci rođeni su iz blata sa obala reka Tigris i Eufrat.

Od takvog blata sačinjene su i knjige koje o tome govore.

Prema kazivanju tih knjiga, umreti znači vraćati se blatu.

+

TALES*

Pre dve hiljade šest stotina godina u gradu Miletu jedan rasejani mudrac po imenu Tales šetao je noću i tako uhodeći zvezde, ponekad bi upao u bunar.

Radoznali Tales doznade tako da ništa ne umire, da se sve menja i da ničeg nema na svetu što nije živo, te da je na početku i na kraju sveg življenja voda. Ne bogovi, nego voda. Zemljotresi nastaju jer se more pokreće i remeti zemlju, ne zato što Posejdon opet nešto besni.

I ne vidi oko zbog božanske milosti, nego zato što ono odražava stvarnost kao što reka odražava krošnje na obali. Pomračenja se dešavaju zato što Mesec zaklapa Sunce, ne zato što bi se Sunce
sklanjalo od srdžbe sa Olimpa.
Tales, koji u Egiptu beše naučio da misli, bez greške predskaza pomračenja, bez greške izmeri udaljenost sa koje su brodovi pristizali sa pučine, i uspe da tačno izračuna visinu Keopsove
piramide na osnovu senke koju baca. Pripisuje mu se najslavnija teorema, i još četiri, a čak kažu da je otkrio elektricitet.

Ali možda je njegov veliki podvig u nečem sasvim drugom: u tome što je umeo da živi kao što je živeo, bez prekrivača religije; bez utehe.


+

NALET VETRA**
U meni zviždi vetar.
Nag sam. Vlasnik ničega i nikoga, čak ni svojih izvesnosti, svoje sam lice na vetru, nasuprot vetru, i vetar sam koji udara moje lice.

+

DIGITALNI TRAGOVI**
Rodio sam se i rastao pod zvezdama Južnog krsta. Gdegod da pođem, one me progone. Pod Južnim krstom, krstom blistavla, proživljavam godišnja doba svoje sudbine.
Nemam nikakvog boga. Da ga imam, tražio bih od njega da mi ne dozvoli da doživim smrt: još uvek ne. Nedostaje mi još mnogo toga da propešačim. Ima mesecâ na koje još uvek nisam uzlajao i sunaca na kojima se još uvek nisam zapalio. Još nisam zaronio u mnoga mora ovog sveta, kojih, kažu, ima sedam, ni u sve rajske reke, kojih je, kažu, četiri.

U Montevideu se nalazi jedan dečko koji objašnjava:
- Ja ne želim nikada da umrem, jer želim doveka da se igram.

+

PROSLAVA**

Sunce je bilo blago, vazduh čist, a nebo bez oblaka. Utonuo u pesak, pušio se glineni lonac. Na putu od mora do usta, škampi su prolazili kroz ruke Zea Fernanda, majstora ceremonije, koji ih je kupao u blagoslovenoj vodi od soli i belog i crnog luka.

Bilo je dobrog vina. Sedeći u krugu, mi prijatelji smo delili vino i škampe i more koje se, slobodno i bleštavo, otvaralo pod našim nogama.

Ta radost je, dok se dešavala, bila sećanjem pamćena i snom snivana. Ona se nikada neće okončati, kao ni mi, jer smo mi smrtnici do prvog poljupca i do druge čaše, i to svak zna, ma koliko malo znao.

+

* - prevod Silvija Monros-Stojaković (časopis "Gradina", 2008.)
** - prevod Dubravka Sužnjević ("Knjiga zagrljaja", Službeni glasnik 2017.)

Još Galeanovih zapisa:

"Knjiga zagrljaja" (fragmenti) >>

"Knjiga zagrljaja, još jednom" >>
Tri zapisa o fudbalu >>


Saturday, 11 April 2020

Noćurak pun blaga, #9 ili Weird sounds inside the goldmine


"Vremenska mašina se pokvarila! Još uvek traje jučerašnji dan!" vikao je Hose Arkadio Buendija, iscrpljen istovetnim danima.
📻
Ja ih razlikujem po muzici, knjigama i stvarima koje ispadaju iz raznih škrinja, fioka i foldera. Od tog blaga je nastao ovaj metež muzičkih žanrova, novih čuda, fragmenata iz knjiga i zaboravljenih pesama. Možda ti pomognu da lakše podneseš 2.5 sata ovih dana izolacije i zabrana.
▶️
U miksu: Markes, Tame Impala, DJ Shadow, Massive Attack, Dub Syndicate, Roberto De Simone & NCCP (to je ona luda iz prve epizode "The New Pope"), Angélique Kidjo, Blez Sandrar, Luedji Luna, Moonlight Benjamin, Gorillaz, Jah Wobble & Dolores O'Riordan, Japan, Simple Minds, Cocteau Twins, Hulio Kortasar, Nils Frahm, Harold Budd & John Foxx, Basheskia & Mehmed Begić, pa Mehmed Begić jednom bez Basheskie, Yosui Inoue, Paul Simon, Eduardo Galeano, Andrew Bird, Teho Teardo & Blixa Bargeld, David Byrne, The Lounge Lizards, Bill Laswell, Sam Lee, Darko Rundek & Ekipa, Pokey LaFarge...

Fragmenti čitani iz knjiga:

"Priručnik za pevanje i plakanje" Hulio Kortasar
"Nesvrstane pjesme" Mehmed Begić
"Knjiga zagrljaja" Eduardo Galeno
"Sto godina samoće" Gabriel Garsija Markes
"Skrati priču - moderna fleš fikcija" (grupa autora, priredio Srđan V. Tešin)
"Iz srca sveta u srce sveta" Blez Sandrar





Tuesday, 7 April 2020

Sedmi april, 2020.




Pola sata od početka policijskog časa, ulica je utihnula.
Kroz prozor komšijskog stana čuje se glas Mileta Zdravkovića,
"umro je drug Tito".


Možda sam samo sanjao ovih četrdeset godina između.



Friday, 3 April 2020

Kompot od breskve

[fotografiju
zadržavam za sebe.
ovo je priča
o zvuku
i ukusu.]


Jedan gutljaj preostalog sirupa iz konzerve kompota podseti me na sok od breskve koji je pravio Mostarski „Hepok” pre mnogo godina. To je taj ukus! Njihovi sokovi bili su gušći i nešto slađi od onih koji su se mogli kupiti u Beogradu. Pili smo ih tokom letovanja, gde god bismo se zaustavili na putu ka moru – od Olova, preko Sarajeva, pa dolinom Neretve.
U svakom restoranu duž celog puta, kao i na otocima, isključivo taj sok u staklenim flašicama debelih zidova i uskog grlića, u koji su pčele ulazile sa lakoćom i nervozno zujale.
„Od gustih imaš breskvu i kajsiju”, govorili su konobari.

Ukus tog soka je ukus tronedeljnog letovanja u Dalmaciji. To je ukus kojem prethodi rečenica: „Ne pij iz flašice, ubošće te osa, biće ti obraz ovoliki”.
Sada sam se svega toga setio.
Jedan gutljaj sirupa kompota od breskve iz konzerve četrdeset godina kasnije, petnaestog dana izolacije izazvao je da oko mene lebde smeh i glasovi ljudi kojih nema, ali dokle god čujem te glasove - znam čiji sam.

Čujem i zrikavce,
i zujanje pčela,
kao u Hristićevoj pesmi,
sve dok ih ne rastera neprijatni zvuk bacanja konzerve u kantu.

.

Monday, 30 March 2020

Kada Beograd izranja iz sna (o jednom kratkovečnom grafitu i srcu za Zagreb)

Pretražujući ovih dana mrežu, tragajući pomalo mahnito za bilo kakvim dobrim vestima, dan ili dva nakon zemljotresa u Zagrebu krajičkom oka spazio sam fotografiju zidića kod Doma omladine na kojem je sprejom ispisano: "Zagreb ❤️" 
Neko je, rizikujući više nego drugi crtači kojekakvih svinjarija koje opstaju na zidovima godinama - želeo da iskaže empatiju prema komšijama, baš tako.
Beogradski. 


Želeo sam da fotografišem taj grafit (široki ugao, donji rakurs, da pukne beton sa svih strana i ulica na kojoj nema nikoga) i da fotografiju pošaljem prijateljima iz Zagreba, kao i drugarima koji su odrastali ispred tog istog Doma omladine, a koji sada žive u tom drugom gradu (o, ima ih, iznenadili biste se koliko.)
I krenuo sam tamo.

*

Jutro je sveže, ulice puste.
Beograd ovih dana kasnije izranja iz sna,
zna da nema kuda
nakon ustajanja.

Nije me iznenadilo kada sam otkrio da je grafit već premazan i izgreban. 

Brzo i temeljno, šta ima to srce da uznemirava građane.

❤️

Search Results

Web res



Ali, prekasno. 


Dokaz da se taj grafit desio i dalje postoji - i to ne samo kao crvena boja koja se nazire ispod novog sloja farbe kojom su pokušali da prekriju da je ikada postojao. 


Tu je fotografija, imamo dokaz da je taj čin iskazivanja empatije i ljubavi izvršen, ne možete sa malo farbe i brzom reakcijom učiniti da taj (hrabri!) izraz empatije suosećanja tek tako nestane.

Štaviše, tim brisanjem učinili ste ga još važnijim.

Razumete?

Izvor: link >>