Wednesday, 28 August 2013

"Popboks" u nokautu

"Nakon gotovo devet godina postojanja, 17.600 objavljenih vesti i 4.570 autorskih tekstova, Popboks prestaje sa radom." (www.popboks.com)

Nakon nestanka...
... "Džuboksa" i "Rocka" - koje sam koristio kao prve prave mape kosmosa pop-kulture u vreme kada je radio bio jedini izvor nove muzike a ti magazini jedini izvor novosti...
... "Ritma" - koji se pojavio pred generacijom starijih maloletnika gladnima drugačijeg pristupa pop-kulturi od onog koji su koristili "Huper", "Ćao" i umirući "Pop-rock" (a koji je i danas dominantan) i koja je odrastala uz B92 i emisije poput "Makroi, dileri i muzički saradnici"...
... "XZabave" - koja mi je, često, bila jedini dokaz da van granica naše države svet i dalje postoji i menja se i zbog koje sam 90% tadašnjih honorara trošio na berzi albuma ili u onoj tesnoj prodavnici kaseta ("Feliks"?) u Sremskoj...
te nakon gašenja "Ukusa nestašnih" i mnogih drugih sada zaboravljenih magazina koji nisu doživeli treće izdanje jer su precenili sopstvene mogućnosti ili očekivanja publike - nakon nestanka svih njih - gašenje Popboksa ne bi trebalo da me tangira.

Ipak, žulja.

Zašto je Popboks, zapravo, nestao?

"Razlozi su različiti: od sužavanja i deprofesionalizacije domaće popkulturne scene koja je bila predmet našeg interesovanja, preko neatraktivnosti ovakvih poduhvata za reklamno tržište, do seobe online čitalaca na socijalne mreže." (iz saopštenja redakcije)

O temi "sužavanja i deprofesionalizacije scene" možemo diskutovati. Kako je argumenata za diskusiju zapravo malo i dolaze iz subjektivno - kvalitativnog a ne kvantitativnog, iskoristiću kao paradigmu one koje imam: jasno je da smo trideset godina udaljeni od trenutka ili kulturnog miljea u kojem se album "Let's Dance" Dejvida Bouvija prodavao bolje kod nas nego u Italiji (*), ali znam i to da je krajem osamdesetih film "Hajde da se volimo" pogledalo pet miliona stanovnika Jugoslavije, dok je najkomercijalniji album Ekatarine Velike - "Par godina za nas" - u isto vreme prodat u cca. 25.000 primeraka.
Taj proces "sužavanja i deprofesionalizacije" traje, dakle, već dugo (zapravo - od kako znam za sebe) a odron jačeg inteziteta počeo je pre dvadesetak godina.
Taj problem, dakle, nije od juče.
.
Dodatno - Popboks je imao priliku da formira scenu, i zaista je činio napore u tom pravcu nekoliko godina, ali je taj pokušaj ostao, na žalost, poluuspešan.

"Seoba čitalaca" koja se pominje kao jedan od razloga odustajanje takođe traje već godinama. Dodatno - ovaj stav pokazuje prilično nerazumevanje suštine društvenih mreža. Dotične (mreže) upravo se "pune" sadržajima koji dolaze "sa strane", odnosno sa sajtova, portala i privatnih blogova i na društvenim mrežama se bore za popularnost.
Tako sadržaji sa meni dragog "malog portala" Slicing Up Eyeballs posvećenom uglavnom muzici koja je nastala ili stasavala '80ih ima cca. 60.000 pratilaca na Facebooku, a tekstovi "dobacuju" do stotinak lajkova po postu i desetine "shareova".
Prisustvo Popboksa na društvenim mrežama je, na žalost, jedva vidljivo.
I da se ne bih služio stranim primerima (drugi jezik, razvijena scena, ...) - tu je i primer domaćeg, "malog" magazina - sadržajnog i agilnog P.U.L.S.E-a >>, a čiji je motor entuzijazam malog broja posvećenih ljudi koji generišu svoje tekstove i kombinuju ih sa tuđim - i koji uspeva da tokom jednog meseca zasluži više od 400.000 otvorenih stranica od strane više od 60.000 posetilaca, što je za stranicu posvećenu ezoteričnijim sadržajima poput Frensisa Bejkona, Tarkovskog, Lori Anderson, Bouvija i Joy Division (nasumičan izbor tema) - i veliki uspeh sajta i dokaz da je uspeh - moguć, ako je jurnjava za brojem klikova u pitanju (jer vas čini poželjnim za oglašivače). Po rejtinzima na Alexa.com - P.U.L.S.E ima dvostruko veću posećenost od Popboksa i taj uspeh pripada upravo prisustvu na društvenim mrežama, glavnom izvoru posećenosti velikom broju portala, sajtova i blogova u Srbiji.
To Popboks nije na vreme prepoznao i iskoristio kao šansu.

Napomena: PULSE je nedavno startovao novu FB stranicu. Nedavno ugašena imala je oko 16.000 članova.
I tako su sve note ovog oproštajnog akorda (zvuči kao E-mol: ima u sebi i tuge i gorčine i opomene) kompletirane . "Neatraktivnost ovakvih poduhvata za reklamno tržište" je ono što je tehnički nokautiralo Popboks, a taj tehnički nokaut je rezultat prethodnog -  nesnalaženju u "sužavanju" i odsustvu truda da se ono što se radi - adekvatno promoviše i populariše.

Ukoliko je, naravno, to što se radi - kvalitetno.

Rasprava o "kvalitetu" tekstova i recenzija na Popboksu će prerasti u raspravu o ukusima, o kojima valja i treba raspravljati. U komentarima na vest o gašenju Popboksa provejava da je ovaj medij bio "hermetičan", "namenjen malom broju ljudi" te je "forsirao samo njihov ukus".

Od ova tri - slažem se sa poslednjim, ali to i pozdravljam. Svaka redakcija, naravno - forsira svoj ukus i zato je to redakcija, a ne tiker servis za vesti iz pop-kulture koje mogu čitati i na ostalim informativnim sajtovima.

U redu, bilo je tekstova sa kojima se nisam slagao, ali sam poštovao argumentaciju i stavove autora. Kada nije bilo razloga za poštovanje stava - onda smo imali polemika u komentarima na tekst.
Istovremeno sam se divio posvećenosti koju su neki autori iskazivali, poput Jovana Ristića u serijalu o bendu The Stranglers (link ka prvom tekstu iz serijala >>) - koji predstavlja jedan od najboljih uradaka srpskog pop-kulturnog novinarstva u proteklih nekoliko godina

Popboks nije bio hermetičan u izboru tema: među poslednjim objavljenim (muzičkim) recenzijama imate i Black Sabbath i Pet Shop Boys, izvrsni "hermetični" Thundercat album i još mnogo toga šarolikog, više ili manje popičnog.
No, valjda ni taj izbor tema nije bio dovoljno "širok"? Ili je problem u načinu na koji je širina tema obrađivana?

Tu je, konačno, taj opšti stav da je Popboks uništio "kič, šund i neukus".

Da izvinete - to je potpuna besmislica i jedan od onih društveno-prihvatljivih prenemaganja koja nikako da prestane.
I šund i kič i neukus su oduvek postojali i biće tu do kraja sveta.

(Ukoliko se zadubite u tekstove o kulturnim gibanjima Jugoslavije (pre 1990) pronaćićete iznenađujuće dokaze o veoma živahnoj "narodnoj" sceni, ludačkim tiražima i uspesima zvezda čiji su mutirani potomci sadašnji vladari medijskog prostora u Srbiji, i koji su tu i toliko su glasni - zato što su traženi. Ni šund ni kič ni neukus ne izrastaju sami od sebe. A dokle god nas bude više zanimalo prisustvo ili odsustvo donjeg veša poznatih, dotle će nam i biti ovako, usrano.)

Ostaje, dakle, ta tema "hermetičnosti", odnosno načina na koji je šarolika pop-kultura tretirana od strane autora na Popboksu.

Možda je delić rešenja za uspeh nekog novog, budućeg života ovog ili nekog srodnog portala posvećenog pop kulturi upravo u tome.
Jer, bez obzira na dugačku pauzu u postojanju relevantnog magazina posvećenog pop-kulturi od nestanka "XZabave" do danas, na ovdašnjoj sceni i dalje ima sjajnih kritičara čije razumevanje filma, muzike, književnosti i stripa sigurno može, uz adekvatnu podršku, da razbudi zainteresovanost publike za sadržaje koji "nisu šund, kič i neukus", i čiji su tekstovi čitani na raznorodnim sajtovima, portalima, blogovima ili - "društvenim mrežama".

Potražite tekstove o filmu čiji su autori Marko Kostić, Vladan Petković ili Pavle Simjanović ("Danas"). Prokrstarite Mrežom i iščitajte tekstove o muzici Vladimira Skočajića-Skoče (B92) Jovana Ristića, Jelene Maksimović, Marka Nikolića (svi su pisali i za Popboks, ne toliko često koliko sam ja želeo), i dalje aktivnog Dragana Ambrozića (uglavnom u "Vremenu"), Aleksandra S. Jankovića, Gorana Tarlaća, Ivana Lončarevića, Mladena Savkovića? Zamislite da postoji prostor na Mreži koji (ukoliko su za njega raspoloženi) koriste autori poput Deane St. Maksimović (izvini što si u grupi sa starijima od tebe :), Aleksandra Žikića, Mome Rajina i, naravno - Pece Popovića, čiji su tekstovi čak i na "Blicu" uvek glasno odjekivali? I da se ne podsećam sada sa kakvim uživanjem sam nekada a i sada bih čitao tekstove Janje Bobić, Boška Milina i Aleksandra D. Kostića. Ukoliko ovom spisku dodam i podmladak koji se kali kroz projekte poput http://www.criticizethis.org/ i činjenicu da u srpskom blog-prostoru postoji još nekoliko izuzetnih autora koji pop-kulturu sagledavaju iz svežeg ugla, nemam dilema da autora ima i da bi njihovi tekstovi, u dobrom kolažu sa vestima, listama, najavama i ostalom pratećom pirotehnikom svakako imali i posećenost i (ključna reč) uticaj u re-kreiranju i scene i standarda.

(Dodatno, taj i takav medij imaće i važnu funkciju filtera, koji je apsolutno neophodnan ukoliko ste konzument pop-kulture (ili bilo kog drugog sadržaja sa interneta) - i ko u to ne veruje neka ponovo konsultuje izvrsnu knjigu Tomasa Eriksena - "Tiranija trenutka")

Talking Heads na naslovnoj strani "izdanja za radne akcije", 1982.

Ako je, primera radi, "Radio Pingvin" usred onolikog sranja u zimu 1991. godine uspeo da postane najslušanija stanica u Beogradu a bez politike i narodnjaka na programu, zašto je nemoguće napraviti sličan proboj u trenutku koji, realno, nije ništa teži nego što je bila ta godina?

Pitanje je samo - ko bi prvi krenuo u ovakvu avanturu, u Srbiji, 2013. godine?
Šta je starije? Redakcija ili finansijer/oglašivač koji želi da podrži takav sajt?

No, da ne balavim dalje nad tim opcijama šta-bi-bilo-kad-bi-bilo, a do kojeg me dovelo raščlanjivanje razloga nokautiranja jedinog pravog, organizovanog internet sajta posvećenog pop kulturi nakon devet godina rada.

Nakon svega, ostaje samo jedna pitanje: da li društvo koje čini sedam miliona stanovnika (od kojih se 45-50.000 pojavi na koncertu The Rolling Stones) zaista nema potrebu za kvalitetnim magazinom posvećenom muzici, filmu, stripu, književnosti i fenomenima pop-kulture na svom jeziku ili je potrebno samo pronaći drugačiji način pakovanja takvog medija (a pakovanje je, u pop-kulturi važno koliko i sadržaj), čiji će nastanak i opstanak biti dokaz da rok-end-rol ipak nije nokautiran.

Sudija odbrojava:
šest,
sedam,
osam,
devet.

p.s.
Ne zaboravite - prvi biznis Ričarda Brensona bilo je lansiranje magazina "Student".
U prvom broju pisao je o Sartru i Robertu Grejvsu.
I nije imao nekih rezultata.
Zatim je čitaocima tog magazina omogućio naručivanje gramofonskih ploča, uz popuste.
Tako je nastao - Virgin Records.

16 comments:

  1. Ah, (zvuci pucketanja prstiju), ja sam spreman na ovu temu pričati danima. Ali moram reći da se ne slažem sa premisama, pa se ne mogu lako nadovezati na već izrečeno.
    Ti krećeš od pretpostavke da imaš dobar proizvod, pa se sad pitaš da li je omašila reklama, distribucija, da li postoje ciljani korisnici, da li je potencijal društvenih mreža iskorišćen, da li je korišćeni biznis model bio dobar, itd.
    Ja se NE bih složio da je Popboks bio (dovoljno) dobar proizvod, a sam sam neutoljivi konzument svih medija o rokenrolu već decenijama. (.....) i ovde sečem svoju originalnu poruku koja je nabrajala primere gde smatram da je Popboks bio loš, odnosno koji su to autori bili takvi mediokriteti (nije ih istina bilo puno, a nisam ih ni zapamtio sve) da nisu zaslužili ni da ih spominjem čak ni sada kada se sajt ugasio. Ali jesu uspeli da me odvrate od redovnije posete njihovoj stranici gde sam vrlo pažljivo birao na šta ću da kliknem kad bih otišao, jer sam se par puta opekao.

    Moja malenkost veruje da bi jedan muzički medij bio dobar treba da:

    1. ima entuzijazam, i ljubav za muzikom – dobar primer mi je potlista.com (ne radi im sajt zadnja dva dana) koji upravo objavljuju listu od „Top 500 albuma iz devedesetih“! Hej, moraš voleti muziku da si spreman da napraviš toliku listu, da je sortiraš, staviš komentare za svaki album, itd.
    2. radi na konstatnom unapređenju (znanja autora, opreme teksta, medija, itd),
    3. promoviše uglavnom kvalitetnu glazbu,
    4. ima stav prema događajima oko sebe (od kojih svi događaji ne moraju biti muzički, a u muziku se ipak mnogo toga kasnije slije),
    5. bude strpljiv.

    Na Popboksu mi je najviše falilo 2 i 4. O 3 bismo mogli diskutovati.

    Verujem da se u Srbiji može naći dovoljno autora za kvalitetan Internet (ili još lepše – pisani) medij.
    Verujem da ima publike za to.
    Ne znam da li je moguće kratkoročno da odatle proistekne isplativ poslovni model.
    I ponovo ono gore, od 1-5. Nema preskakanja.

    ReplyDelete
  2. > Kada nije bilo razloga za poštovanje stava - onda smo imali polemika u komentarima na tekst.

    Ovaj deo mi je promakao da prokomentarišem. Mislim da NIJEDAN moj komentar nije objavljen na stranicama Popboksa. Istini za volju, jesam se javio tek nekoliko puta kada nisam bio zadovoljan tekstom, učtivo pokušavajući autoru teksta da objasnim da bend nije svirao pesme koje ovaj misli da je svirao, da te pesme koje on misli da je čuo na koncertu u stvari *ne postoje* (sic!), da je pobrkao albume, autore, itd.
    Polemike nije bilo, tek jednom ili dvaput je originalni tekst promenjen, ali komentari nisu objavljivani.

    ReplyDelete
  3. Nisam hteo da ulazim previše u raspravu toga da li je bio dobar ili ne - ušao bih u zonu rasprave u ukusima, zato sam samo hvalio one delove koje iskreno cenim (taj tekst o Stranglersima, Kostićeve kritike filmova, bilo je i dobrih recenzija albuma i knjiga...), naravno da Popboks nije bio savršen, ali je, sticajem okolnosti ostao jedini na .sr domenu, odnosno ovim prostorima koji se ozbiljno bavio temama.

    Pratim i Kontraweb, razne druge on-line-zine, čak i Jelentop10, ali - Popboks je ipak tu bio "perjanica"...
    Hvala na potlisti, kada im proradi sajt gledam pa javljam impresije.

    Slažem se da je "napaljenost" odnosno entuzijazam ključna stvar za dobar medij, zapravo - za bilo koji posao. Bez toga - sve uzaludno. Zato volim "male" strane sajtove poput pominjanog Slicing Up, zatim StereoGum, PrettyMuchAmazing i slične...

    Meni su komentare objavljivali, uredno :)

    ReplyDelete
  4. Ne sporim da je bilo dobrog sadržaja na Popboksu, ali mislim da od bombardovanja i nestanka XZabave mi nismo ni imali medij vredan žala kakav se oseti u tvom tekstu. Da, ima i dalje kvalitetnih autora, rekao bih da su oni danas rasuti svugde po svetu-internetu, neki su i dalje aktivni, neki rekao bih ne (barem ne znam gde se recimo Deana St. Maksimović javlja zadnjih par godina, ako je ima negde, rado bih je čitao – ili barem testirao svoja prijatna sećanja na njene tekstove). Ali ono što se događa jeste da nemamo sve to na istom mestu, te ja tako – kada imam vremena - idem od sajta do sajta koji nisam posećivao mesecima, i nadoknađujem propušteno kod određenih autora.
    Spomenuo sam potlistu zbog entuzijazma, ne kao alternativu. U izdanju novosadskog Studentskog kulturnog centra nedavno je izašla knjiga u kojoj su sabrani svi brojevi fanzina “Bolji život” između 1987. i 1989. Nepročitani fanzin star 25 godina je privlačniji, vizuelno atraktivniji, informativniji, neposredniji, ličniji i iskreniji nego 95% onog što imamo danas u doba interneta, video klipova i podataka na jedan klik daleko.
    Možda za neke nove generacije sniženi kriterijumi mogu da prođu, ja ne mogu, željan sam kvalitetnog štiva na jednom mestu. Ukratko, trebaju nam albumi bez filera, ne album gde slušamo samo jednu pesmu.
    Tome bih dodao moje čvrsto uverenje da štampani mediji nije doživeo kraj, i da će kvalitetan medij morati da ima i štampanu i internet verziju.
    I kad kažem štampanu, ne mislim na City Magazine ili Yellow Cab, mislim tamo gde je stala XZabava. Ako su oni mogli 1998. da to postignu, 15 godina kasnije ne bi to isto smelo biti nemoguća misija. No, puno stvari treba da se poklope da bi se to uistinu i dogodilo.

    ReplyDelete
  5. Deanino kritičko intresovanje za muziku ugasilo se zajedno sa XZ.

    Deanin Flickr: http://www.flickr.com/photos/maxivida/sets/

    Deanin kulinarski blog: http://www.tortatorta.blogspot.de/ (koji na FB ima više fanova nego Popboks, go figure)

    Deani je svakako drago da je se sećaju ljudi iz prethodne inkarnacije.

    Veliki pozdrav,
    DStM

    ReplyDelete
    Replies
    1. Veliki pozdrav sa moje strane za Deanu Zašto Sve Nije Pulp St. Maksimović. Da, sećamo je se rado. Htedoh Nebojši u prethodnom komentaru da spomenem da bih voleo danas da pročitam da se neko iskreno razočara u album kao nekad Deana u četvrti album Alanis Morissette.
      Flickr ću sigurno pregledati (već jesam malo), ali kulinarski blog ne verujem, nisam siguran da sam sposoban da razumem te tekstove, iako sam rad probati rezultate ako negde budu dostupni. :)

      Delete
    2. Drago mi je da vas je ovaj tekst na neki način spojio - tj. da je Džoni dobio neke odgovore :)))

      Delete
  6. Interesuje me iskreno koliko je od tih 50000 ljudi na stonsima zapravo slusalo aktivno u svojim toplim domovima te stonse? meni je njihov koncert olicenje domaceg nemanja pojma. ides na spektakl zato sto je spektakl i zato sto se na to ide, jer su to stonsi...
    zao mi je sto je popboks propao, iako mi nis bili narocito zanimljivi. slazem se da se nisu snasli u modernizaciji medija.
    u srbiji nema dovoljno kvalitetnih pisaca, blogera, stagod. trebalo bi da ih ima vise.

    ReplyDelete
    Replies
    1. To nikada nećemo saznati... ;)
      Ali je jedno sigurno - mnogi ljudi za koje znam da slušaju Stounse "po kući", neki čak još uvek i sa gramofona - nisu bili na tom koncertu iz raznolikih razloga.
      A sličan spektakl - a Votersov koncert to svakako jeste - koji se dogodio u Areni pre nekoliko večeri pokazao mi je da zaista postoji cca. 15000 ljudi koji su zaista i znali tekstove i uživali, plakali, smejali se, vrištali, nisam video mnogo nezainteresovanih lica koja su tu spektakla radi.
      Ok, Stounsi su veća "atrakcija", to stoji.

      Žao i meni Popboksa, i ne bih nešto mnogo da ih više branim, no nadam se da će neko sledeći koji bude ušao u sličnu priču naučiti nešto iz PB propasti.

      Delete
    2. Tja, ja sam možda dežurno zakeralo ovih dana, ali bih sporio bezrezervno oduševljenje publikom na Votersovom koncertu.
      Da, bila je ok ekipa (lep detalj je da su čitave porodice došle na koncert), ali hajde da pričamo o tome koliko njih je zaista poslušalo savet i preporuku samog Votersa da koncert gledaju svojim očima, a ne kroz ekran mobilnog telefona?
      Hej, čovek ih je učtivo zamolio da GLEDAJU koncert, a ne da ga snimaju, a broj mobilnih je bio jednak kao i na nekom drugom koncertu.
      Gari pored mene je već na B1 (Goodbye Blue Sky) upalio svoj skupoceni mobilni, uključio kameru i držao je, uz vrlo kratke prekide, sve do kraja drugog dela (a u pauzi je, kontam, išao negde da napuni baterije, šta već).

      Delete
    3. Primetio sam taj detalj sa tribina, mada sam viđao i veći broj mobilnih telefona na nekim drugim koncertima :)
      Iskreno, nakon posete galerijama i muzejima Firence prošle godine, u kojima sam video čitave grupe koje čitava predavanja i ture gledaju ISKLJUČIVO kroz objektiv kamera i aparata, čak i Davida - prihvatio sam da se taj shift prosto dogodio i da smo, teoretski, već postali kiborzi - dakle bića kojima su "gedžeti" postali produženi deo organa :)

      Ovo je slobodna zemlja, neka svako uživa u koncertu kako voli :)

      Delete
    4. čekaj bre Džoni, a kako si ti poslušao Votersov savet ako su ti baš toliko zasmetali ti ljudi sa telefonima?
      sak kad si spomenuo, i ja sam se prisetio da sam dole u publici primetio veliki broj ispruženih ruku sa telefonima, međutim tog bez podsećanja to bi mi bila tek neka dvadeset i sedma asocijacija na taj koncert.

      Delete
    5. Nije meni to prva asocijacija na koncert, nego je Nebojša komentarisao publiku, pa sam se ja nadovezao (to je bila tema, ne koncert).
      Inače, telefon te osobe pored mene koja je snimala koncert ima izuzetno jako fleš svetlo koje je bilo upaljeno non-stop, tako da sam čkiljio deo koncerta.
      Inače trudim se da ignorišem šta drugi rade na takvim mestima, jedino tako i dalje mogu da idem na koncerte ili fudbalske utakmice.

      Delete
  7. a Nebojša je izgleda toliko uleteo u paranaoju u vezi sa tim kiborzima da od nas svaki put kada ostavljamo komentar traži da dokažemo da nismo roboti :))

    ReplyDelete
    Replies
    1. Ne znam ja... Pusti ti, svako sad može da se predstavi kao živa osoba... :)

      Svečano ukinuo verifikaciju, nadam se da me botovi neće uskoro ponovo spopasti u većim količinama!

      Delete
    2. 12 sati kasnije - vraćam verifikaciju... Količina spamova je neverovatna...

      Delete