Friday, 4 November 2011

“Life in A Day” (YouTube Project)


Začetak  ove ideje može se pronaći i u eksperimentu o kojem se pričalo krajem devedesetih godina: neko je, na jednom kraju planete, uperio svoju web-kameru ka suncu. Na drugom kraju planete, neko drugi je sliku sa te web-kamere uperio ka biljci, zasađenoj u saksiju koja je stajala u njegovom podrumu, mračnom.
I biljka je rasla, koristeći to svetlo, sa drugog kraja Planete.

Nakon projekata poput YouTube„hora“ >>  i Johnny Cash Projecta >>, bilo je pitanje vremena kada će se neko osmeliti i pokušati da realizuje ovakav film: reditelj Kevin MacDonald je, uz podršku braće Scott (Ridley & Tony) pozvao planetu da tog, 24. jula 2010. godine snimaju klipove i postave ih na YouTube. Želeći da budućem filmu da i čvršću strukturu, reditlj je sve zainteresovane za učešće zamolio da u okviru svojih snimaka odgovore i na nekoliko naizgled jednostavnih pitanja: Šta nas plaši; Šta volimo i Šta imamo u džepovima.

Godinu i po dana kasnije, od 5100 sati postavljenog materijala, koji je dostavilo oko 80.000 učesnika, Kevin je uz podršku YouTube kanala postavio na Mrežu Life in A Day, film o nama, koji smo mi i napravili.

Sam način pripreme, odnosno produkcije čini „Life in A Day“ spektaklurnim delom, prvim takve vrste u istoriji čovečanstva. Prateći, logično, period od 24 sata tokom kojih luta po meridijanima, kroz lične priče, momente, strahove, nade i džepove, ovaj film, istovremeno, izdiže sve te privatne momente na novi nivo, ujedinjujući sve te priče na jednom mestu, sjedinjavanjem autora koji se međusobno ne poznaju, a koje je, tematski, ujedinio taj jedan dan i sve što jedan dan donosi: smeh, tugu, ljubav, rođenje, te konačno - i smrt.

Uprkos manjkavostima (kolažni film ovog tipa u kojem učestvuje ovoliki broj autora jednostavno ne može biti „Koyaanisqatsi” iako to u nekim momentima pretenduje da bude), „Life in A Day“ otvara novo poglavlje u razmatranju ne samo forme filma forme, već i toga šta nam donosi a šta ugrožava demokratizacija tehnologije, te, na samom kraju – i pitanja poput onih koja je otvarala „Enciklopedija mrtvih“ Danila Kiša, posvećena tom čudnovatom mestu u kojem se brižljivo kreiraju i čuvaju biografije svih nas, nepoznatih, običnih ljudi. Nakon ovog filma je jasno da ti biografi više nemaju posla jer stranice enciklopedije sada popunjavamo sami.

 

Kompletan film:



 

Više informacija o filmu dostupno je ovde: http://www.youtube.com/lifeinaday


p.s.
Zanimljivo, ovaj i ovakav pristup "snimanju filma" već dobija "naslednike".
Evo priče o "One Day on Earth" projektu, koji se vezuje za 11/11/11.


No comments:

Post a Comment