Friday, 15 May 2009

[...dok pitam majku da li je bolje da kupimo jagode za tortu već sada i stavimo ih u friz da čekaju do juna...]

Mоžda je prvi važan momenat onaj u kojem shvatiš da je "porodično pakovanje" sladoleda mnogo praktičnije od korneta i štapića. I nakon toga baš to pakovanje i kupiš, kornet je za one kojima fleka na majici ne smeta; setno maštaš o "četiri kugle od jagode sa šlagom", majsko popodne, poslastičarnica na uglu Kneza i (tada) 7. jula. A još snažnija nostalgija te prodrma kada pomisliš na neponovljivi šlag-sladoled iz mašine koja je stajala pored ulaza u Hotel Balkan, decenijama. (Kada bih znao gde je ta sprava, otkupio bih je, sebi za rođendan i na zadovoljstvo, konačno da se nauživam, ostao sam ga željan.)

Ipak, veća je verovatnoća da ćeš sve shvatiti posle ponoći, dok je tiho. Kada dođeš do minuta u kojem primetiš da nemaš snage da dobaciš do zore i da ćeš verovatno tek u vreme penzije, ako je bude bilo, ponovo imati privilegiju da budan dočekaš taj tren u kojem se ulična svetla gase. Ili ćeš shvatiti tog jutra, nešto kasnije, dok oči otvaraš ledenim tušem, vrelom kafom, gorkim podsmehom, slatkim sećanjem na vreme kada si menjao dan za noć.

Možda je ključni trenutak veče u kojem shvatiš da ti je zapravo nelagodno da posmatraš sekundaru, onako opuštenu, a zapravo strogo organizovanu. I da si bio u pravu kada si odbio da nosiš sat na ruci – tada ti nije bilo važno, sada znaš sve i bez sata.

Ipak – kada bih znao u kom trenutku počinje druga polovina života, svakako bih se dosađivao.


4 comments:

  1. My two cents: druga polovina života počinje kada počneš prisustvovati gašenju uličnih svetala ne zato što si bio budan cele noći, nego zato što tada ustaješ... (:

    Eh, fellow blizanac? Nisam skontao do sada (;

    ReplyDelete
  2. Lepo sročeno!
    Na žalost - tačno!

    Inače, na drugom mestu ovaj isti tekst inspirisao prepisku koja se pretvorila u elegisanje na temu - sladoleda :)

    ReplyDelete
  3. Sladoled ispred Balkana je bio vrh vrhova mašinskih sladoleda :) Sočan, težak, uvek mi je bilo teško kad ga pojedem...ali sam mu se redovno vraćao...i pošto je lako spadao sa korneta trebalo je biti oprezan...uvek je deo ulice ispred mašine bio prepun fleka koje su napravili neoprezni kupci.

    Ima tih gurmanskih toponima dosta...Koloseum pored bioskopa Zvezda sa legendarnim pomfritom u fišeku...crveni kiosk sa viršlama kod bioskopa 20. oktobar....

    ReplyDelete
  4. Neverovatno je kako hrana budi secanja... Apsolvirali smo vec sladoled - fudbalsku loptu na drugom mestu, JUICE FRUIT, crvene kioske i Peru Pekara u Carice Milice... :)

    Pocecu da pisem samo o "hrani koje vise nema"...

    ReplyDelete