Sećate se Danila Kiša, "Enciklopedija mrtvih"?
Junakinja otkriva da u Švedskoj zaista postoji enciklopedija u kojoj se nalaze imena svih onih ljudi koje prave enciklopedije nisu zabeležile a koje sakuplja i obrađuje poseban red koji "mora da ima svuda po svetu svoje privrženike koji riju po čituljama i po biografijama ljudi, uporno i diskretno, a zatim obrađuju podatke i dostavljaju ih ovoj centrali koja se nalazi u Stokholmu."
I pronalazi i čita kompletnu priču o svom ocu – od dana rođenja, dečaštva i mladićkih dana - sve do popisa stvari koje su ostale na bolničkom stočiću iza njega.
Ta premisa, ideja o postojanju “Reda-koji-sve-zapisuje” nije, naravno jedini razlog moje fasciniranosti ovom pričom.
Niste čitali?
Klik ovde.
> > >
Ne sećam se kada sam umrežio priču o „Enciklopediji” sa činjenicom da mi je život postao internetan. Možda onog dana kada je Čele nad kafom primetio da je Mreža zasuta strašnim količinama privatnih, ličnih istorija koje su dostupne svima i da se, samim tim, sve promenilo.
Junakinja otkriva da u Švedskoj zaista postoji enciklopedija u kojoj se nalaze imena svih onih ljudi koje prave enciklopedije nisu zabeležile a koje sakuplja i obrađuje poseban red koji "mora da ima svuda po svetu svoje privrženike koji riju po čituljama i po biografijama ljudi, uporno i diskretno, a zatim obrađuju podatke i dostavljaju ih ovoj centrali koja se nalazi u Stokholmu."
I pronalazi i čita kompletnu priču o svom ocu – od dana rođenja, dečaštva i mladićkih dana - sve do popisa stvari koje su ostale na bolničkom stočiću iza njega.
Ta premisa, ideja o postojanju “Reda-koji-sve-zapisuje” nije, naravno jedini razlog moje fasciniranosti ovom pričom.
Niste čitali?
Klik ovde.
> > >
Ne sećam se kada sam umrežio priču o „Enciklopediji” sa činjenicom da mi je život postao internetan. Možda onog dana kada je Čele nad kafom primetio da je Mreža zasuta strašnim količinama privatnih, ličnih istorija koje su dostupne svima i da se, samim tim, sve promenilo.
Namerno ih činimo dostupnima, podsvesno potencirajući čija je istorija i sadašnjost zanimljivija. Hajde da poredimo mitologije, kako bi rekao pesnik.
I ako veza između priče i Mreže tada počela da prolistava, onda je svakako procvetala poslednjih meseci, u kojima je verovatno i poslednji član Reda ostao bez posla, zatvorivši lancem bez lokota vrata velike prostorije u kojoj su uredno poslagane knjige od A do Š.
Jer, nije više bilo razloga da se bilo šta zapisuje, sve je scrobbled:
Ustao je oko 07.45, logovao se prvi put oko 08h, tražeći reakcije na sinoć napisani status na FB, reakcija na poraz Liverpula. Vidim ga zaglavljenog u autobusu ka Slaviji, broj scroblovanih pesmama sa plejera govori da je bio nervozan i da je to stanje trajalo, jer je slušao isključivo Mozarta, kojeg prekida tek u 27. minutu, dakle – na poslu je. Iako je njegov kolega - kancelarija pored - u tom trenutku na YT gledao novi spot E-play - ipak je posegao za remiksima kubanske muzike Bil Lasvela, od kojih ubrzo odustaje, što znači da je sastanak počinjao. Ukoliko zanemarimo e-mailove, neaktivan sve do 19 časova, kada pušta „Sloboda ili Ništa“ od Brejkersa, što govori o sadržaju mailova koje je čitao...
I ako smo se do sada fokusirali na objavu naših imena, datuma rođenja, sa kim smo u vezi, u šta ne-verujemo, šta slušamo, gledamo, čitamo, posećujemo, klikćemo, da li smo poštovalac muzike rodnog jaja (dakle, sa očeve strane), odakle potiču i ko to stoji pored nas na svim tim fotografijama postavljenim na servere društvenih sajtova (da li smo i na serverima servirani od A do Z?)... odnedavno naša stranica u enciklopediji postaje nakrcana, začinjena, prelivena i presoljena = obesmišljena "kvizovima" čiji rezultati ne služe baš ničemu. Pun sete osvrćem se na banalna pitanja iz spomenara "Koja je tvoja omiljena boja?" koje nikada nisam popunjavao.
> > >
"Koja ste rok-zvezda iz šezdesetih godina XX veka?"... „A iz sedamdesetih?”... “Koje si srpsko jelo”... “Koliki si patriota”..."Koja si planeta sunčevog sistema"..."Koji si brend"... (predlažem da onda nastavimo i sa) "Koja ste žica na gitari Džimi Hendriksa"..."Koji ste prst devetoprstog Froda"..."Da li vaše ime na elviš jeziku znači "Idi i turi glavu u prase"... "Koji junak iz knjige bi masturbirao na vašu komšinicu sa petog sprata, da stvarno postoji"... "Da li imate šanse za izborima za Džaju" (baš tako formulisano), "Koji mitropolit će ti održati govor nad odrom""... ”Koja životinja ćeš biti u sledećoj inkarnaciji?”.. "Da li si to - ti?"... "Da li ste rođeni autor besmislenih kvizova?"
Disable all.
Da li je sve što će ostati iza nas neuknjiženih u prave Enciklopedije ta nevelika količina samo-unete faktografije i ova gomila rezultata džank kvizova temeljno lišenih bilo kakve zabave i humora?
Kakvim viškom vremena zapravo raspolažemo!
Sigurno, već danas možemo da počnemo da mislimo-o ili radimo na nečemu što će, ako ništa više, barem trajati duže, ne mora da ima ne znam kakvu umetničku vrednost.
Neka ovaj tekst bude početak.
I ako veza između priče i Mreže tada počela da prolistava, onda je svakako procvetala poslednjih meseci, u kojima je verovatno i poslednji član Reda ostao bez posla, zatvorivši lancem bez lokota vrata velike prostorije u kojoj su uredno poslagane knjige od A do Š.
Jer, nije više bilo razloga da se bilo šta zapisuje, sve je scrobbled:
Ustao je oko 07.45, logovao se prvi put oko 08h, tražeći reakcije na sinoć napisani status na FB, reakcija na poraz Liverpula. Vidim ga zaglavljenog u autobusu ka Slaviji, broj scroblovanih pesmama sa plejera govori da je bio nervozan i da je to stanje trajalo, jer je slušao isključivo Mozarta, kojeg prekida tek u 27. minutu, dakle – na poslu je. Iako je njegov kolega - kancelarija pored - u tom trenutku na YT gledao novi spot E-play - ipak je posegao za remiksima kubanske muzike Bil Lasvela, od kojih ubrzo odustaje, što znači da je sastanak počinjao. Ukoliko zanemarimo e-mailove, neaktivan sve do 19 časova, kada pušta „Sloboda ili Ništa“ od Brejkersa, što govori o sadržaju mailova koje je čitao...
I ako smo se do sada fokusirali na objavu naših imena, datuma rođenja, sa kim smo u vezi, u šta ne-verujemo, šta slušamo, gledamo, čitamo, posećujemo, klikćemo, da li smo poštovalac muzike rodnog jaja (dakle, sa očeve strane), odakle potiču i ko to stoji pored nas na svim tim fotografijama postavljenim na servere društvenih sajtova (da li smo i na serverima servirani od A do Z?)... odnedavno naša stranica u enciklopediji postaje nakrcana, začinjena, prelivena i presoljena = obesmišljena "kvizovima" čiji rezultati ne služe baš ničemu. Pun sete osvrćem se na banalna pitanja iz spomenara "Koja je tvoja omiljena boja?" koje nikada nisam popunjavao.
> > >
"Koja ste rok-zvezda iz šezdesetih godina XX veka?"... „A iz sedamdesetih?”... “Koje si srpsko jelo”... “Koliki si patriota”..."Koja si planeta sunčevog sistema"..."Koji si brend"... (predlažem da onda nastavimo i sa) "Koja ste žica na gitari Džimi Hendriksa"..."Koji ste prst devetoprstog Froda"..."Da li vaše ime na elviš jeziku znači "Idi i turi glavu u prase"... "Koji junak iz knjige bi masturbirao na vašu komšinicu sa petog sprata, da stvarno postoji"... "Da li imate šanse za izborima za Džaju" (baš tako formulisano), "Koji mitropolit će ti održati govor nad odrom""... ”Koja životinja ćeš biti u sledećoj inkarnaciji?”.. "Da li si to - ti?"... "Da li ste rođeni autor besmislenih kvizova?"
Disable all.
Da li je sve što će ostati iza nas neuknjiženih u prave Enciklopedije ta nevelika količina samo-unete faktografije i ova gomila rezultata džank kvizova temeljno lišenih bilo kakve zabave i humora?
Kakvim viškom vremena zapravo raspolažemo!
Sigurno, već danas možemo da počnemo da mislimo-o ili radimo na nečemu što će, ako ništa više, barem trajati duže, ne mora da ima ne znam kakvu umetničku vrednost.
Neka ovaj tekst bude početak.
Imate čitav medij pod prstima.
Tri,
čet'ir,
sad.
Posts
4 comments:
Omg, Adamsasti momenti.
I opet, višak vremena... Nažalost, u vremenu sve veće raštrkanosti i stila života nametnutog od strane advertajzing agencija, mišljenja sam da na internetu koristimo otprilike onoliko vremena koliko bismo trošili na neki direktniji oblik društvene interakcije. No, ovako ne moramo da ustajemo iz fotelje, možemo "sresti" potencijalno više ljudi, a i ljudi se lakše otvaraju u komunikaciji koja nije... fizička.
Huh, moram da branim "advertajzing agencije"... Stil života ipak nameću neke malo više instance, veće moći i temeljnijih planova, agencije komuniciraju, tj. oglašavaju proizvode koji su već pripremljeni, prilagođeni, namenjeni ispunjenju raznih životnih potreba. Ili pokušavaju da nešto učine potrebom.
Opet, ništa od toga se ne bi dešavalo da ljudi veliki procenat toga - ne prihvataju. Nasuprot, prihvataju - oberučke i "obenoške"...
Tačna je ta paralela "trošnji" vremena na internet... Ipak, dokle god ne budem cuo "a je'l se secas kad smo chatovali nas trojica..." - verujem u direktnu komunikaciju :)
Ma, nemam ja ništa protiv avertajzing agencija, nego sam se setio jednog od komunikoloških tumačenja njihovog delovanja (: kad izbunarim šta mi je tačno palo na pamet, vešaću negde (:
Čet svakako ne spada u dovoljno direktnu komunikaciju, ali dokle god bi neko tako nešto rekao dok pijete kafu "uživo", sve je u redu :)))
potpisujem... bice da nije u redu kada na chatu porucimo jedan drugom secas li se starih dana dok smo IRC-ali...
Post a Comment