Svadbas

Ako iskoristim ono malo sačuvanih znanja iz fizike, zaključujem da je ovaj zvuk do Beograda mogao putovati ne više od 20 minuta (brzina zvuka kroz vazduh je 340 m/s). Putem kabla, mogao je stići i brže, stizale su gore stvari većom brzinom i iz udaljenijih krajeva.

Sa zakašnjenjem od gotovo četiri godine otkrivam Svadbas, bend iz Zagreba.

Onda povezujem imena članova sa špicom Matanićevog filma "Fine mrtve djevojke", otkrivam niti koje povezuju tu skupinu već duže vreme, vidim da su 2006. čak dobili i nagradu za najbolju pesmu godine za "Treblebass".

Verovatno postoji zakon fizike koji objašnjava zašto se kroz zid koji deliš sa komšijom uvek čuju samo narodnjaci i svađe a nikada ono što bi ti prijalo. Kako drugačije objasniti da Svadbas do mojih ušiju dolaze tek sada.

Interesovanje bude i činjenice da a) nemaju Facebook fun club, grupu, obožavaoce, štagod; b) Na Last.fm imaju relativno mali broj slušalaca; c) na co.yu, odnosno .rs domenu o samom bendu nema ni reči, ali ni hrvatski online mediji nisu razapeli prevelika platna i dali im zasluženi prostor. Preteško je žanrovski ih definisati? (nije: žanr se zove "dobra muzika"). Nisu dovoljno cool? Skrivene afere, ekscesi na koncertima? Gubim orijentir i počinje zaista svašta da mi prija?

Prosto ne želim da zamaram uši informacijama koje se o Svadbas mogu pronaći na Mreži. Materijala za pisanje ima – no više ga ima za uživanje: sjajnih zvučnih slika, punih iznenađenja koje može ponuditi dobra (pop?) muzika. Ima tu i lirike svojstvene Rundeku; ponekad zavodljivog prkosa koji je krasio glas i tekstove Vesne Vrandečić (nekada Xenia, Rijeka); nesputane radosti i kutova u kojima se može mirno razmišljati.

Šta, zapravo, više očekivati od muzike?



I ne sudite samo po ovoj pesmi. Ima tu još svačega, a novi album će uskoro, tvrde na http://www.svadbas.com.hr/hrv/

Peščanik i Srbija, januar 2009. godine

"OBAVEŠTENJE SLUŠAOCIMA I ČITAOCIMA PEŠČANIKA

Posle fizičkog sprečavanja promocija Peščanika u Aranđelovcu i brojnih pokušaja (Pančevo, Futog...) pojavila se i virtuelna, manje hrabra, internet družina koja vas onemogućava da čitate naš sajt - http://www.pescanik.net/.

Obavešteni smo da se radi o organizovanoj grupi hakera koja danima, iz nekog mraka, obara sajt http://www.pescanik.net/, da je ova akcija sinhronizovana, da se obavlja sa brojnih lokacija i da je to razlog zašto je naš sajt trenutno nedostupan.

Kako se do sada nismo susreli sa napadima ovog tipa, ovo je jedini način da se obratimo našoj publici i obavestimo vas o čemu se radi. Od velikog broja slušalaca dobili smo i informacije da se jučerašnja emisija Peščanik i današnja repriza emitovala uz prekidanje, šuštanje i ometanje signala radija B92 u Beogradu i širom Srbije.

Molimo vas da prenesete dalje ovu poruku svima koje smatrate zainteresovanima.Nadamo se da ćemo se uskoro ponovo videti na http://www.pescanik.net/

Pozdravljaju vas dve Svetlane i mali tim radio emisije Peščanik

AKO VAM JE DOBRO, ONDA NIŠTA"

Podcast "Peščanika" (preslušajte emisije): http://podcast.b92.net/pescanik.xml

[prekriveno]

Uvlačim novi jorgan u navlaku za prekrivač.

Onaj stari najpre tresem, temeljno i dugo, kao da želim da isteram iz njega sve čega se nakupio tokom godina, a zatim pakujem u ogromnu kesu, zipujem ga u što je mogući manji format.

Sa njim odlazi i stari sat- alarm, jer više ni on nije potreban.
Njih dvojica - jorgan i alarm su stari par i jorgan ga se naslušao tokom godina, kao i toliko različitih ring-tonova telefona koji su alarm odavno poslali u penziju.

Pakujem sve.

I kao da pakujem i sva brojanja ovaca ali i ovnova zbog kojih moram da se budim kad mi vreme nije, pre svih, pre njih. 
Mislim na ovnove.

Pakujem i mnoga čudna budna stanja u kasne sate.

Ideale, 
ideje, 
mrtve petlje.
(Kad već nisu zaživele, bolje je spakovati i njih.)

Taj jorgan ionako previše pamti i zna:

Hladne noći prespavane sa kapuljačom na glavi jer je stanarina nekada bila polovina plate. 
Nije stanarina bila velika, već plata mala, a račun za struju zabrinjavajući. 

.
Prvo rasklapanje kreveta za nas dvoje. 
Sa Njom sam i birao ovaj novi jorgan koji upravo uvlačim u navlaku.

.
Uz stari jorgan odlaze i toliki sati čitanja: prvi susret sa Peljevinom, Četvinom, Erlandom Luom, Mangelom. Novi susret sa Remedios koja se vinula u nebo, Barikovom Jun iz "Zamkova gneva", prvo čitanje prvi put objavljenih delova Kerouaka na srpskom, "originalni svitak", roman konačno u obliku u kojem ga je Džek putovao.
.
Okean muzike, sa ili bez slušalica - prvi, drugi plejer, onda iPod i plutanje, ronjenje, davljenje, vraćanje na obalu - sve uz muziku. 
I traganje za harmonijama koje odgovaraju i genotipu i fenotipu - onima koje lepo uspavljuju.

.

Ne pakujem promene, zablude i odgovore koje su te muzike donosile. 
Sve to mi je još uvek potrebno.

.

Toliko filmova "sa kolena", dok ih laptop greje u zimske sate.

.

Jedna mačka.

Druga mačka.

.

Pripreme za putovanja, putne groznice i putne povratke, snoviđenja o Kubi, snove o Siciliji, grčkim ostrvčićima, snove posle Normandije, Pariza, hladnog Praga, radost spavanja u sopstvenoj postelji nakon službenih puteva, radost čiste kose, 
"toplo je na jastuku, u polusnu."

.

Snovi o sopstvenom krevetu, ne podstanarskom.

Snovi koje nisam razumeo, ali sam zapisao iako sam znao da niko neće da ih otključava.

.

Pakujem i oblepljujem trakom i nekoliko izbornih noći provedenih uz ekran ili na Mreži. 
(Ne mogu da spakujem jedan uspeli atentat, psovanje govnara koji su ga organizovali i sproveli i mnoge nesanice koje su došle posle. To ne pakujem i ne zaboravljam.)

Pamti stari jorgan i radost i radost novog posla i lakša ustajanja, radost buđenja subotom prepodne, kada si dovoljno daleko od petka i bezbedno udaljen od ponedeljka ujutro. 

Pamti i razbacane fotografije za vreme sređivanja kutija iz pre-digitalne ere - fotografije osoba koje su se motale po nekim prethodnim jorganima, a pamti i gledanje tih istih osoba na ekranu televizora, češće je gorko nego slatko. 
("Život piše romane i pravi malu decu", što bi rekao v.d. kuma.)

I finale u basketu protiv Amera. Drugo poluvreme Liverpul-Milan, od 0:3 do Pehara Lige Šampiona u rukama Stivena Džerarda.

Filmovi sa TV ekrana, mešanje filmova i sna u umornim satima. 

Filmovi čiji kraj nikada nisam pogledao, sećanje na Vendersovu izjavu da voli filmove uz koje se lepo zaspe, koju sam često vežbao na njegovim novijim filmovima. 
I široko otvorene oči na "Do kraja sveta".

Mislim da je Neruda zapisao "Volim te kao stare cipele".

Pakujem sve to staro, 
radujem se snovima 
i danima koji će doći.
.
Do,
Re,
Mi, 
spavamo.