Petkovača [playlista]

Sunce,
petak,
razmrdavanje glave i facijalnih mišića,
na radost čekića, uzengije i Eustahijeve tube,
pesme koje možda nikada niste čuli, 
iako su neke od njih možda i starije od vas.

Tri, 
četir'
Play!

Preparations for A Journey [putnička playlista]

Blez Sandrar je od nemogućnosti iskrcavanja na ostrvo kraj kojeg prolazi stvorio poeziju ("ostrva na koja se nikada neću iskrcati/Bacam svoju odeću preko ograde jer bih žarko želeo da odem do vas") a Judita Šalanski je napisala fantastični "Atlas zabačenih ostrva" >> koristeći verovatno iste stihove kao navigaciju (podnaslov: "pedeset ostrva na kojima nikad nisam bila i na koja nikada neću otići"). 
Uostalom - i Karl Maj je ispisao stotine živopisnih stranica nikada ne zakoračivši na američko tlo, a Kant je sve shvatio a da za života, tvrde, nije napustio rodni Kenigsberg.

U kišnim danima poput ovog izgleda ti neverovatno da je leto blizu, stigne te nemogućnost putovanja, pomišljaš kako ti talasi neće dozvoliti iskrcavanje na ostrvčić, glavom ti prolaze 

Hristićevi stihovi, 
odlomci Pola Valerija, 
onaj Kamijev pasus o Mediteranu,
odlomci iz Darelovih knjiga, 
Lakarijeovo "Grčko leto".

Preostaje ti da zažmuriš,
putuješ muzikom, 
oko sveta
za dva sata.

"Kako se pravi dobar radio?" (promocija knjige Ane Martinoli)

Čudna je sprava taj radio...

Da nema budućnost - predviđali su mu još na početku. 

Lord Kelvin, jedan od autora verovatno najvećeg broja pogrešnih procena budućnosti - ali i Predsednik britanskog Kraljevskog društva navodno je izjavio da "Radio nema budućnost", iako se radio - tek pojavio.

Dejvid Sarnof, jedan od prvih tipova koje bi mogli nazvati medijskim tajkunima, je po nekim izvorima 1921. na pitanje da li bi ulagao u radio izjavio:"Bežična muzička kutija nema nikakvu komercijalnu vrednost – ko bi platio da pošalje poruku nikome određenom, tj. svima istovremeno?" 
Za razliku od Lorda Kelvina, naknadno je revidirao svoj stav. 
I dopravio stanje na računu.

Radio je trebalo da utihne pojavom televizije.

Očekivalo da će postati nevažan širenjem Mreže i pojavom raznih digitalnih platformi.

No, čak i ovde i bez obzira na to što je "na našem FM nebu" ponuda sve mršavija - radio je u Srbiji u 2014. godini svake nedelje slušalo više od 4.000.000 ljudi.
(Poređenja radi - BBC 2 svake nedelje prati 15.000.000 slušalaca, više sati dnevno!)

Šta ovaj medij čini specifičnim? 
Možda njegova nesavršenost, koja zapravo to nije - jer za razliku od televizije ili mreže - radio ostavlja prostor za maštanje.

Može li radio da opstane bez ljudi, glasova, autora poput onih zbog kojih smo nekada menjali dnevni raspored, bežali sa časova ili ostajali budnima? 

Gde su ti ljudi?

I gde su - novi?

Da li je budućnost ovog medija podcast?

A kako se dogodilo da većina stanica u Srbiji vrti istih 300 pesama u krug? 
Istraživanja tvrde - mi smo to tražili, većinski.

Kako napraviti dobar radio? 

Ovo su neke od tema o kojima će se u petak od 19 časova pričati u "Parobrodu".

Povod je sjajan: promocija knjige Ane Martinoli koja je godine rada, lična i tuđa iskustva, podatke, trendove, primere i procene budućnosti precizno, profesorski :) sistematizovala u knjigu - "Kako se pravi dobar radio" (Samizdat B92/FDU)

Zato što sam imao čast & priliku da pročitam napisano - želim da znate da ovu knjigu ne bi trebalo posmatrati i čitati kao "udžbenik", već i kao koristan "how-to" - i za one koji su već posvećeni radiju ili to planiraju - ili su zaljubljenici.

"Kako se pravi dobar radio" pruža, dakle, sve što je potrebno da se zna. 
A da li će pročitano i naučeno biti pretočeno u uspeh zavisi - kao i uvek - od dve stvari: posvećenosti i maštovitosti - odnosno kreativnosti u pronalaženju i privlačenju publike koja je i dalje željna stvari koje čine da nam je radio i dalje važan, i tako - drag.

Vidimo se u Parobrodu u petak >>!