Grad je u haosu, nadmetanje za Gradonačelnika Njujorka u toku.
Serijski ubica uteruje strah, prostitutke na Tajms Skveru rasteruju pošten svet sa ulica u večernjim satima, u jednom danu Njujork ostaje bez struje na dvadeset i pet sati, što izaziva pljačke i nerede (ali, bez ljudskih žrtava).
Taj nestanak struje zapravo je, po priči jednog od pionira hip-hop scene, učinio da taj pokret opstane: tokom te noći opljačkane su i sve prodavnice muzičke opreme: gramofoni, ozvučenja, mikrofoni, kablovi.
Svi su, konačno, bili opremljeni.
Muzika je mogla da počne.
Iz tog meteža leta '77 u gradu se oblikuju tri pod-kulture, čiji bitovi, rifovi i koraci zapravo odjekuju i danas, iako se uveliko i prožimaju. Crna braća, već naučena na snalaženje kada je DJ oprema u pitanju vezuju svoje sprave za strujne kablove iz bandera; u drugom delu grada na bini i u publici se smenjuju The Ramones, Blondie, Television, Talking Heads i Richard Hell. Nedaleko odatle, u klubu "54" odvija se nešto prilično drugačije od onoga na CBGB sceni.
"NY 77: The Coolest Year in Hell" nije zanimljiv i značajan zbog pojava živopisnih, preživelih likova scene, već onoga što sve te izjave, stavljene u drugačiji kontekst jasno govore: da bi se jedan (ili više) pokreta zaista formirali i izašli iz podruma, getoa i tame disko-kluba - nisu dovoljni muzika, ideologija ili scenska odeća, čak ni izdavač, već - trenutak u kojem se dejstvo sila poklopi tako da kreira brisani prostor, prazninu u koju utrčavaju oni koji su najbliži igralištu koje valja zauzeti i oni dovoljno spretni da na igralištu postave svoju opremu i udare prvi ton.
Sve nakon toga lako postaje - istorija.
(Trebalo bi znati da je svojevremeno slična vrsta meteža bila aktuelna i kod nas. Ukoliko se dobro sećam, Koja je u jednom davnom intervjuu izjavio da je početkom osamdesetih priliku da snimi album imao svako ko je umeo da nosi gitaru. Neki su tu priliku iskoristili.
Važno je, dakle, biti spreman i spavati sa idejom pod jastukom. Jer, ovakve stvari se dešavaju ciklično.)
Obavezno gledanje.
p.s. hvala Čaliji na otkriću!
.
"Stari dobri Džordž Orvel je pogrešio.
Veliki Brat te ne posmatra.
On peva i igra.
Izvlači zečeve iz šešira.
Veliki Brat je zauzet skretanjem vaše pažnje dok ste budni.
Trudi se da budete rastrojeni.
I mora biti siguran da ste baš sve apsorbovali.
Veliki Brat čini sve da vam se mašta stvrdne, sve dok ne postane korisna koliko i slepo crevo.
Posvećen je tome da su vam čula uvek puna.
A biti tako nakljukan gore je nego biti pod prismotrom.
Dokle god ste u takvom stanju, on ne brine šta vam je u glavi.
Kada vaša mašta konačno atrofira, opasnost za poredak više ne postoji." (*)
* * *
(*) - Chuch Palahniuk, "Lullaby", str. 18. Prevod: NK.
.
Reč "prešlicavanje" nastala je greškom pre desetak godina: onaj momenat kada zapravo niste sigurni koja reč je prava te pokušate da izgovorite obe istovremeno, a ne pripadate onom plemenu Mongola koji su naučeni da pevaju dvoglas - reči se upletu i to uplitanje stvori nešto neočekivano.
Tako je nedavno nastala reč "obostrasno". Klasičan typo, rekli bi stranci: dok sam završavao pismo klijentu, a koristeći rečenični složaj naučen svojevremeno od profesora Štajnbergera, na ekranu se našlo "uz želju da će se naša saradnja odvijati na obostrasno zadovoljstvo, srdačan pozdrav...". Greška je uočena pre klika na taster "send", reč sam sačuvao.
Reč "žderoljub" ispala mi je iz usta dok sam opisivao karakter kakav mi je potreban za scenario na kojem sam radio. Definicija bi bila: osoba koja uživa u svakom zalogaju, ali nije svesna da preteruje u količini i hrane i uživanja, nesvesna je svoje oblapornosti.
"Mudrobolja" može, pak, imati više značenja. Mogao bih da je koristim za trenutke kada me glava zaista boli od prevelike količine informacija. Mogla bi imati i ironično-posprdni ton: osoba koja preterano mudruje može oboleti od mudrobolje kao specifične vrste bola. Nisam, još uvek, načisto šta sa ovom kovanicom.
Reč "sprava" me oduvek, zapravo, fascinirala. Po značenju i zvučnosti tehnološki nadmoćna u odnosu na ono "mašina", za svetlosnu godinu ispred "skalamerija" (od grčkog skalenos - iskrivljen); "budževine" ili čak "skarabudževine" - reč "sprava" zvuči nemački precizno, kao opis nečega što besprekorno radi ono čemu je namenjeno, a ne može se naći u serijskoj proizvodnji (Sećam se starih omota albuma, na kojima je na listi muzičara pisalo: "Suba - sprave"). Od tog "sprava" pre neko veče nastao je "spravadžija" - majstor u stepenu iskorišćenja mogućnosti sprave, a možda i onaj koji je sposoban da osmisli i napravi nekakvu novu spravu, ma bila ona i potpuno neupotrebljiva, poput Gastonovog zidnog čekića za ukucavanje eksera (koji se za zid, naravno, učvršćuje drugim ekserima)
Konačno - "ludopera": objekat još uvek nepoznatog oblika, može biti i lavorom ali i lavaboom koji ima za svrhu i cilj da kada osećate da ludite i da prečesto u brzini i naletu strasti počinjete da lepite reči i stvarate nove - zagnjurite glavu pod istu i pustite da sve ludosti, kako tuđe a tako i Vaše - iz glave ispere ta hladna, prijatna voda.
* * *
Danas se obeležava "Evropski dan jezika".
.
