Wednesday, 6 July 2011

"Težina lanaca" ili o lakoći prećutkivanja

Obećavam sebi da u narednih 5 godina neću gledati „dokumentarne“ filmove o raspadu moje domovine. Obećavam sebi da u narednih 5 godina neću gledati „dokumentarne“ filmove o raspadu moje domovine. Obećavam sebi da u narednih 5 godina neću gledati „dokumentarne“ filmove o raspadu moje domovine. Obećavam sebi da u narednih 5 godina neću gledati „dokumentarne“ filmove o raspadu moje domovine. Obećavam sebi da u narednih 5 godina neću gledati „dokumentarne“ filmove o raspadu moje domovine. Obećavam sebi da u narednih pet godina neću gledati „dokumentarne“ filmove o raspadju moje domovine...
Nisam koristio copy/paste.

Ovoliko puta ponovljeno je valjda dovoljno da si utuvim to u glavu.

Verovatno je dovoljno da svega jednom napišem i zašto.

Prvi razlog je jednostavan: sve te sekvence, izjave, kadrovi i formulacije i dalje izazivaju bol u predelu stomaka. A ne prikazuju ništa što već nisam video, nisam osetio ili predosetio ili znao.


Drugi je kompikovaniji i tiče se olakog prećutkivanja nekih važnih stvari.

Zato se nadam se da će period od 5 godina biti dovoljan da se u nekom narednom dokumentarcu neki krucijalni dokumenti ne prećute, neka fakta ponove i - stave u pravi kontekst te iskoriste za razumevanje svekolike svinjarije, ako se ista uopšte može spoznati razumom, ikada.

Po formi - „Težina lanaca“ je verovatno najbolji od svih (loših) filmova posvećenih raspadu moje domovine a koje sam video do sada. 
No, to je priča o formi, a kako se forma stvara, to se uči u školi.

Po sadržaju, izuzev sekvenci posvećenih Josipu Kiru i Srđanu Aleksiću, koje su možda i najbolje urađeno u okviru žanra posvećenog ovoj temi, od kako se snimaju dokumentarci posvećeni Balkanu s kraja XX veka - sve ostalo je diskutabilno. I zapravo ta, ljudska priča je snažnija karika lanca od one ekonomske - kojoj film pokušava trapavo da se posveti - i u kojoj propada, postajući u nekim trenucima čak i tragikomičan (primer: uspeh automobila Yugo u Americi jedan je od razloga zašto je Zapad želeo da uništi našu ekonomiju!!!)


Da se prećutkuje i laže, to se u školi ne uči.

Ukoliko vas zanima – požurite: film je trenutno dostupan na YouTube-u, ali sklon sklanjanju.


Više informacija o filmu:
http://www.weightofchains.com/index.html

Još jedan pogled na ovaj film:
http://zijadburgic.com/2011/07/27/tezina-zlocina/

*** 

(Dodatak pre premijere u beogradskim bioskopima (decembar 2011) 


Kako će ovih dana "Težina lanaca" konačno biti i na zvaničnom repertoaru - ne mogu a da na ovaj tekst ne dodam i niz pitanja/dilema/komentara koje sam zapisivao za vreme prvog i jedinog gledanja. 


Ovo činim zato što je previše toga ostalo - prećutano.

Ostaviću po strani to što se među sagovornicima pojavljuju i Srđa Trifković, Slobodan Samardžić; Zvonimir Trajković i Slobodan Antonić. Ostavljam sve njih po strani - zato što su politička neslaganja jedno, a prećutkivanje „detalja“ u filmu koji pretenduje biti dokumentarcem – nešto drugo.

Evo nekih:

  • Dokument koji se koristi u filmu kao dokaz da je zapad tražio razbijanje Jugoslavije zlonamerno se "tumači", tačnije - laže se o njegovom sadržaju (ili je sagovornik u filmu podmetnuo drugi dokument?): sa dokumenta se može pročitati: "Pomoć će biti uskraćena (...) ukoliko u narednih 6 meseci svih 6 republika ne održe slobodne visepartijske izbore" - a ne "da moraju da se otcepe", ako žele pomoć - kako tvrdi osoba u filmu.
  • Prećutana je činjenica da je prvobitna ponuda za opstanak SFRJ bila konferederacija, koju je ova strana, naša, odbila.
  • U objašnjenju ekonomskog kolapsa SFRJ - ni reči o Miloševićevom upadu u centralnu banku  
  • Srebrenica: zli Izetbegović je ostavio narod na cedilu – što je našim snagama dalo pravo da ubijaju te - izdane - pobiju? Ovo je blesavo poput filma "Izdani grad". 
  • Korišćenje „uspeha YUGA“ kao dokaza da je naša ekonomija bila moćna i zato je uništena od strane Zapada?
  • Bombardovanje: 
    • Prećutani razlozi bombardovanja ambasade Kine (a NR Kina je nedavno objavila šta se krilo u ambasadi) 
    • Informacija o "nemanju hleba i vode" za vreme bombardovanja Srbije 1999? 
    • Prećutan oktobar 1998 - plan ulaska 2000 posmatrača, što je odbijeno, da bi 5 meseci kasnije u Rambujeu bili dovedeni pred svršen čin. Preskakanje srpske taktike u Rambujeu? ("Pustite i nas u NATO!" (Milan Milutinović, po navodima BBC) 
  • Kosovo: 
    • Ignorisanje činjenice da su Srbi manjina na Kosovu od 1690. 
    • Prebacivanje odgovornosti - ko je branio Srbima da se vrate na Kosovo posle II svetskog rata? Nisu Albanci... 
    • Prećutan odnos srpske strane prema albancima s kraja osamdesetih 
    • Rezolucija 1244, neistina - nije u planu bila secesija Kosova u roku od tri godine, vec mogućnost referenduma o otcepljenju. 
I tako dalje.

Zašto ovo smatram važnim?

Iskoristiću fudbalsku analogiju: kada gledate snimak utakmice, reditelj priloga pre snimka gola postignutog iz penala uvek emituje i kadrove koji prikazuju zašto je sudija svirao penal. Boris Malagurski to ne čini. On najčešće prelazi na šut sa 11 metara ka golu, prećutkujući razloge.

Zato je "Težina lanaca" loš pseudo-dokumentarni film koji će, sasvim sigurno - a zbog "zapaljivog" tona i načina na koji slaže priču - napraviti štetu i izazvati još jedno krivo srastanje - kakvo neće moći da ispravi ni deset drugih filmova.


Ali on to zato i radi.

Sunday, 3 July 2011

"Rango"

(Najava filma)
“Animirani film "Rango" je priča o putešestviju napuštenog kameleona, koja nas vodi od samoće, sve do nepreglednog prostranstva pustinje Mohave. U ovom čarobnom filmu glas Rangu je dao popularni Džoni Dep!”

Ova i ovakva najava je, potvrđuje Google, zahvaljujući copy/paste pristupu novinarskom poslu postavljena na tačno 248 internet stranica na našem jeziku. 
Normalno je što me nije inspirisala da film odmah pogledam.
Srećom, postoje i drugi izvori informacija.

(A u filmu...)
Desetine referenci na Hantera S. Tompsona; „Strah i paranoju u Las Vegasu”; Klinta Istvuda, Serđa Leonea, „Ratove zvezda”; pilule esida; „Kinesku četvrt”, „Apokalipsu danas” (briljantna sekvenca sa Vagnerom kojeg krtice sviraju leteći na slepim miševima - na bendžu!); „Gospodara Prstenova”, "Pirate sa Kariba”... – sve to dodato u arhetipsku priču u kojoj se uživa i bez zaustavljanja nad citatima i referencama - priču o „slučajnom heroju” kojeg je sinhronizovao Dep, što reference na „Paranoju” i „Pirate” čini još zabavnijim.

Animirani film, dakle -
ali za odrasle.
Postoje informacije da su deca plakala i bežala iz bioskopskih sala. Ali, nisu krivi roditelji, već oni koji su o filmu pisali tekstove poput ovog sa početka ovog teksta.

(Rango: “Is this Heaven?”
Spirit of the West: If it were, we'd be eating strawberry Pop-Tarts with Kim Novak.”)



Friday, 1 July 2011

darkwood dub: "Vidimo se"

Pokušaću meta-forom:

Kao jagode početkom juna, u sumrak proleća: još uvek sočne, krupne, zrele, poneka je počela da tamni; uskoro će nestati sa tezgi i iz prodavnica i ta činjenica im dodatno menja ukus; i dalje ih možete mešati sa šećerom, mlekom, šlagom, čimegod – ali, i dalje će jagode biti ono što čini suštinu te porcije.

Novi album Darkwood Dub je drugačiji od svega što su radili do sada.
Ali je, ipak, i dalje DD.
Od danas je dostupan za preuzimanje sa ExitMusic stranice.

„Ima dana
kad je nada
dovoljna.“ 

Sasvim izvesno - 
sazrevanje.