"There's a Starman, waiting in the sky..." (#BowieStarMan50)

... “Počinje negdje duboko u svemiru.
Počinje prebiranjem po klasičnoj gitari kao iz nebeskih visina. Ima jedan od njegovih sjajnih uvodnih stihova koji te odmah smjesti negdje drugdje, u neki drugi život.
Govori, čovjek sa zvijezda govori, jer točno tako izgleda, seksi, ali bespolan, prijatelj, ali stranac: neka se svi izgubljeni u svijetu punom konfuzije kojem prijeti skoro uništenje prepuste zabavi.

 
Kad pogledaš njega, kao i ljude s kojima se druži, jasno ti je: sve je dopušteno.
Nakon što je otkrio refren, melodiju zvijezde, u obliku elegantnog vokalnog skoka u nebo, konačno mu je uspjelo upasti u “Top of the Pops”, emisiju u kojoj BBC velikodušno, ili možda slučajno, dopušta potpuno zapanjujuće stvari. U ovoj pjesmi unutar pjesme pjeva o blještavom novom pjevaču za kojeg je čuo, koji je toliko moćan da ti stvarno može preplašiti roditelje, pogleda ravno u objektiv televizijske kamere, pjevač koji uveseljava sumornu naciju i zove nekog da prenese tajnu, a to si slučajno ti, i samo ti.

Gitara postaje Morseova abeceda nabijena elektricitetom koja se vibrirajući uvlači ravno u psihu.

Iz višegodišnjeg iskustva zna gdje se nalazi kamera, što je s one strane stakla, kad je pravi trenutak i kako namjestiti lice kad pogleda u objektiv. Rukom je obgrlio gitarista. Ne žuri se. Pojavio mu se onaj munjeviti osmijeh u kutu usana. Različite oči.

U tom trenutku je postao zvijezda, svoja zvijezda među zvijezdama o kojima će uvijek govoriti - najljepšim zvijezdama, jutarnjim zvijezdama, zvjezdanom prašinom, superzvijezdama, sjajnim zvijezdama, crnim zvijezdama.
(...)

Bowie je odmah postavio nove granice normalnog.
Ljudi koji su prethodno o tome odlučivali sad će ostati bez posla i funkcije.”

(Pol Morli, "Bouvi i njegovo doba", prevod Saša Stančin)

"Starman" je objavljen na današnji dan, 1972.

Kathryn Joseph: "For you who are the wronged"

"For you who are the wronged" je redak album, od one vrste koja se pojavi niotkuda jednom u nekoliko godina.

Ovo je muzika koja te izabere (ili odbaci) bez tvoje volje. Izabrani će biti zavedeni naizglednom jednostavnošću i poetikom ("Only the sound of the sea would save them", kakav naslov!), zatim će se ta muzika nekoliko dana meškoljiti u glavi čak i kada je ne slušaš, da bi konačno zauzela pripadajuće mesto u srcu i tu nastavila da živi svojim životom, držeći se za tebe malim kandžama i praveći male, uglavnom bezbolne ogrebotine.

(A onda će ti u sedmoj pesmi reći: 'Bring me to your open wounds'.)

Nezainteresovani slušalac će najpre pomisliti da Kathryn Joseph >> peva i šapuće uspavanke.
Oni koji načulje uši će čuti kako taj nežni glas izgovara i stihove poput "The way they make you eat the shit out of their hand / as if this is all you’ve known and understand” će brzo otkriti da se iza nežnosti krije osoba koja zaista ima moć "to give a voice to the voiceless, power to the powerless, and comfort to those who need it so desperately", kako kaže Lauren Down u osvrtu na album u magazinu "The Line Best Of Fit".

Albumi poput ovog se najčešće ne zadrže dugo na obzorju, već prolete kroz svakodnevicu i nastave svojim putem.

Oni koji mu poklone 35 minuta vremena biće nagrađeni, i spaseni.
Možda već ove kišne srede uveče.

Link za preslušavanje albuma >>

Igi Pop, 75

Njegov život podseća na let asteroida koji već 75 godina proleće kroz orbite mnogih planeta, nezadrživo.

Igi i dalje leti prebrzo da bi ga tamo neka planeta zarobila, usporila, privukla ili spržila atmosferom.

“Ljudi misle da sam imao sreće. Ali to je zbog moje čvrste građe, i umeća da slušam ljude.“

Svirao je ’metal’ pre nego što je metal iskovan, bio panker pre pojave panka, blistao kada su svi očekivali da se ugasi, u poslednje vreme je najčešće narator čije nonšalantne improvizacije sadrže više istine od nekih mudrijaških knjiga.

Igi je dete koje je živelo i odrastalo u prikolici, bubnjar u pokušaju, bivši narkoman, pajtaš Lu Rida i Bouvija, čovek koji je snimao sa Kejlom, Sakamotom, Kejt Pirson, Deborom Hari, Bilom Lasvelom, Džošom Homijem, Underworld, Lonijem Smitom, na za sada poslednjem snimku na kojem se pojavio pre dvadesetak dana recituje uz harfu, koja u njegovom prisustvu prestaje da zvuči samo kao ‘nežan instrument’.

Grmeo je u pratnji The Stooges, skakao sa bine u publiku bez provere da li dole ima ruku koje će ga dočekati, divljao sa Bouvijem i landrao sa ekipom iz Kraftwerka, upadao u filmove Skorsezea, Aleksa Koksa i Džima Džarmuša, pevao na francuskom, recitovao Dilana Tomasa ("Do not go gentle into that good night/Rage, rage against the dying of the light") tako moćno i gnevno da ti stihovi zvuče kao da ih je Tomas napisao za njega, i to u godini Igijevog rođenja.

Lako je izabrati pesmu za njegov 75. rođendan. Bez obzira na godine - uz njega i dalje savršeno idu i “Lust For Life”, “Gimme Danger”, “Raw Power”, “The Passenger” ili “Cold Metal”.

Ipak, neka ide ova pesma.
Pomalo je zaboravljena, i verovatno će zauvek ostati senci poznatijih pesama sa albuma "Lust For Life".
Reskog rifa i nadrkanog teksta (“Well, I never got my license to live...”), čije delove u pozadini peva Bouvi. "Some Weird Sin" besprekorno funkcioniše u svakoj prilici, čak i kada ga uguraju u TV studio da otvara usta na plejbek, a on iskoristi i tu šansu. A ima i majicu na sebi, što nije često.

Neočekivano, jedan od najrazbarušenijih ludaka XX veka postao je jedan od najdugovečnijih. A možda je tako baš zato.

Živeo!

p.s. Uz sve drugo, hvala ti na lekciji o blagotvornom uticaju pranja sudova na postizanje mentalne ravnoteže.

Noćurak :: ’82-’22 :: Back to the Future Nostalgia [radio]

Gde su i šta rade glasovi uz koje smo odrastali?

Kakve pesme danas snimaju?
Šta ih inspiriše da snimaju nove pesme?
Usmeravam mikrofon i uši ka glasovima koji su nam nekada bili baš važni,
a reflektore ka licima koja su nam i dalje draga.

Preslušavamo NOVE (ili novije) pesme koje sviraju i pevaju ABC, Bryan Ferry, David Byrne, David Sylvian, Depeche Mode, Duran Duran, Echo & The Bunnymen, Edwyn Collins, Elizabeth Fraser, Elvis Costello, Jimmy Somerville, Joe Jackson, Johnny Marr, Michael Stipe, Midnight Oil, New Order, Nick Cave, Prefab Sprout, Simple Minds, Soft Cell & Pet Shop Boys, Susanna Hoffs, Suzanne Vega, Tears For Fears, The Pretenders, The Psychedelic Furs, The Stranglers, Thomas Dolby, Tracey Thorn, Yello...

👇

VAŽNO ili p.s:

One koji finansijski podržavaju Prešlicavanje i kroz subscribe/SELECT opciju na Mixcloudu očekuje još jedan mikstejp, specijalno napravljen u znak zahvalnosti za podršku tokom proteklih meseci: https://bit.ly/3vnYNr6

Iznos sakupljen vašom podrškom preusmeren je ponovo u korisne svrhe – ovoga puta za Azil za konje "Staro Brdo" - Horse sanctuary "Old Hill" i životinjama koje su u tom azilu dobijaju ljubav, hranu i krov nad glavom.
Više o prethodnim donacijama dostupno je ovde: https://bit.ly/3M6th7z

Propagandno-psihološki mikstejp P:2/G:7/R:9 :: Wake Up and Live

Mixtape za sve koji se tokom proteklih meseci i nedelja nisu predali, nisu spavali ali nisu bili umorni, i nisu odustali od sebe i borbe za ideje u koje veruju.

Za one koji su sebi rekli „Moramo!“ i koji su uložili vreme, znanje i snagu da bez kalkulisanja šire optimizam, ideje i osmehe.
Za one koji će u nedelju, 3. aprila biti kontrolori i naša prva linija odbrane.

Napravljen je i za one koji sumnjaju da njihov glas nešto može da promeni.

Zato su se u ovom miksu okupili različiti glasovi: Aretha Franklin, Bob Marley, Arcade Fire, The Specials, SAULT, Ben Harper, Del Arno Bend, Joe Strummer, Ljubivoje Ršumović, Zoran Đinđić, The Roots, Straight Mickey & the Boyz, Staple Singers... čak i ceo jedan simfonijski hor i orkestar!
Svi su tu da bi te podsetili šta glasovi mogu da urade kada se okupe oko jedne ideje.

Prešlicavanje za LiceUlice: Izbori Se! (mart 2022.)

IzboriSe!

Kako birate muziku tokom predizborne kampanje? Da li pesme koristite kao pancir o koji će se odbijati negativna kampanja, teške reči, optužbe i besmislice, ili birate one koje raspiruju neutemeljene nade i želje?
Pred vama je izbor albuma koji možete koristiti za obe svrhe.
Neke će vas podsetiti na to u kakvom svetu živimo i šta u njemu moramo da promenimo, ukoliko ste slučajno zaboravili. Druge su tu da bi vas okuraže, jer vaša borba nije prva i jedina, i da vas podsete da imamo šta da naučimo od drugih, čak i sa egzotičnih ostrva. Treće su tu da vas uvere da nema zida koji se neće pasti pred snagom udruženih ljudskih glasova.

Kate Tempest: “The Book of Traps and Lessons” (2019, American Recordings)

Ukoliko je već niste otkrili, predlažem vam da treći album Kejt Tempest podelite na kriške i slušate pesmu po pesmu, sa podužim pauzama između. Iako krhka, Kejt često nije nežna. Iako je počela karijeru “repujući” po alternativnim klubovima – kritičari u njenim tekstovima pronalaze jasne tragove Jejtsa, Blejka, Odna ali i Wu-Tang klana. Kejt ne peva, već ispaljuje rafale u spoken word maniru praćene hipnotičkim ritmovima i zvučnom štrokom (u produkciji Rika Rubina). Ume da izazovu vrtoglavicu zbog načina na koji peva o svetu u kojem živimo, i u kojem imamo pravo da se osećamo odbačeno, zbunjeno, razočarano ili nesigurno (“Keep moving, don’t move”), ali i ljuto - zato što verujemo da zaslužujemo lepše rasplete i krajeve (“Hold Your Own”) i da imamo pravo da volimo slobodno i kako volimo (“Firesmoke”). Iako na ovom albumu nema nijedne političke pesme, njene poeme će vas podsetiti da je sve politika i da je sve pitanje izbora.

Bob Marley: “Exodus” (1977, Island)

Nekoliko meseci pre no što je snimio “Exodus”, Bob Marli je pokušao da u svoju domovinu donese mir. Tokom “Smile Jamaica” koncerta održanog nekoliko meseci pre lokalnih izbora, popeo se na binu sa dva suprotstavljena politička kandidata, učinio da pruže ruku jedan drugom, sa ciljem da njihova borba više nikoga ne košta života. Donekle je u tome i uspeo. Naslovnu pesmu je napisao inspirisan planom i borbom jednoga od njih. “Exodus” ispod laid-back zvuka krije neke od najdirektnijih Marlijevih tekstova karijere. “The Heathen” bismo ovih dana mogli da slušamo kao pesmu koja održava borbeni duh, a “Three Little Birds” kao himnu nade da će borba biti vredna pobede.

Various Artists: “Summer of Soul” (2022, Legacy Recordings)

Po Marku Kermodu “najbolji dokumentarni film svih vremena” nije samo priča o festivalu koji se održao u Harlemu 1969. godine i koji je bio zaboravljen više od pedeset godina. Ovo je film o životu, željama i nadama jedne zajednice koja je u muzici našla uporište za borbu.

Soundtrack koji prati ovaj dokumentarac okuplja Sly & The Family Stone (“Everyday People”, “Sing a Simple Song”), ljutu Ninu Simon (“Backlash Blues”, “Are You Ready”), Maksa Rouča, Stivija Vondera, The Edwin Hawkins Singers i mnoge druge čije su pesme pomogle jednoj zajednici pre mnogo decenija da kanališe želju za slobodom i jednakošću. Te iste pesme mogu pomoći i nama. Osećaji teskobe i prkosa, kao i želja za slobodom su univerzalni, bez obzira na vreme i boju kože. Ukoliko ste u mogućnosti – obavezno pogledajte i film. 

Više o martovskom broju magazine LiceUlice >>

Rade Radovanović: "Smeh pod vešalima - sve što ste želeli da ne znate o ratu na Kosovu"

Opet se 'prisećamo'.
Psujemo sve po spisku, ali su ti spiskovi i dalje nepotpuni.
Neka imena, već tradicionalno, nedostaju.

Neki pogrešno citiraju izjave, drugi preuveličavaju brojeve, treći umanjuju značaj odluka donetih u naše ime.

Zapetljani u koloplet emocija, sećanja i već stvrdnutih stavova ponovo nećemo stići do pitanja kako je došlo do ’toga’, za šta je ko kriv, i šta se sve dešavalo na teritoriji Srbije i Kosova i Metohije 1998. i 1999. godine.

„Smeh pod vešalima“ je knjiga koja može da ispravi nepravde i razjasni nejasnoće.
Podnaslov kaže: „Sve što ste želeli da ne znate o ratu na Kosovu“.

Rade Radovanović ovom knjigom otkriva događaje za koje nismo znali, stvari o kojima imamo delimično znanje, ili tek nagoveštaj.

Zahvaljujući ovoj knjizi možemo bolje razumeti i neke neočekivane odbleske i senke koje su se videle tokom bombardovanja u „izjavama zvaničnika“; između redova vesti i nepotvrđenim glasinama (a koje su naknadno potvrđene iskazima preživelih svedoka i sudskim presudama.)

 
Za pisanje i objavljivanje ovakve knjige nije dovoljna samo veština pripovedanja, hladna glava, čisto srce i spremnost za suočavanje sa činjenicama. Potrebna je izuzetna, beskompromisna hrabrost.

 
Hrabrost je, uz posedovanje dokaza, najvažnija odlika svake osobe voljne da se upusti u pretresanje i dijalog o tome šta se događalo krajem devedesetih u ’južnoj Srpskoj pokrajini’, ko su saučesnici u zločinu, i koje delove priče već dvadeset i tri godine odbijamo da čujemo.

Ukoliko ovo društvo ikada bude skupilo hrabrost za suočavanje sa sopstvenim ne/delima – jedan od koraka bi trebalo da bude štampanje i poklanjanje ove knjige svim građanima Srbije.

Uz knjigu bi trebalo ostaviti i najponizniju molbu da se ista pročita, uz napomenu da je njeno čitanje deo puta ka izlečenju, koliko god taj lek imao neprijatan ukus.

Požurite u knjižaru (ima još primeraka u Beopolisu >>), pročitajte “Smeh pod vešalima”, pričajte o njoj, prosleđujte dalje.

To će biti vaš doprinos 'da se ne zaboravi', i borbi da se vešala više nikome,
i nikada ne ponove.

Najdraže pesme 1/4 2022 - ili tri meseca u dva sata ;)

Arcade Fire, The Black Keys, Eels, Michelle Gurevich, Jack White i Q-Tip, Andrew Bird, Hurray for the Riff Raff, Eva Braun, Spiritualized, Tom Jork i Džoni Grinvud, čak i Tears for Fears...  su tek deo onih koji su ti u protekla tri meseca slali nove pesme.

Neke od tih pesama su možda stigle do tebe, neke su te možda promašile.
Želim da im pomognem da te nađu.

U naredna dva sata imaš priliku za speed dating sa svima njima.
Biraj koje želiš da upoznaš bolje na drugo, treće ili deseto slušanje.

Ispod playera te očekuje i lista preporuka za albume ;)

Lista najdražih albuma (po abecednom redu. ">>" - link za preslušavanje)

Bonobo - Fragments >>

Cat Power - Covers

Cécile McLorin Salvant - Ghost Song >>

Charlotte Adigery & Bolis Pupul - Topical Dancer >>

Elvis Costello - The Boy Named If >>

Gabriella Cohen - Blue No More >>

Hurray For The Riff Raff – Life On Earth >>

Jenny Hval - Classic Objects

King Hannah - I'm Not Sorry, I Was Just Being Me

Lady Wray - Piece of Me

Madrugada - Chimes At Midnight >>

Methyl Ethel - Are You Haunted >>

Roedelius & Story - 4 Hands >>

Simone Felice - All The Bright Coins

Spoon - Lucifer On The Sofa

St. Paul & The Broken Bones - The Alien Coast

The Delines - The Sea Drift >>

 

Noćurak o slobodi, empatiji i borbi :: Listening Wind

Možda ti ovi zvuci i reči pomognu da pretreseš šta nam se događa, šta se to dešava naizgled daleko od nas i gde stati u novoj 'zavjeri strana'.

Možda ti pomognu Caetano Veloso, Leonard Cohen, Tadeusz Różewicz, Brodski, PJ Harvey, Cat Power, Adam Zagajevski, Nick Cave, Milan Milišić, Cowboy Junkies, DakhaBrakha, Ju Hua, Fatoumata Diavara, J.S. Ondara, Talking Heads, Low, Magnetic Fields... i pesme o napuštanju doma, traženju novog, empatiji, slobodi i borbi.

Foto: Krk, 2019.

Prešlicavanje za LiceUlice: “Now in this present darkness, all ears just listen!”

Muzika je važno oružje u svakoj borbi. Da je drugačije - dobošari i trubači ne bi hodali rame uz rame sa vojnicima, kompozitori ne bi gubili vreme na potragu za harmonijama koje ispunjavaju srce i pozivaju na otpor, a mape slobodnog sveta bi izgledale potpuno drugačije. Zato vam ovoga puta preporučujemo tri albuma koja bi trebalo imati uz sebe u danima koji dolaze.

Curtis Harding: „If Words Were Flowers“ (Anti Records, 2021)

Kurtis Harding, čovek koji sa neverovatnom lakoćom ukršta „stari“ soul, R’n’B, džez, fank i rok, 2021. godine objavio je treći album „If Words Were Flowers“. Iza tog pomalo romantičnog naziva kriju se pesme razapete između ljubavi, sumnje, prkosa, borbe i nežnosti. Za takvu mešavinu umnogome je odgovorna i prva godina pandemije. Kurtis je većinu ovog albuma pripremio pre marta 2020. godine, da bi period lockdown-a iskoristio za pretresanje pitanja slobode i sveta, pisanje novih i traženje novih formi onih koje je već „završio“. Poslušajte pesmu „Hopeful“ više puta zaredom i nećete više sumnjati u to da li možete, i da li ste spremni. („You ask, "are we chosen?"/ I'll say indeed/ We’ve studied and trained for a warrior mind frame.”)

Album možete preslušati i na ovoj adresi: https://curtisharding.bandcamp.com/

Billy Bragg - The Million Things That Never Happened (Cooking Vinyl, 2021)

Na svetu je ostalo malo trubadura kao što je Bili i koji nam poput svetionika pomažu da prepoznamo pravac u kojem bi se valjalo kretati. Ukoliko vam se tokom borbe za bolji svet dogodi da posumnjate u sopstveno rasuđivanje ili odlučivanje, posegnite za njegovim pesmama, ili pročitajte neki od intervjua sa njim, i sve sumnje će vam biti razvejane. Iako uveliko sede brade, Bili Breg i dalje odlično vidi ne/pravdu, ne/dela i ne/razumne protiv kojih se mora podizati glas. Na najnovijem albumu punog srca peva: „One thing I've noticed as I get older/Common sense, like art, is in the eye of the beholder”, i u pravu je.

Bohemija – „Putujemo“ (Pop Depresija / Kišobran, 2021)

Evo albuma koji raspaljuje maštu i budi nadu. Treće izdanje Niškog „soul-spejs-pop-rok” (kako ih najčešće predstavljaju pokušavajući da opišu neopisiv zvuk i vibraciju pesama) benda Bohemija je velika, raskošna, simfonična i sonična nagrada za sve koji umeju da putuju bez pomeranja i ne boje se da urone na dah u sopstvene snove. U nešto više od trideset minuta otkrićete najmanje tri “lične himne”: očaravajuće “Sidro”, zaraznu „Prsla sam“, i pesmu koja širi ljubav - “Levo oko”.

Ovaj album zvuči i miriše poput prvog prolećnog dana u svetu koji se oslobodio stega i mraka, i on će nam biti soundtrack za prvi dan koji osvane slobodan.

Za preslušavanje posetite: https://popdepression.bandcamp.com/album/bohemija-putujemo

"Summer of Soul" (...Or, When the Revolution Could Not Be Televised)

Priznajem da sam bio pomalo skeptičan prema osvrtima - "The best music documentary I've ever seen" (reče Mark Kermod na BBC-u), "... I actually forgot to breathe" (Guardian).

Ali, ovaj dokumetarac zaslužuje oba gore navedena iskaza.

"Summer of Soul" je jedan od najboljih muzičkih dokumentaraca koje sam gledao u životu.

Ova priča je čekala 50 godina da bi bila ispričana.

Višenedeljni festival koji je gledalo gotovo 300.000 ljudi ostao je senci Vudstoka koji se istog leta odvijao nekih 100 milja dalje.

Niko nije bio zainteresovan za filmske trake snimljene tokom nekoliko nedelja trajanja "Harlem Cultural Festivala", održanog u parku koji sada nosi ime Markusa Garvija. Onda se materijala prihvatio Questlove (bubanj i glas u The Roots), povezao snimke iskazima svedoka i fragmentima koji sve savršeno kontekstualizuju između dva rifa, i stvorio film zbog kojeg aplaudirate ekranu televizora, iako ste sami u sobi.

Na prvu te ponesu muzika i spektakularne scene.

Još uvek mladi Stivi Vonder, koji u jednom trenutku seda za bubnjeve i zateže ritam do pucanja. 5th dimension koji pred crnom braćom i sestrama pevaju "Aquarius". Mahalia Džekson i Mejvis Stejpls čije natpevavanje razbija ekran u paramparčad ("Mi nismo znali šta je psihoterapeut. Ali smo znali za Mahaliju Džekson!"). Sly & The Family Stone koji na 'takvo mesto' dolaze sa belim bubnjarem "koji ne bi trebalo da svira toliko dobro" i prave metež u glavama. Nina Simon koja poput prvosveštenice, "glasom između nade i žalosti" peva "To Be Young, Gifted and Black" i tako raspaljuje vatru.

Na drugom kanalu te čeka priča o zajednici koja je krajem šezdesetih prepuštena sebi nakon ubistva Martina Lutera Kinga i velikih nemira leta 1968, i koja pokušava da u takvom vremenu izgradi svoj novi identitet.
Tog leta je reč "black" odmenila reč "negro".
I ta promena je stigla zajedno sa muzikom.

Muzika je bila zajednički sadržalac, poveznica, tačka uporišta.

"Summer of Soul" je spektakularan dokumentarac.

Nakon pedeset godina tišine i ignorisanja događaja - ovaj film je istovremeno i visoko podignuta pesnica otpora zaboravu, dokaz da muzika uvek pronalazi put, poput vode - i podsetnik da su neke pesme nade i otpora i dalje aktuelne, u ovom našem delu sveta, danas.
Obavezno gledanje. 

Glasno.

Noćurak o ljubavi, i slomljenim srcima, donjem vešu, razvodima i četkicama za zube :: Love Songs

Nekonvencionalne, bezobrazne, uvrnute, šašave ali i nežne i „prave“ pesme o ljubavi koji te „lome srce, dok ti tapšeš od sreće“ poput novog singla benda Eva Braun.

Čekaju te i Black Box Recorder, Bohemija, David Bowie, Elvis Costello, Gabriella Cohen, Čovek koji viče na ljubav - Hamilton Leithauser, Japanese Breakfast, Jarvis Cocker & Lætitia Sadier, K. D. Lang, Kevin Johansen & David Byrne, Lou Reed, Oscar Benton, Pulp, R.E.M., Rialto, Serge Gainsbourg, Sivert Hoyem & Marie Munroe, Skint & Demoralised, Spiritualized, The Cure, The Delines, The National, The Smiths, Thomas Dybdahl, Tracey Thorn, U pol' 9 kod Sabe, Valerie June, Wet Leg... i znam da po abecednom redu to izgleda nespojivo, ali to tako ide u ljubavi.

Foto: Zid kuće Monteki, Verona.

Ukazanje Svetog Save od kartona, leta gospodnjeg 2022.

"Tužna je bila sudbina mladog Nemanjića 

a kako ga danas slave i ko ga slavi još je tužnije i ružnije." 

(Mirko Đorđević >>, 2012.)

Drugi dan kako gledam ovu fotografiju, i dalje ne znam da li da urlam od smeha ili bi trebalo da urlam od užasa, uplašen mračne budućnosti.

Sve što bi trebalo da znate o veri, poštovanju i odnosu prema 'svetinjama' je u ovom, jednom kadru: tu su kič, mrak, nadrealna spretnost našista da degradiraju svaki državni i verski simbol; materijal za serijal skečeva "održavajte distancu od dva Sv. Sava", neverica preživelih članova Pajtonovaca, i pakao.

O događaju i ukazanju Svetoga Save (Kartonskog?) ne bismo verovatno znali da se jedan poličar (na fotografiji bez maske) ovom fotografijom nije pohvalio na tviter nalogu stranke - poznate kao rasadnika većeg broja mračnjaka u novijoj srpskoj političkoj istoriji, koji uveliko pomažu Srbiji da se galopom vrati u srednji vek.

Fotografijom je, verujem, želeo da potvrdi da je privržen tradiciji ili da odaje počast svetitelju ili slično.

Šture vesti ne potvrđuju da li je i ova Svetosavska akademija održana 'pod pokroviteljstvom Predsednika Republike Srbije i Vlade Severne Makedonije, u organizaciji Srpskog kulturnog centra", kako su prethodne bile potpisivane, ali nemamo razloga da sumnjamo da je i ove godine bilo tako. 

Dostupni video snimak >> potvrđuje da je fotografija autentična, to jest da je sala tokom Svečane akademije bila puna Svetih Sava.

Iako znam da bi me to trajno oštetilo, voleo bih da popričam sa osobom koja se:

a) setila da napravi "Sveti Sava - Puna sala" cut-out to jest kartonske figure,
b) pomislila da je to dobra ideja,
c) hrabro podelila ideju sa drugima,
d) nije prsla u smeh kada je ideja odobrena.

Na novokomponovane pseudo-hrišćanske svinjarije uglavnom hladnokrvni Mirko Đorđević je pre deset godina sve rekao o estetskim i etičkim principima slavljenja "mladoga Nemanjića" (videti citat, gore), i od tada se stvari nisu promenile na bolje, nasuprot.

Mene pak zanima: da li je odred kartonskih figura prvog arhiepiskopa autokefalne SPC nakon događaja završio kraj kontejnera ili će kartonske Svete Save biti transportovane i na naredne skupove u regionu?

Zamislite taj kadar:
hodate ulicom, pored vas prođe mini-bus pun Svetih Sava.

Kakav helikopter i statua iz filma "Goodbye Lenin", kakvi bakrači, ovo je prava stvar.

Voleo bih da ja budem vozač tog mini-busa i snimam lica. Kakav bi to road-movie bio.

A mogu da se naprave i mrdalice, da mašu.

Noćurak :: Bluebird [mixtape]

Jednom davno, u vreme kada su se neke države u ovom delu sveta zvale drugačije a muzika-za-poneti pakovala na kasete i slušala sa vokmena, proveo sam mnoge sate blizu granice sa puškom na ramenu, čuvajući vas u hladnim noćima poput ove.

Bez vokmena i muzike u ušima, naravno.

Višesatno (ili višekratno u toku jedne noći) gledanje u nepregledni sleđeni mrak nad ravnicom nije nimalo zabavan posao.

Osuđen na osluškivanje gluvog doba noći, ili (u boljem slučaju) na slušanje dobovanja ledene kiše o limene krovove - raspoloženje i hitrost oka sam čuvao izmaštavanjem mikseva od pesama koje imam u glavi.

Tada sam, naravno, znao manje pesama (a neke nisam razumeo do kraja), ali je sve to uglavnom dobro zvučalo.
U glavi je sve vreme svirala muzika koja je grejala i grudi i stopala.

I ovaj miks je nastao na sličan način - bez gledanja u ekran i foldere, premotavanjem pesama u glavi, poređanih u niz koji ne bih umeo da ponovim, zato što se svaka pesma završava raskrsnicom koja te nagovara da ne pratiš ritam bubnja već bas-liniju, da pređeš sa C-dura na A-dur, nastaviš tragom boje klavijature iz prethodne pesme, ili povežeš poslednje reči prethodne pesme sa prvim rečima u narednoj.

Zato je svaki mikstejp drugačija ptica, 
i zato pri svakom novom slušanju peva o nečem drugom.

*

Glava je birala: Cat Power, Corinne Bailey Rae, Curtis Harding, David Byrne & Yo La Tengo, Destroyer, Erlend Øye, Erykah Badu, George FitzGerald Feat. Tracey Thorn, Helado Negro, Jay-Jay Johanson, Jenny Hval, Joan as Police Woman, Julia Stone, Kevin Johansen & David Byrne, Lady Wray, Madrugada, Metronomy, Paul McCartney & Wings, Prefab Sprout, Propaganda, St. Paul & The Broken Bones, Teitur, The Delines, The National, Yazoo, Yello...

Noćurak za plutanje, sanjarenje i ćutanje :: Music For Quiet Moments [mixtape]

Ovih dana je teško pronaći tiho mesto.

Zato sam morao sam da napravim jedno,
“pod ovim nebom što ne prestaje da
pada,
pada,
pada”*
Dva sata muzike za plutanje, maštanje, zanošenje, kontempliranje, sanjaranje, ćutanje, pisanje i čitanje koja će se, logično, završiti uzvikom: “Has anyone seen Sam Lowry?”

Čekaju te: Brian Eno*, Agnes Obel, Nala Sinephro, Ryuichi Sakamoto, Kate Bush, Blank Gloss, Rain Tree Crow, Arve Henriksen & Jan Bang, David Sylvian, Hior Chronik, Bjork, Craig Armstrong & Elizabeth Fraser, Houeida Hedfi, Hania Rani & Dobrawa Czocher, Ana Ćurčin, Arooj Aftab, Holly Herndon, Imogen Heap, Ryan Lott... i još neka iznenađenja ;)

Vilijem Barouz i Dejvid Bouvi o budućnosti i hologramima, 1973

S vremena na vreme, mrežom poput komete ponovo proleti Bouvijev intervju iz 1999. godine, u kojem priča kako će internet promeniti svet. Ali, to nije bilo njegovo jedino "proročanstvo", odnosno uvid u budućnost.

Kreg Kopetas, novinar magazina "The Rolling Stone" organizovao je i beležio razgovor Vilijema Barouza i Dejvida Bouvija, koji je trajao (najmanje) dva dana, u Londonu, 1973.

Tokom razgovora, Barouz i Bouvi pretresaju teme snova, inspiracije, Zigija, "zvuka koji se emituje ispod 16 herca i ruši zidove na trideset kilometara daleko", kao i budućnosti tehnologije i medija.

Bouvi priča: (...) Voleo bih i da uradim moju verziju Sinbada Moreplovca, mislim da je to klasik za sva vremena. Ali to bi trebalo uraditi na izuzetnom nivou. Film bi bio neverovatno gledan i skup. Koristili bi se laseri i sve ono što se može dogoditi u pravoj fantaziji. Čak bi se koristili i hologrami. Hologrami su važni. Video-traka je sledeće, a onda će biti hologrami. Hologrami će početi da se koriste za nekih sedam godina. Videoteke će se razviti do neslućenih razmera. Ne možeš da vidiš dovoljno dobrog materijala sa sopstvenog televizora. Hoću da imam svoj izbor programa. Zato je neophodno imati odgovarajući softver (...) Mediji su ili naš spas ili naša smrt. Radije mislim da su spas. Ono što posebno volim je da otkrivam šta može da se uradi sa medijima i kako to može da se upotrebi. Ne možeš okupiti ljude kao jednu ogromnu porodicu, ljudi to ne žele. Oni žele izolaciju ili plemensku šemu. "

Kompletan intervju (engleski) >>

(prekucano iz "Barouz, razgovori", LOM, 2018, prevod Mina Rigonat i Flavio Rigonat.
Knjigu možete pronaći u knjižari Beopolis >>)

„O trojici varalica“ ili o praznoverju, bogovima i ljudima (fragment)

 

/Objavljeno pre 250 godina, a napisano verovatno još 1230*. godine, dakle u vreme kada je uticaj Crkve bio mnogo veći i kada se zbog ovakvih reči završavalo na lomači - ovo delo ponovo postaje revolucionarno i hrabro, i znam delove sveta u kojima bi autore spisa koji se nalaze u ovoj knjizi rado prokazali kao slugu đav'la, ili barem nevernika čak i u XXI veku. To je i komično, i strašno./

*

"Svi se moraju složiti s tvrdnjom da se ljudi rađaju u dubokom neznanju i da im je u prirodi jedino da traže ono što im je korisno i plodonosno: otud dolazi da, najpre, veruju da je dovoljno što su slobodni da sami osete da mogu hteti i želeti, ne dovodeći uopšte u pitanje uzroke koji im omogućuju da hoće i žele, jer su im oni nepoznati; zatim, pošto ljudi sve čine samo zbog jednog ishoda koji im je draži od drugog i pošto im je cilj da spoznaju samo konačni ishod svojih dela i zamišljaju da posle toga nemaju nikakvog razloga za sumnju, a pošto u sebi samima i izvan sebe pronalaze razna sredstva da dođu do onog što žele, zaključili su da u prirodi ne postoji ništa što nije baš za njih stvoreno, u čemu oni ne treba da uživaju i čime ne treba da raspolažu; ali pošto znaju da nisu oni ti koji su sve te stvari stvorili, poverovali su da imaju valjane razloge da zamisle neko svevišnje biće koje je tvorac svega, odnosno, pomislili su da je sve što postoji delo jednog ili više Bogova.
S druge strane, priroda Bogova koje su ljudi prihvatili nije im bila poznata, pa su o njoj sudili po sebi, zamišljajući da Bogove vode iste strasti kao i njih; a kako su ljudske sklonosti različite, svaki je za svog Boga stvorio kult u skladu sa svojom ćudi, sa željom da zadobiju njegov blagoslov kako bi sva priroda služila njemu, u skladu s njegovim željama.

IV 

Tako se predrasuda pretvorila u sujeverje; ukorenila se toliko da su najprostostiji ljudi poverovali da mogu da proniknu u konačne uzroke, kao da o tome baš sve znaju. Stoga, umesto da uvide da priroda ništa ne čini uzalud, poverovali su da Bog i priroda razmišljaju na način na koji razmišljaju ljudi. Pošto su iz iskustva saznali da beskonačan broj nesrećnih slučajeva može poremetiti slatki život, na primer oluje, zemljotresi, bolesti, glad, žeđ, itd., sva ta zla pripisivali su nebeskom besu, poverovali su da se Bog ljuti zbog ljudskih greha, toliko da im se iz glave ne može izbiti takva himera niti se tih predrasuda mogu osloboditi svakodnevnim primerima koji im dokazuju da su sve dobre i loše stvari oduvek zajedničke kako dobrima tako i zločestima.

Ta greška dolazi od toga što je ljudima lakše da ostanu u svojem prirodnom neznanju nego da ukinu neku predrasudu koja se vekovima nasleđuje i da umesto nje uspostave nešto što je verodostojnije.

V

Ta predrasuda dovela je do još jedne, da se veruje da je božanski sud ljudima nerazumljiv i da je, u skladu sa takvim razmišljanjem, spoznaja istine izvan snage ljudskog duha. To je greška u kojoj bismo još živeli da je matematika, fizika i još neke nauke nisu uništile."

_

* Rasprava o datumu nastanka dela "O trojici varalica" je građa za Umberta Eka. Možda se Umberto ovim delom i bavio, biće provereno.

(Prekucano iz knjige "Kako ne verovati ni u šta", prevela Milica Stojković, Službeni Glasnik, 2021 >>)

Godišnja 'lista' :: 50 najdražih pesama i albuma 2021

Mogao bih listu da složim prema tome koliko sam puta tokom 2021. preslušavao sve te nove pesme. Ali, nije sve u brojanju i ponavljanju. 

Ima nešto i u intenzitetu žmaraca koje te pesme izazivaju, iznenađenjima koje donose i nakon sedam uzastopnih slušanja.
Kako poređati sve koje su odzvanjale glavom i u tišini?
Koliko bodova dobijaju zato što ih je glava vrtela i dok sam spavao?

Zato pravim miks pesama koje čuvaju sunce u sebi, one za ples na pesku, neke idealne za kraj sveta, one koje dokazuju da smo napravljeni od iste zvezdane prašine i pesme koje dok slušaš čine - da bolje čuješ sebe. 

Čekaju te: ... Allison Russell, Ana Ćurčin & The Changes, Arooj Aftab, Auf Wiedersehen, Bohemija , Cassandra Jenkins, Curtis Harding, Eddie Vedder & Olivia Vedder & Glen Hansard, Floating Points, Helado Negro, James, Jay-Jay Johanson, Jon Batiste, KOIKOI, Lenhart Tapes, Little Simz, Lord Huron, Low, Madrugada, Modest Mouse, Nežni Dalibor, Nick Cave & Warren Ellis, Pocket Palma, Rhiannon Giddens, Robert Finley, Rodrigo Leão & Michelle Gurevich, SITZPINKER, Spiritualized, The Antlers, The Chills, The Coral, The Delines, The Stranglers, Tom Rosenthal, Yola, Yuta Orisaka...

Sve najdraže iz 2021. spakovao sam ti u nešto više od 2 sata 21 minuta ;)

👇

Lista najdražih albuma + linkovi za preslušavanje (po abecednom redu)

Allison Russell - Outside Child >>

Arooj Aftab - Vulture Prince >>

Auf Wiedersehen - Hej Bejbe >>

Black Country, New Road - For the First time >>

Bohemija – Putujemo >>

Caroline Shaw & So Percussion - Let the Soil Play Its Simple Part >>

Cassandra Jenkins - An Overview On Phenomenal Naturе >>

Curtis Harding - If Words Were Flowers >>

David Keenan – What Then >>

Floating Points, London Symphony Orchestra, and Pharoah Sanders - Promises >>

Heartless Bastards – A Beautiful Life >>

Helado Negro - Far In >>

Jane Weaver - Flock >>

Jon Hopkins - Music For Psychedelic Therapy >>

KOIKOI - Pozivi u stranu >>

Lady Blackbird – Black Acid Soul >>

Lenhart Tapes – Duets >> (i singl: Baresha >>) 

Little Simz - Sometimes I Might Be Introvert >>

Marinero - Hella Love >>

Matt Maltese - Good Morning It's Now Tomorrow >>

Mdou Moctar - Afrique Victime >>

Nala Sinephro - Space 1.8 >>

Nezni Dalibor - SKROZ OK >>

Nick Cave & Warren Ellis – Carnage >>

Omar Sosa - An East African Journey >>

Pachyman - The Return of Pachyman >>

Razni izvođači - Klavirsko Nebo 4 >>

Rhiannon Giddens - They're Calling Me Home (with Francesco Turrisi) >>

Robert Plant & Alison Krauss - Raise The Roof >>

Rodrigo Amarante – Drama >>

Sam Evian – Time to Melt >>

The Babe Rainbow - Changing Colours >>

The Black Keys - Delta Kream >>

The Coral - Coral Island >>

Valerie June - The Moon And Stars Prescriptions For Dreamers >>

p.s. Još jednom HVALA! za podršku Prešlicavanju na Mixcloud platformi.
Sav novac sakupljen od pretplata preusmeren je organizaciji Šuma peva >> koja se bavi sadnjom i pošumnjavanjem. Zahvaljujući tebi svet oko nas je bogatiji za desetak novih stabala! ;)

LiceUlice: Praznični miks ;)

Možda se i ova godina zbunila i možda nam se rugala, ali nije da nam ništa dobro nije donela.Po dobrom je pamtim i zbog saradnje sa ekipom Liceulice, koja je dovela i do ovog miksa.

Srećne božićne i novogodišnje praznike vam pesmama žele Paul Simon, Calexico, Sharon Jones, Ella Fitzgerald, Fountains of Wayne, Low, Norah Jones... a glasovima i željama - Anica, Daca, Dragan, Jovanka, Milan, Sloba, Svetlana i Vesna – ulični prodavci i prodavačice magazina čijom kupovinom pomažete drugima, a čitanjem pomažete sebi.
Novogodišnji dvobroj je izašao! 

Cat Power: "I'll be Seeing you", priča

Mnoge pesme se pojave na nebu pre nego što su potrebne Planeti, ili u vreme kada svet još uvek ne zna da izgubljeni mornari traže po noćnom nebu sjaj prema kojem bi se upravljali u plovidbi do kuće.

Neke od tih pesama su, ipak, takve da uspevaju da prežive prvi sudar sa atmosferom, i nastavljaju da presecaju našu orbitu decenijama.

"I'll be Seeing you" je napisana za potrebe mjuzikla "Right this way" koji je izveden svega 15 puta na Brodveju 1938.
Mjuzikl je, kao i pesma brzo prekrio zaborav.

Dve godine kasnije pesmu je snimio orkestar Tomija Dorsija sa Sinatrom za mikrofonom, ali - i to je bilo prerano.

Ne znamo ime di-džeja, ili muzičkog urednika koji se dosetio da je ova pesma savršen melem za srce svakog američkog vojnika koji se 1943. nalazi u borbi, daleko od kuće.
Pesma je ponovo zaplovila dugim radijskim talasima i konačno zagrlila Planetu.

Postoje zapisi o vojnicima koji svojim draganama pevaju preko telefona čak i promenjen tekst ("I’ll be squeezing you in all the old familiar places..."), kao i svedočanstva o onima koji su umirali na obalama Sicilije 1943. pevušeći ovu pesmu.

Bing Krozbi je snimio 1944. kao jedan od najvećih hitova karijere.

Verzija koju je Bili Holidej snimila iste godine bila je i poslednja "instrukcija" koju je NASA roveru Oportunity na Marsu 2019. godine.
Uz tu pesmu su se oprostili. *

Tokom narednih decenija pesmu su snimali i Džoni Matis, Sara Von, Vera Lin, Frenk Sinatra (još jednom)... čak i Fun Lovin' Criminals i Džo Peši.

I evo je ponovo.

U verziji Cat Power/Čen Maršal, "I'll be seeing you" nastavlja da sija na nebu, možda i sjajnije nego ranije.
Možemo se ponovo upravljati prema tom sjaju čak i kada je mesec skriven oblacima, kao večeras.

Rat, ionako, i dalje traje.

I'll find you in the morning sun
And when the night is new
I'll be looking at the moon
But I'll be seeing you.

* - Hvala Ani Golijanin na podsećanju na ovu divnu kosmičku triviju ;)

Najdraže iz 4/4 ili tri meseca u 160 minuta

Pesmama iz poslednje četvrtine godine je najteže.

Imaju manje vremena da uđu na godišnje top-liste i srca, da dođu do ušiju kroz hladnoću, kape, rukavice, smetove i vetrove, da budu glasnije od novih albuma obrada uvek istih 15 božićnih pesmama. Pojave se, slete na smrznuto tlo i čekaju da ih neko zavoli.
Nije im lako.

Zato – usvojite neku od ovih tridesetak pesama iz poslednje četvrtine 2021 - i one će vas grejati u hladnim danima  i ledenima noćima vernije od tamo nekih letnjih hitova!

Na usvajanje čekaju pesme koje pevaju: Adia Victoria, Bohemija, Bonobo, Bruno Mars & Anderson Paak, Cleo Sol, Curtis Harding, Damon Albarn, Duran Duran, Elvis Costello & The Imposters, Gabriels, Hamilton Leithauser & Kevin Morby, Helado Negro, Jack White, Jay-Jay Johanson, Khruangbin & Leon Bridges, Madrugada, Mon Laferte, My Morning Jacket, Nežni Dalibor, Nick Cave & Warren Ellis, Self Esteem, Sitzpinker, Spiritualized, The Delines, The National, Wet Leg... i ima ih još i sve su na klik od tebe ;)

Lista albuma po abecednom redu (>> linkovi za preslušavanje)

Abdullah Ibrahim – Solotude >>

Adia Victoria - A Southern Gothic

Bohemija – Putujemo >>

Bruno Mars, Anderson .Paak, Silk Sonic - An Evening With Silk Sonic

Cleo Sol – Mother >>

Curtis Harding - If Words Were Flowers >>

Daniel Freedman - Ghost Modern

David Keenan – What Then

Electric Eye – Horizons >>

Hania Rani & Dobrawa Czocher - Inner Symphonies

Helado Negro - Far In >>

Jon Hopkins - Music For Psychedelic Therapy >>

Matt Maltese - Good Morning It's Now Tomorrow

Nathaniel Rateliff & The Night Sweats - The Future

Nezni Dalibor - SKROZ OK >>

Omar Sosa & Seckou Keita – Suba

Razni izvođači - Klavirsko Nebo 4 >>

Robert Plant & Alison Krauss - Raise The Roof

Susanna Hoffs - Bright Lights

Various Artists - Late Night Tales Presents Version Excursion selected by Don Letts 

Pesme otpora i nade [#guerillaradio]

“Izboriti (se): znači borbom što postići, uspeti u nečemu vatrenim zalaganjem, trudom, naporima; izboriti slobodu.” (iz rečnika sinonima)U ovom miksu rame uz rame koračaju Ljubivoje Ršumović, Nina Simone, Joe Strummer, Aesop Rock, Del Arno Band, Bob Marley, Alberto Mangel, Dub Pistols, Curtis Harding, The Coup, Aleksandar Genis, Johnny Cash, Danijel Kovač i Boris Mladenović, Manic Street Preachers, Darko Rundek, Ljubičice, Radomir Lazović i The Specials.

Koračaju ka slobodi, i vremenu kada ćemo ponovo imati svoj radio! ;)

Ovde Radio Pingvin... (Audio vremeplov)

Davno sam zahvaljujući “Zabavniku” Vajte i Rusa koji se emitovao nedeljom prepodne naučio važnu lekciju iz fizike: ako bismo imali svemirski brod koji leti brže od svetla – kroz moćan teleskop bismo mogli da gledamo šta se u istoriji dešavalo na planeti Zemlji.

Meni je potreban svemirski brod koji leti brže od zvuka.

Usmerio bih sve njegove antene ka Planeti, i slušao (i snimao!) program koji se u Beogradu emitovao sa frekvencije 90.9 mHz, od 22. novembra 1991. do 15. maja 1995. godine. Ti snimci bi dokazali da su čuda uvek moguća.

Kako se udaljavamo od početka emitovanja programa Radio Pingvina, sve je teže prepričati kakav je to radio bio.

Na sreću - jedan deo više ne moramo da prepričavamo, zato što je nešto, ipak, sačuvano.

U ovom miksu se prepliću džinglovi, kao-reklame, “prave” reklame i neke od pesama koje su obeležile program Pingvina u prve tri i po godine njegovog postojanja. Od pesme kojom je počelo zvanično emitovanje programa, preko onih koje smo najčešće puštali, do malih omaža osmesima, glasovima i ljudima zahvaljujući kojima godine provedene na tom radiju pamtim kao najlepši posao na svetu, ikada i zauvek.

Da, tridesetogodišnjica je sutra.

Ali, nisam više mogao da čekam.

Hvala svima koji su mi pomogli da sakupim ovo blago.

(Roberte, pojačao sam bas.)

O Radio Pingvinu >>

"Achtung Baby" (ili od ljubavi do ravnodušnosti i natrag)

Odavno nije lako razgrnuti slojeve koji su prekrili nekadašnju ljubav prema tom bendu (o, da, bilo je vreme kada je ta ljubav bila zaslužena, i uzvraćana).

Ako to uspemo, a zatim na čas zaboravimo da nas njihove nove pesme već godinama ostavljaju uglavnom ravnodušnim, onda više nije teško priznati:
„Achtung Baby“ je (bio) veličanstven album.

Ovaj album je zvučna slika zime u kojoj su neki od najboljih prijatelja tek skinuli uniforme, ali su još neko vreme čekali da im se kući vrate i duše i glave. Ovo je zvuk dana u kojem su i meni tražili potpis na „pristanak na produženje vojnog roka po potrebi“ što me nateralo da tražim drugi izlaz. "Achtung Baby" je zvuk vremena u kojem se zamrzlo sve - država, Beograd, normalnost, budućnost, mi, ti, ja.

(Nešto je ostalo zauvek sleđeno, nešto je teška arteljerija pretvorila u prah.)

Ipak - ništa, pa ni silna pseudomudrovanja, gluposti i pozeraj jedne četvrtine U2 ne mogu anulirati pesme koje su nam te zime pumpale krv u obraze i srca.

Uprkos svemu, ovaj album ipak zavređuje ljubav do kraja sveta.

I normalno je da ti u trenutku kada se slušalicama razlije krešendo ove pesme >> opet klecne koleno dok hodaš gradom, isto ti se događalo i u zimu 1991.

„Achtung Baby“ je objavljen na današnji dan, pre 30 godina.

Aida i Jelena, ostala imena nepoznata

Večeras, na kraju Međunarodnog dana borbe protiv fašizma i antisemitizma nekoliko osoba u Srbiji imaju pravo da spavaju snom pravednika, zato što su ne samo rečima već i delima (i jajima) otvoreno i glasno stale na stranu pravde, slobode i čovečnosti.

To su Aida Ćorović i Jelena Jaćimović, kao i osoba (ili osobe, ne znamo) koja/e su danas u Sremskoj Kamenici uspele da unište mural osuđenom ratnom zločincu. 

Mi, ostali, nemamo pravo na miran san.

Ali - Srbija je velikodušna.
Već sutra će nam dati novu priliku da polažemo test ljudskosti.

Nećemo ga svi položiti, znam.