Na četrdesetogodišnjicu objavljivanja albuma - na mreži se konačno pojavila verzija spota sa dobrim zvukom. Napokon mogu da gledam sliku i ježim se od onog čudnog fona, zlokobne zvučne štroke koju stvaraju zvečeće gitare, odjek bubnja i Stramerov glas.
Faktografija, omot, pesme pisane do poslednjeg trenutka, odluka benda da se dupli vinil prodaje po ceni običnog (da bi svima stavili do znanja da nisu izdali pank) i druge urbane legende koje ga prate raskošne su poput njegovog zvuka i pesama, i sve to ga čini jednim od najvažnijih albuma rokenrola.
Čuveni Big ben, najveća sat-kula sa zvonikom na svetu, čijom slikom ovaj spot počinje je u međuvremenu zaćutao i podvrgnut je četvorogodišnjoj rekonstrukciji. "London Calling" nakon četiri strmoglave decenije i dalje zvuči, peva, priča i udara istom snagom u glavu, srce i međunožje.
Brutalno.
U poslednjem frtalju 2019. kvarili su se, redom: mikrofon, uši, slušalice, pluća, grlo, automobil, bobina, bojler, peć, vreme, vazduh u Beogradu, Srbija kao takva... više manje se, dakle sve kvarilo (tačnije – vazduh i Srbija se i dalje kvare, ostalo je popravljivo). Zbog svih tih kvarova bilo je važno da barem muzika bude dobra. Da pomogne glavi da ostane iznad površine, da sve nekako vrati u ravnotežu. Najdraže pesme iz poslednjeg frtalja sam spakovao u dva sata, koje sada ti možeš dalje da koristiš kao čekić, jastuk, durbin, kamen ili kompas dok hodaš kroz grad i pitaš se šta mu se desilo. ... Andrew Bird, Big Thief, Buč Kesidi, Christelle Bofale, Cornershop, Destroyer, DJ Shadow feat. Sam T. Herring, Erik Truffaz feat. José James, FKA twigs, Lee 'Scratch' Perry, Leonard Cohen, Matt Berninger feat. Phoebe Bridgers, Michael Kiwanuka, Nick Cave And The Bad Seeds, Nicolas Godin, Patrick Watson, Porno Brak, Porto Morto feat. Darko Rundek, Sacher, Sam Lee feat. Elizabeth Fraser, Sudan Archives, Tata Miki x Shreya, Tindersticks, Tom Rosenthal, Underworld, Vizelj...
Najdraži albumi ili putokazi za dalje otkrivanje:
A
Winged Victory For The Sullen - The Undivided Five
Andrew
Bird - Hark!
Big
Thief - Two Hands
Bill
Frisell – Harmony
Bonnie
‘Prince’ Billy - I Have Made A Place
Bremer-McCoy
– Utopia
Brittany
Howard – Jaime
Bruce
Cockburn - Crowing Ignites
Buč
Kesidi – Euforija
Christelle
Bofale - Swim Team EP
Christian
Scott aTunde Adjuah - Ancestral Recall
Elbow
- Giants of All Sizes
Erik
Truffaz - Lune rouge
Fka
Twigs – Magdalene
Foals
- Everything Not Saved Will Be Lost, Part 2
Hiss
Golden Messenger - Terms of Surrender
Kelley
Stoltz - My Regime
Kim
Gordon - No Home Record
Laurie
Anderson, Tenzin Choegyal, Jesse Paris Smith - Songs from the Bardo
Lee
'Scratch' Perry - Heavy Rain
Leonard
Cohen - Thanks For The Dance
Michael
Kiwanuka – KIWANUKA
Nguyên
Lê – Overseas
Nick
Cave & The Bad Seeds – Ghosteen
Patrick
Watson – Wave
Rain
Phoenix – River
Sacher
– Sacher
Sarathy
Korwar - More Arriving
Sudan
Archives – Athena
TaxiWars
- Artificial Horizon
Terri
Lyne Carrington & Social Science - Waiting Game
Tindersticks
- No Treasure But Hope
Van
Morrison - Three Chords And The Truth
Wilco
- Ode To Joy
Godišnja lista najdražih pesama i albuma stiže početkom januara. Valjda. p.s. Rege-dab remiks sa online Sun Radija koji pominjem u emisiji je ovde >>, a ima ih tamo još :)
Večeras o zagrljajima, molekularnim strukturama, šta se radi kada se želi poljubac; o razvodima, raskidima i novim ljubavima.
Tople, neozbiljne, autoironične, nasmejane, setne i bučne pesme: Andrew Bird, Belle & Sebastian, Buzzcocks, Chet Baker, Chrissie Hynde, David Bowie, Echo & The Bunnymen, Eleni Mandell, Elvis Costello, Ivica, J. J. Cale, Jarvis Cocker & Chilly Gonzales, Jay-Jay Johanson, Jens Lekman, John Lee Hooker, Leonard Cohen, Marlon Williams, Massive Attack & Terry Callier (drugačija verzija), Michael Kiwanuka, Mose Allison, Rain Phoenix, Rialto, Sivert Hoyem, The Teskey Brothers, Tom Rosenthal, Tracey Thorn, Tracyanne & Danny, Yazoo i U škripcu.
Postavši
svestan da je život sa gospođom Paltrou postao nepodnošljiv, Kris Martin
odlučuje da imetak uloži u razvoj replikanta koji će ga odmeniti u
porodičnom domu Paltrou-Martinovih. Napori naučnika su se isplatili negde u vreme izlaska albuma "X&Y". Replikant
Kris, savršenstvo bionike ušetao je umesto Krisa u njihov dom jednog jutra dok se Gvinet kuhinji bavila novim receptom sa brokolijem i keljom. Kris je odmaglio u pravcu Nepala,
a Gvinet, kao ni publika, u početku nisu primetili neku promenu u Krisovom ponašanju. No, negde u vreme snimanja albuma "Viva La Vida..." greška na čipsetu onemogućila je dalje osvežavanje softvera (srpski rečeno apdejt) koji se zaglavio i počeo da stvara štetu. Bez novije verzije softvera replikant
Kris se sve više trudio da bude Bono Voks, ali su njegovi napori u tome sve
češće rezultirali delima zbog kojih su ga mešali sa Kendal Džener. Gospođa Paltrou, konačno i sama primećuje da nešto nije u redu kada Krisa (replikanta) hvata u sladostrasnom milovanju USB porta na frižideru, te se iseljava ali ne želi da priča o
činjenici da je godinama živela sa replikantom, zato što bi to pogubno uticalo na njen
biznis sa brokolijem i artičokom. I članovi benda konačno primećuju promenu kada Kris dolazi na probu izgovorivši – "Hej, imam novi hit, slušajte: Paradajz-pa-pa-paradajz-pa-pa-paradajz!", ali su odćutali, svesni da su svi do guše u kreditima za nove vile i jahte.
Na
snimanje ovog novog albuma, a da bi nekako zabašurili totalnu beživotnost Krisa, ostali članovi Coldplay doveli
su afro-duvače Femi Kutija, jedan gospel hor, jedan dečiji hor, još jedan hor iz Johanesburga, starce
koji nešto pričaju na egzotičnim jezicima, semplovali su delove filmova, zvona
sa Big Bena, još zvona, zvuk vesele vatrice koja ih greje za vreme noćnog
piknika, koristili miksetu koja ima 256 kanala ne bi li dobili pun zvuk, čak mu dozvolili i da opsuje na jednom mestu, fotografisali se kao "starinski" bend i grunuli žestok PR da je novi album "eksperimentalni", ali –
uzalud: životnost i originalnost Krisovih stihova, kao i naboj njegovog
glasa ostali su na nivou slabijeg blendera koji ne može da savlada ni osrednji karfiol.
Album "Everyday
life" benda Coldplay je najtužniji i najdosadniji komad zvuka koji sam
slušao u 2019. godini duže od 15 minuta. Ostao sam toliko dugo u njegovom
društvu iz poštovanja prema bendu koji je svojevremeno napisao i snimio "Don't Panic".
Ostaje nada da pravi, oslobođeni Kris
Martin sa početka ove priče uživa na nekom grčkom ostrvu pod lažnim imenom, da
je srećan što više ne mora da jede prokelj i da mu se osećaj za pisanje polako vraća u prste i srce.
Poštovani gledaoci, dobro veče, ovo su najvažnije vesti za 20. novembar.
Zahvaljujući glasovima srpske manjine u Skupštini Srbije
danas je izglasan novi set zakona koji će ubrzati intergraciju naše zemlje u Evroatlantsko-Afričku
Uniju. Najviše
rasprave je izazvao Predlog zakona da se svaki građanin može samovoljno
isključiti sa interneta na trideset minuta ili dva puta dnevno po petnaest
minuta. Protivnici ovog predloga zakona iz pro-Evroazijskih stranaka isticali su
u raspravi pogubnost takve ideje i podsetili da je sličan zakon koštao vlasti
Vladimira Putina Prvog koji je morao da se povuče sa mesta Predsedijera Ruskog carstva
nakon 70 godina vladavine i prepusti funkciju sinu, Vladimiru Putinu
Prvorođenom. Jedanaest poslanika je glasalo za usvajanje predloga ovog zakona,
dok su četiri poslanika bila protiv. Ostalih sedamstotina osamdeset i pet
poslanika je i dalje nedostupno organima gonjenja.
Srbska Pravoslavna Crkva danas je objavila da će ponovo
omogućiti građanima Srbije da obrađuju njihove njive i imanja a po reprogramiranim
uslovima za kulučenje. Porez na korišćenje njihovih polja od sada će iznositi 80%
od stvorene vrednosti, što je za 3% manje no ranije. Vlada Srbije pozdravila je
ovu odluku i istakla da su nova radna mesta najvažnija, te je na račun SPC
uplatila novih milijardu bitkoina za završetak Hrama Svetog Save. Taj novac
biće iskorišćen za izgradnju digitalizovanog heliodroma na placu koji je dat na
korišćenje SPC nakon rušenja zgrade Narodne biblioteke na Vračaru 2027. godine.
Građani će se ove subote oprostiti od poslednjeg živog drveta
Topole u Srbiji, koje će Gradsko zelenilo Novog Sombora i Vršca već u nedelju
poslati na oporavak u Sofiju, odnosno susednu Severoistočnu Makedoniju u kojoj ova vrsta ima veće šanse za oporavak. Podsećamo da je ova vrsta postaja ugrožena zahvaljujući Pokretu Mamika koji je početkom prošlog veka tvrdio da je ova vrsta potomak Protopole koja je rasla nedaleko od groba Pavla
Rakovičkog, te da njeno lišće ima lekovita svojstva kada njeno lišće stavi na glavu u noći punog
meseca. Ova vrsta drveta se nikada nije oporavila, a Pokret Mamika je tokom vremena izumro zbog nevakcinacije.
Pobednik ovogodišnjeg takmičenja u traženju dobrih vesti je
Pavle Petrović, student iz Novog Bora, koji je izdržao čak 77 sati čitajući i
tražeći po svetu neku dobru vest. Njegov poslednji rival zaspao je posle 64 sata,
izjavivši prethodno da ga je napustila sva nada, dok je Petrović primajući medalju izjavio "Bio sam toliko zgrožen pročitanim da nisam mogao
da zaspim". Petrović je objavio da će dobijenu nagradu uložiti u promenu pola i vrste i da će od sada biti ženka
delfina.
Od ostalih vesti izdvajamo: Članovi pokreta za
rehabilitaciju Vojvode Momčila Bajagić-Đorđevića danas su ponovo demonstrirali
pred Prvim Crkvenim Sudom i javnosti predočili nove dokaze da Bajagić i
Đorđević nisu bili jedna ličnost, iako istoričari i dalje sumnjaju u to.
Premijera filma "Boj na Marici" o borbi Devet
Jugovića, Petra
Petrovića Njeguša i Žikice Jovanovića Španca protiv Zmajčeka u kvalifikacijama
za Evroatlantsko prvenstvo biće održana večeras u bioskopu u
Kalemegdanskoj Gondoli, poslednjem čudu srednjovekovne srpske arhitekture. Oni
koji su imali priliku da pretpremijerno pogledaju film tvrde da će budući
kandidat za Oskara ispraviti viševekovnu nepravdu nanetu Žikici Jovanoviću – Špancu.
Važan segment ovog filma posvećen je utakmici u kojoj je Španac dobio ovaj
nadimak, kada je igrajući za Real Madrid postigao het-trik protiv Istočne republike
Nemačke, 27. marta 1941.
Vreme
sutra: u prepodnevnim časovima očekuju se kisele kiše praćene burom, dok za
poslepodne meteorolozi najavljuju razvedravanje praćeno tajfunom. Podsećamo
vozače da ovakve vremenske prilike izazivaju čudno ponašanje robota-vozača
autobusa na liniji 95 i da ne polaze na put bez preke potrebe.
Ovo
je bio Dnevnik za 20. novembar 2119, želimo Vam prijatno veče uz naš program.
niko ne napušta dom sem ako dom nije čeljust ajkule ka granici trčiš samo ako vidiš da trči i čitav grad susedi trče brže od tebe, u grlu im dah krvavi dečak s kojim si išla u školu koji te je unezverenu ljubio iza stare fabrike konzervi sada drži pušku veću od sebe dom napuštaš samo kada ti dom ne dopušta da ostaneš niko ne napušta dom sem ako ga dom ne juri vatra ti je pod nogama, u stomaku vrela krv nisi ni pomišljala nikad na to sve dok te sečivo nije po vratu žigosalo pretnjama a čak si i onda pod dahom nosila himnu tek kad si pocepala pasoš u toaletu na aerodromu jecajući pri svakom zalogaju papira shvatila si da se vraćati nećeš morate razumeti, niko ne stavlja decu u čamac sem ako voda nije bezbednija od kopna niko ne peče dlanove pod vozovima, ispod vagona niko ne provodi dane i noći u utrobi kamiona hraneći se novinama sem ako pređeni kilometri ne predstavljaju više od putovanja niko se ne provlači ispod ograda, niko ne želi da ga tuku, sažaljevaju niko ne bira da živi u izbegličkom kampu niti da ga pretresaju do gole kože, nakon čega telo boli niko ne bira zatvor, a zatvor je bezbedniji od grada vatre i jedan čuvar u noći bolji je od čitavog kamiona muškaraca koji izgledaju kao tvoj otac niko to ne bi mogao podneti niko pretrpeti niko nije toliko žilav povici marš kući crnci izbeglice prljavi imigranti azilanti zemlju nam pljačkate čamuge što prose čudno mirišu divljaci svoju su zemlju uništili pa sad hoće i našu kako to da tim rečima, tim pretećim pogledima ne dozvoljavaš da te more možda zato što ne bole koliko otkinuti ud ili zato što su reči nežnije od četrnaestorice među tvojim nogama ili je možda uvrede lakše podneti nego krš, nego kosti, nego raskomadano telo sopstvenog deteta želim da se vratim domu, ali dom je čeljust ajkule dom je puščana cev i niko dom ne bi napustio da ga dom nije gonio do obale da mu dom nije govorio da požuri, da ostavi svu odeću da puzi kroz pustinju, da gaca kroz okeane da se udavi da spase da bude glad sama da preklinje da zaboravi na ponos da je opstanak bitniji niko ne napušta dom sem ako dom nije znojavi glas koji šapuće: idi, pobegni od mene ne znam u šta sam se to pretvorio ali znam da je svako drugo mesto bezbednije od ovog * Vorsan Širi (Warshan Shire, 1988) je britansko-somalijska pesnikinja rođena u Keniji. Autorka je knjige Teaching My Mother How to Give A Birth. Živi u Londonu.
*
(Prekucano iz zbirke "U šta smo se to pretvorili (moderna anglofona međužanrovska književnost)", priredio Srđan V. Tešin, prevod Bojana Gajski, objavio Arhipelag, 2018.)
Večeras ignorišemo granice i brzo se prebacujemo preko ograda žanrova, vremena, ritmova, kontinenata, jezika i putujemo sve do obale, bilo kog mora.
Deo puta će voziti pouzdani, provereni vozači koje dobro znaš, ali ima prevoja i skrivenih staza kojima će nas voditi tipovi koje prvi put vidiš ali kojima moraš da veruješ, jer nemaš drugi izbor:
... Andrew Bird, Arve Henriksen, Bill Laswell, Depeche Mode, Hector Zazou & Swara, Helado Negro, Izae, Jah Wobble, Jan Garbarek & The Hilliard Ensemble, Japan, Laurie Anderson, Le Trio Joubran & Roger Waters, Mop Mop & Anthony Joseph, Nicolas Godin, Patrick Watson, Suba, TAPAN, The Gurdjieff Folk Instruments Ensemble & Levon Eskenian, Tigran Hamasyan, Tunng...
Zvuk i struktura pesme danima su razrađivani u 'Hansa' studiju, stotinu i pedeset metara od Berlinskog zida i kule u kojoj su stražari pod oružjem čuvali Istočni blok. Studijski inženjer Majer je usmeravao lampe iz studija ka stražarima i pokazivao im srednji prst, na šta se ceo bend bacao na pod očekujući rafalnu paljbu po studiju.
Dejvid, Brajen, Robert, Toni i ekipa su svirali, snimali i preslušavali verzije pesme a zatim vraćali traku na policu i puštali je da 'odleži'.
Tek treće nedelje Dejvid je shvatio o čemu želi da peva.
Počeo je da piše tekst, ali mu je smetao preglasan razgovor Tonija Viskontija i Antonije Mas, koja je pevala prateće vokale. Na Dejvidovu molbu Toni i Antonija odlaze u šetnju, sve do zida kraj kojeg se, nakon višednevnog očijukanja konačno ljube.
Dejvid ih vidi sa prozora studija, dodaje stihove
'I can remember
Standing, by the wall And the guns shot above our heads And we kissed, as though nothing could fall'.
Pesma, čiji je naziv i svojevrsna posveta pesmi "Hero" genijalnog nemačkog benda Neu! je konačno završena.
'Heroes' nikada nije bila 'hit' (ni u Top 20), ali je vremenom postajala sve važnija stanovnicima planete Zemlje.
Priča o Toniju i Antoniji je sve do 2003. bila tajna, zato što je Toni u vreme snimanja 'Heroes' bio u braku sa pevačicom Meri Hopkin. Iako su mnogi verovali da je pesma inspirisana pričom o ljubavnom paru koji živi na različitim stranama zida - ko je želeo, mogao je od prvog dana da primeti da pesma krije neku tajnu: u nazivu pesme su od prvog dana postojala znaci navoda.
Ova pesma se zove 'Heroes'. No, navodnici često budu zaboravljeni, čak i na zvaničnom Bouvijevom YouTube kanalu.
Desetak godina kasnije, u leto 1987. Bouvi svira 'Heroes' u zapadnom Berlinu. Sa druge strane zida čuje se huk publike: Bouvijeva muzika čula se i u Istočnom Berlinu.
Trideset godina kasnije, nakon njegove smrti, Vlada Nemačke mu se i zvanično zahvalila na "pomoći da se Zid sruši", dodajući "Sada si među herojima". Bez navodnika.
Berlinci su počeli da ruše zid u novembru 1989. Mi smo počeli da podižemo nove.
Datum nastanka ove fotografije mi nije poznat. Jedan izvor tvrdi da je u pitanju zima 1991, pre Subinog odlaska u Brazil. Možda su Milan i Suba upravo tog dana shvatili da udaljenost neće uticati na njihovo drugarstvo. Sigurno ne znaju koliko će genijalne muzike još stvoriti.
Jučerašnji kvar mikrofona je pokušao da zaustavi novi Noćurak da izraste, ali je rezultat nešto novo: "Noćurak phone brew edition" (da parafraziram Lončarevićevo "Home Brew").
Iako je ovo mogla biti "najduža reklama za jedan mobilni telefon u srpskoj radiofoniji ikada i oda njegovim mikrofonskim performansama", ova emisija to nije - već je miks u kojem te čekaju: novi Michael Kiwanuka, Van Morrison, Leonard Cohen, Patrick Watson, Cass McCombs, Anthony LaMarca iz The War on Drugs... satirične pesme o zlom vazduhu, vodi i kraju sveta (otkriće nedelje: Tom Lehrer - "Pollution", napisana '60ih), podsećanje na Subu i Milana Mladenovića, plus kratko ambijentalno putovanje na koje te vode Mayra Andrade, Rokia Traore, Ngyjen Le, Eric Truffaz i dvojac Bremer-McCoy. Tu su i Roger Waters, Matt Berninger, Srđan Saher, Martin Gore, David Sylvian & Ryuitchi Sakamoto, kao i genijalni Timbuk 3 po čijoj pesmi je ovaj Noćurak dobio ime.
(Nedavno otkrivena knjiga kratkih priča "U šta smo se to pretvorili (moderna anglofona međužanrovska književnost)" krije nekoliko izuzetnih kratkih komada Margaret Atvud, Džon Berdžera, Vorsan Širi, Romana Muradova, Dženifer Igan..., i ovu priču Bena Grinmana, novinara i pisca.) * Ulogu doktora u porođajnoj sali igraće Robert Dženkins. Ulogu taksiste koji dovozi mladu porodicu kući iz bolnice igraće Roland Feris. Ulogu vašeg oce igraće stariji, pomalo krut muškarac. Ulogu vaše majke igraće mlađa, pomalo nezaštićena žena. Ulogu vašeg rodnog grada igraće susedni grad, bogatiji, ali bez istog osećaja zajedništva među stanovnicima. Ulogu vašeg prvog posla igraće jedno dokono leto u kantri klubu. Ulogu vaše žene igraće vaša bivša devojka. Ulogu planirane trudnoće igraće neplanirana trudnoća. Ulogu sina koji vas voli igraće nezahvalnik. Ulogu vašeg lojalnog poslovnog partnera igraće pritvorni kolega. Ulogu vašeg najboljeg prijatelja igraće sused koji opsesivno brine o travnjaku, a retko kad vam se i obrati. Ulogu Boga igraće nagrizajuće osećanje očaja koje se ne može ublažiti alkoholom. Ulogu dvadesete godišnjice braka igraće razvod. Ulogu materijalnog bogatstva igraće stečaj. Ulogu penzije igraće kratkotrajni period maničnog putovanja koji će kulminirati vikendom provedenim u hotelu sa sedamnaestogodišnjom tajlandskom prostitkom. Ulogu gripa igraće dijabetes. Ulogu starosti igraće saobraćajna nesreća u kojoj će učestvovati samo jedno vozilo, proglašena sumnjivom. *
Prekucano iz "U šta smo se to pretvorili", priredio Srđan V. Tešin, prevod sa engleskog Bojana Gajski i Dragana MIljević, objavio Arhipelag, 2018 >>)
(Bek gleda partiture za Serža Geinsbura i pravi fenomenalnu "Paper Tiger". Šekspir obrađuj priču o mladom paru koji se može naći još u Danteovoj "Božanstvenoj komediji" i stvora "Romea i Juliju". Hrišćani malo menjaju aranžman, drugačije nameštaju reglere na mikseti i Ištar postaje 'Easter'.)
Večeras Krisi Hajnd, Black Pumas, Nora Džons, Low, Majk Paton, Ričard Houli, Tomas Dolbi i drugi... prevrću pesme koje su napisali Dilan, Brus Springstin, Erika Badu, Nik Drejk, The Beatles, Wilco, Credence Clearwater Revival, Van Halen... čak i Oskar Vajld! Ima i jedan original, mnogo bolji od obrade koju je uradio koautor. I Bouvi je grešio. Tu je i pesma koju je Lenon 1980. ostavio za sobom uz reči "Ringo, ovo bi trebalo da pevaš ti', a Ringo je konačno otpevao 2019. I verzija 'Echoes' Pink Floyd od 19 minuta u kojoj ćete potpuno hipnotisati gitare Rodriga i Gabriele.
Možda se nova pesma napisana samo za nas već pojavila, ali se još uvek nismo sreli sa njom: nova kriška zvuka u kojoj ćemo pronaći sve što nam je potrebno i sa kojom ćemo biti u potpunom sazvučju, bez suvišnih reči ili aranžmana. Više od trideset godina preslušavanja muzike me uverava da vredi tragati: "Sleepwalking Man", "Pais Nublado", "Moving on" od James, "Day I Die", "Pa'lante" Hurray for the Riff Raff ili "From Above" Bena Foldsa i Nika Hornbija, da pomenem one koje su mi odnedavno među najdražim pesmama svih vremena, a sa kojima je prvi susret bio buran. Možda tražim nove pesme zato što tragam za zvukom rasterećenim od sećanja na neke ljude; neuprljane nekadašnjim nadanjima, planovima, mestima i dramama. Možda neprekidno tražim nove stvari želeći da slušam muziku u kojoj ne postoji ništa osim nas dvoje, ništa osim tog trenutka prvog udarca A-mola, E-dura ili nešto poput "We are fireflies a child has trapped in a jar", od kojih mi od sinoć zvoni u ušima. Večeras ti pakujem tridesetak pesama koje ćeš možda čuti prvi put; neke obrade zbog kojih ćeš barem na kratko zaboraviti original, i nekoliko starih pesama koje čekaju da dobiju novo mesto u našim životima. Nema najava, objašnjavanja i davanja konteksta, ostavljam te nasamo sa novim snimcima Kejva, Koena, Lori Anderson, Igija Popa, Robija Robertsona, Majka Patona, Chromatics... glasovi koji će ti uskoro postati važni, i one koje dobro znaš.
“Oduvek sam tragao za nečim novim na radio talasima, pecao
sam pesme.
Kao zvuk voza u daljini, ili zvona sa crkve, radio je bio "soundtrack"
mog života."
(Bob Dilan, Hronike)
I
Ujutro ti sat nije potreban. Znaš koliko sati zahvaljujući zvucima koji se čuju sa
radija. Ukoliko spavam kod bake koja živi prekoputa moje škole mogu da spavam duže - i prvo što čujem kroz poluotvorena vrata su uvodni taktovi muzičke teme "U
ranu zoru" kojom Duško Radović počinje "Beograde, dobro jutro."
Ukoliko spavam kod kuće biću ranije probuđen, i uvodni taktovi te iste teme sviraće u vreme kada
nas ćale već vozi Renoom 4 sa Voždovca. Proći ćemo i kraj "Beograđanke"
sa čijeg vrha Duško Radović upravo priča i uči nas kako se sa malo reči može mnogo
toga reći, i kako je moguće blago ukoriti ljude,
grad, i društvo u kojem živiš, ukoliko ih voliš.
II
Zbog "Zabavnika"
Vlastimira Đuze Stoiljkovića od kojeg učim kako se pričaju radijske priče prekidam
grudvanje subotom popodne u dvorištu iza zgrade i utrčavam u stan smrznut, ali srećan.
Šolja
čaja, Đuzine priče i kevino natpevavanje sa Džimijem Stanićem, Net King Kolom
ili Pol Enkom koji pevaju između Đuzinih priča jedno je od najtoplijih mesta čitavog
detinjstva.
III
Sa nepunih
sedam godina prvi put ulazim u radio. Prvi put sam u "živom programu" za mikrofonom. U emisiji "Peca i deca" izlažem kratku ali jezgrovitu kritiku filma "Godzila". Po sećanju - samouvereno sam podelio sa slušaocima stav da je "film dobar i da znam da je to čudovište od obične gume te se nisam uopšte uplašio".
Iako se taj program emituje u vreme dremke posle nedeljnog ručka, ubrzo otkrivam da
su to svi slušali.
IV
Kratki
pregovori sa porodicom završavaju se svečanim
postavljanjem radio-kasetofona (vidi fotku) koji je deda doneo iz Japana na sto sobe koju
delimo brat i ja.
Uz pomoć tog aparata učim i osnove fizike. Otkrivam da šumova i krčanja ima manje i da je zvuk bolji ukoliko ga okačim o ekser u nivou prozora, kao i da to ne pomaže ako komšija koji
majstoriše uključuje bušilicu. Komšija to obično radi malo posle dvanaest, kada je "Diskomer"
Slobe Konjovića već počeo. Radio počinje da zuji i to
kvari snimanje pesama na kasete - a svi ti šumovi (kao i zavijanja trake,
džinglovi-upadice i reklame koje se puštaju tokom pesama) će preslušavanjem postati sastavni delovi snimljenih pesama. I danas očekujem da čujem te smetnje kada zasvira neka od pesama iz tog vremena.
(Isti kasetofon me pratio godinama, čak smo i dobar deo vojnog roka proveli zajedno. Uveliko je bio bez vratanca za kasetu i izudaran od korišćenja, ali me je tokom dugih noći u Centru veze vojne pošte 7325 spasio da ne poludim.)
V
Zoran Modli nas uči šta sve radio može. Kako su se na prvim "kućnim računarima" za učitavanje softvera (sada bismo rekli – startovanje
aplikacije) koristile audio kasete, Modli u "Ventilatoru 202" subotom
popodne pušta u etar programe za ZX Spectrum, koje smo snimali i koristili. Taj zvuk je bio, suštinski, nepodnošljiv (ukoliko ne znaš kako zvuči – evo ga sound of zx spectrum
loading >>i shvati koliko je bila radikalna ideja emitovati takve zvuke na
nacionalnoj frekvenciji!)
VI
Od Neše
Radulovića i ekipe "Indeksovog radio
pozorišta" učim šta je smešno. Bezbroj
puta preslušani specijal "Kiksoteka" >> koji sam sa radio-programa snimio na traku, a u
kojem Neša kao voditelj briljira trajno menjaju moj
smisao za humor (i čine da ponavljam neke od fazona iz te emisije i danas, iako
je većina referenci potpuno nejasna mojim sagovornicima).
VIIa
Učim šta je
pank (i da to nije "samo
muzika", već i "način života") bežeći iz škole da bih slušao "Ritam
srca" – najpre na Studiju B, a zatim i na Radiju B92, zbog čijeg
kasno-večernjeg i noćnog programa sve češće kasnim u školu.
VIIb
U noćnom programu B92 emituju audio-zapis snimanja jedne radijske reklame. Dugo slušanje zvukova i glasova koje čujem zahvaljujući mikrofonima postavljenim u režiju montažnog studija i spikersku sobu čine da se zaljubljujem u radio i reklame do kraja života.
(Materijal je bio sa snimanja reklame za film "Njujorške priče". Po sećanju - glavni spiker je bio Mjehur, a za tonskim pultom bio je Robert Klajn)
VIII
Učim da je za radio važno biti brz. U julu 1992. godine - u vreme kada je bilo
zdravije što duže spavati nego nemati za cigarete, kafu ili ne-daj-bože neku
novu kasetu ili disk – sa radija me budi glas Dače Kocjana i rečenica "Ukoliko
vas zanima da radite na radiju, javite se 606-909 ili 606-993".
Nekoliko
dana kasnije sam prvi put zakoračio u klub Radio Pingvina, a uskoro počeo da
radim najlepši posao na svetu.
IX a
Drugu
lekciju o važnosti brze reakcije učim u leto 1995. godine. Dežurni novinar mi
na sto spušta vesti o početku "Oluje", dok u etar ide "Ljeto nam
se vratilo (Komarci)" grupe Animatori iz Vinkovaca, a sve u okviru rubrike "Letnja veselica" na
Radio Indeksu. Sedam minuta kasnije program zvuči potpuno drugačije.
IX b
Učim koliko je živi program spontan. Nekim čudom u studio za emitovanje stiže CD-plejer koji ima pitch control, opciju ubrzavanja ili usporavanja pesme.
Nikola Momčilović iz plejera u koji je stavio Bouvijevu "Ziggy Stardust" čupa levi kanal, a iz plejera u kojem je Bauhaus verzija iste pesme čupa desni kanal, i nekako uz pomoć pitcha čini da one bude koliko je moguće iste brzine. Pušta ih istovremeno.
Uveren da nas ni naš Urednik ne sluša, oduševljeno trtljam u mikrofon "Ukoliko više volite Bouvijevu verziju - pređite na desni kanal, a ukoliko više volite Bauhaus - pređite na desni kanal. Raaaadio Indekssss: Jedini radio sa 48 sati muzike u 24 sata dnevno!" Ja, naravno, slušam oba kanala istovremeno. Nepodnošljivo je. I Uredniku je.
X
Sa Acom,
Jocom i Aleksandrom snimam radijsku reklamu za prijatelje iz lokalnog CD kluba u kojem,
kroz dijalog, muvam Aleksandru. Ona
glumi devojku za pultom, ja glumim tipa koji želi da iznajmi nekoliko diskova.
Nakon njenog četvrtog
"Da!" , koristim priliku i pitam je: "Ovo mi dobro ide... Hoćeš ti da se udaš za mene?".
Učim da
neke stvari valja prekinuti ako te čine nezadovoljnim, ma koliko ih voleo. Imam
dvadeset i pet godina, nekoliko ispita na predugom čekanju, neredovnu i malu
platu.
Poslednju emisiju na Radio Indexu završavam uz "Going Underground" The Jam.
XII
Učim da su
neke ljubavi večne.
Za stolom sam kuhinje u našem malom stanu.
U kadru su kafa,
papir sa beleškama i olovka, tek kupljeni USB-mikrofon, lap-top, želja da nešto kažem i zavrtim nekoliko meni
dragih pesama.
Razmišljam
ovako: ukoliko neko nešto nauči iz tih pričica, ili otkrije pesmu od koje će
hormoni podivljati, ili se barem osmehne - moj dug radiju biće vraćen.
Radio se neće žaliti što mu dug ne vraćam na FM frekvenciji, prihvatiće i online.
Gledam
zvučne talase kako se mreškaju na ekranu lap-topa, mislim na stari džingl B92, onaj o "eFeM, fatalnom moru".
Objavljeno u časopisu "Talas" >> (Banja Luka), septembra 2019.
(Imaginarni radio voditelj) Propustićemo najavnu špicu i prvu pesmu, iiiii uključiti se nakon "identifikacionog džingla", baš u trenutku kada počinje važniji deo programa!
Dejvid Sarnof je prvo važno lice u priči o budućnosti radija, a u program se uključuje 1921. Bivši telegrafista, i čovek koji je ubedio svet da je prvi primio telegrafski S.O.S. sa Titanika (te tri dana proveo organizujući komunikaciju među brodovima, a zapravo je bio tek jedan od trojice u telegrafskoj kabini) je verovatno i prvi koji je razumeo potencijal radija kao medija. Većina izumitelja koji su radili na tehničkom razvoju radija (čak i Markoni) su novi medij posmatrali kao spravu koja će omogućiti ljudima da komuniciraju "jedan-na-jedan". Sarnof je shvatio da je potencijal novog izuma mnogo veći i da može biti iskorišćen za komunikaciju "jedan-ka-svima". Pozvao je investitore te 1921. godine da ulože u razvoj "bežične muzičke kutije" ali je njihov stav bio "Ne možemo ni da zamislimo komercijalni potencijal bežične muzičke kutije. Ko bi platio slanje poruke koja je upućena svima, odnosno nikome konkretno?"
(Imaginarni radio voditelj) "Ovde možemo napraviti pauzu u programu, uz prigodnu pesmu – "That's why God Made the Radio" i The Beach Boys! "
Sarnof nije postao medijski magnat i bogataš zato što je otkrio nešto novo, već zato što je razumeo naše iskonske potrebe i navike. "Bežična muzička kutija" je predstavljala novi način slušanja i pričanja priča, što je jedna od naših bazičnih potreba, poput konzumiranja hrane ili vođenja ljubavi. Juval Noa Harari (uključićemo ga u program nešto kasnije ponovo) tvrdi da su priče "lepak koji drži našu civilizaciju" i da nas je sposobnost izmišljanja i verovanja u priče učinila vladajućom vrstom na Zemlji. U proteklih stotinu godina radio je više puta dokazao koliko su nam priče i naratori važni. Mitska (prava reč bi možda bila – "navodna") panika koju je Orson Vels izazvao "Ratom svetova", popularnost "Lili Marlen", histerija koja je pratila piratske radio stanice u Britaniji šezdesetih, prazne ulice u vreme radio-prenosa utakmica, bežanje iz škole da bi se slušao "Ritam srca", odanost radio stanicama koje su bile tačka okupljanja i podstrekači promena u Srbiji, a koja se iskazivala novčanim donacijama mnogo pre sadašnjeg crowdfundinga – sve to su dokazi snage koju je radio oduvek imao, i koju će ponovo, u nekom drugačijem obliku, imati i u budućnosti.
Uprkos pojavi televizije, 3D bioskopa, interneta, video-on-demand formata, YouTubea i svih ostalih čuda koja su mu pretila – radio je i dalje tu, preko svih očekivanja. U SAD je najčešće konzumirani medij (FM i AM programe prati 93% populacije, TV je dobacio do 88%), a nedavna, dugo očekivana "eksplozija" podkasta učinila je da postane zanimljiv i oglašivačima, ali i bendovima poput The Pixies koji su snimanje novog albuma najavljivali u podkast-epizodama koje prate kreativni proces benda. Kada se zagledamo u sve te cifre shvatamo - nije loše za medij kojem već neko vreme predviđaju kraj i koji su čak pokušali da preimenuju u "audio", ne bi li ga učinili "pristupačnijim novim generacijama" (Od te ideje se, ipak, odustalo. Radio nije samo audio!)
Prodrmajmo sada malo atmosferu i kukove uz čuvene stihove "Radio, ovo je tvoj kraj! Radio, putuj u raj! Radio, baj, baj, baj!"
Budimo iskreni: radio iz vremena Dejvida Sarnofa, Orsona Velsa i britanske audio-piratske invazije odavno ne postoji (onaj iz vremena promena u Srbiji ne postoji u svakom značenju te reči). Promenio se, prilagodio potrebama drugačijeg slušaoca i najčešće je formatiran tako da pruži nešto zabave i "najbolje muzike", što čini da najčešće zvuči poput benda The Doors bez Džima Morisona i ima ukus majoneza bez jaja. U nekim "radio-stanicama" više i nema ljudi (budućnost je već počela!) Mašine su preuzele "plejliste" i biraju pesme "po algoritmu", a u skoroj budućnosti ćemo verovatno imati i novu opciju, poput one koju Juval Noa Harari pominje u najnovijoj knjizi: zahvaljujući aplikacijama koje prate naše biohemijske procese i lučenje hormona u našem organizmu – mašine će prilagođavati muziku koju nam emituju, želeći da nas drže u optimalnom stanju optimizma.
Paradoksalno, svi ti pokušaji uniformisanja učiniće ga najzanimljivijim formatom budućnosti.
"A preeeee no što počnemo da se bavimo budućnošću ovog medija, napravimo pauzu uz Tomasa Dolbija i divne stihove: "Do we only feed the airwaves/I really should have seen through the airwaves..." i njegovog hit-singla iz sada već daleke 1982. i albuma "The Golden Age of Wireless"! Ostanite još malo uz naš program!"
Prvi razlog svetle budućnosti ovog medija je demokratizacija tehnologije. Za razliku od vremena kada je za pokretanje "radio stanice" bilo potrebno brdo para i brdo na koji bi valjalo zabosti predajnik – kreiranje radio-programa je, konačno, dostupno svima. Za proteklih dvadesetak godina, odnosno od kako je 1995. osnovana prva "internet-radio stanica" - cene računara, softvera, mikrofona i zvučnih kartica su došle na nivo koji omogućava svakom entuzijasti ili veteranu da počne sa "stvaranjem programa iz spavaće sobe" i taj sadržaj deli Mrežom kao streaming radio ili podkast format. Ovim formatom se ne igraju samo entuzijasti već i ozbiljni igrači, poput Marka Zakerberga koji je nedavno pokrenuo svoj podkast! Podkast je kao format, bliži "klasičnom radiju" iz vremena pre njegovog formatiranja nego što je to današnji FM program: govorni segmenti su neograničeni trajanjem, autori su opušteniji, stepen cenzure je niži, izbor muzike - neograničen i nimalo dirigovan "zakonima formatiranja".
Drugi je priroda ovog medija. U vreme mrežnog cunamija koji je civilizaciju zasuo vizuelnim sadržajem, i koji nam - koliko god bio lep - umanjuje prostor za maštanje već diktira mišljenje i stav namećući nam sliku – radio-format jedini igra na nadražaj koji naš mozak prepoznaje kao najsnažniji. Sve radi na sliku, a samo on izaziva slike u glavi. Zvuk, naime, aktivira više centara u našem mozgu od bilo koje druge senzacije, te izaziva snažnije lučenje endorfina, dopamina i oksitocina – a to mu dramatično povećava vrednost u odnosu na ostale medije.
Treći je, donekle, povezan sa drugim. Odnedavno neprekidno povezani na različite uređaje i aplikacije (što takođe ima svoje prednosti!) – nekako smo u tom metežu poruka, slika, video-klipova, vesti i ostalih sadržaja zaboravili kako izgleda biti isključen. Autori "Fanki biznisa" su pre svega petnaestak godina prognozirali da će onaj koji može da spava sedam sati dnevno biti bogat. Sada bi tom spisku trebalo dodati i to da će se bogatašem smatrati i onaj koji će sebi moći da dozvoli isključenost, makar privremenu. Radio, zahvaljujući tome što se oslanja samo na zvuk nam omogućava upravo to: da zažmurimo, pogledamo iznutra – i slušamo priče, kakve nam nedostaju da bismo ostali vladajuća vrsta Planete i kakve drugi mediji ne mogu da ispričaju u potpunosti zato što isključuju – maštarije i maštare.
A takvi, znamo iz prethodnih epizoda, spasavaju svet.
Zato njegovo zlatno doba tek počinje.
"Završimo program uz hiljadama puta preslušane, do zla boga zlorabljene i nekada agresivno-dosadne, a sada ponovo aktuelne stihove koje je Rodžer Tejlor iz Queen napisao zato što radio zaslužuje - neupitnu ljubav.
"Let's hope you never leave old friend/ Like all good things on you we depend
So stick around 'cause we might miss you/ When we grow tired of all this visual
You had your time, you had the power/You've yet to have your finest hour
Radio."
(objavljeno u časopisu "Talas" >> (Banja Luka), broj 9, septembar 2019)
