"Sve je moglo biti drugačije, a da opet bude podjednako značajno."
(Tenesi Vilijams.)
Roditelji ovog devetogodišnjaka se razvode.
Majka ulazi u vagon.
Dečak, još uvek, nije prevalio preko usana odluku: da li ostaje sa ocem, ili odlazi sa majkom.
Voz polazi.
Dečak potrči za vozom.
Uspeo je: nalazi se u majčinom zagrljaju, oni putuju ka Istočnoj obali.
Odustao je: okreće se ka ocu, ostaje u Engleskoj.
<<< ? >>>
Razapet na tromeđi naučne fantastike, divergentnih realnosti i intimne drame junaka koji proživljava svaki od mogućih ishoda svojih izbora (ili preokreta za koje nije odgovoran) - „Mr. Nobody“ Žaka Van Dormela gotovo neokrznut uspeva ono što narativno ili vizuelno mnogo jednostavnijim, kamernijim, odnosno na temu fokusiranijim filmovima ne uspeva: da struže, lagano ali temeljno, sloj po sloj, komad po komad - ubeđenja kojima su odavno zatrpane neke stare odluke i tako tebe, gledaoca, mene ponovo dovede do jezgra sumnji: da li su te i takve odluke bile ispravne, da li je moguće da nas svega jedan pogrešan (ili ispravan) potez zaista tako lako izbaci tako daleko od planirane putanje, kako jedna slučajnost osujećuje toliko mnogo dobrih namera, kako se greškom nađemo u situaciji u kojoj je jedina moguća reakcija ono što se u šahu zove „cucvang“: kada je jedini ispravan potez ne napraviti bilo kakav potez.
"Ne možemo se vratiti unazad.
Zato je teško izabrati.
Morate doneti pravu odluku.
Dok god se ne odlučite,
sve je moguće."
Uskraćen za Zlatnog Lava venecijanskog festivala 2009. u samom finalu, vredan je 2 sata vašeg vremena.
Ukoliko ga pogledate, sve će možda krenuti novom putanjom.
Uskraćen za Zlatnog Lava venecijanskog festivala 2009. u samom finalu, vredan je 2 sata vašeg vremena.
Ukoliko ga pogledate, sve će možda krenuti novom putanjom.
Ukoliko ne - možda će se sve nastaviti dosadašnjom.
Koja je prava?
Koja je prava?
.
