Noćurak za početak leta :: Baila Conmigo :: Summer Mixtape #14

Uputstvo za upotrebu miksa na obali mora:

Hodati po pesku bosih nogu, sve do tačke na obali koja je dovoljno blizu talasima.
Izabrati mesto dovoljno udaljeno od svih.
Zauzeti nekoliko kvadratnih metara na onom delu peska gde talasi brišu tragove stopala.

Sačekati prvi talas i pustiti muziku.

Igrati po želji.
Svlačiti sa sebe užase jednostavno poput košulje ili majice, preko glave.
Po želji skrivati ili otkrivati suze radosnice. I one druge.
Radi potpunog užitka (i više smeha) ne ponavljati korake, ili sačekati da talas obriše prethodni trag.

Uputstvo za upotrebu u drugim prostorima:

Uključiti maštu, i ventilator. 
Pustiti muziku da zapljuskuje stopala.
Igrati.
Ništa ne skrivati.

U oba slučaja - najviši stepen sreće postiže se igranjem u paru. 
Ako niste zajedno, muzika će učiniti da budete.

*

Za ponovni susret prvog dana leta i Svetskog dana muzike: Natalia Lafourcade, Rogê, Flora Purim, Radojka Šverko i Gabi Novak, Arsen Dedić, Jarvis Cocker & Lætitia Sadier, Nat King Cole, Caterina Valente, Louis Prima, Etta James, Nina Simone, Stella, Mayra Andrade, Luedji Luna, Xênia França, Lucibela, Cesaria Evora, Carmen Souza, João Selva, Cimafunk, Ca7riel X Paco Amoroso, Natiruts, Chakachas, Adrian Quesada & Hermanos Gutiérrez, Arooj Aftab & Khruangbin, Eddie Chacon, Galliano, The Style Council, Reper iz Sobe, Erlend Øye, Serge Gainsbourg, Helado Negro, Sara Renar, Pocket palma, Bryan Ferry,
i šta već talasi donesu.

Džon Kenig: Rečnik čudnovatih tuga ('The Dictionary of Obscure Sorrows')

Odavno nisam naišao na pisca sa kojim sam u potpunom sazvučju od prve stranice.
Sigurno znaš taj osećaj: pročitaš nekoliko rečenica i već ti je jasno - ovo je pisala osoba sa kojom najverovatnije ne deliš ista iskustva ili omiljene knjige, i koja možda ne reaguje identično kao ti na uvodne taktove Betovenove "Sedme", prvu strofu "Sleepwalking Man" ili "Zamkove gneva" Barika, ali se prepoznajete - po načinu na koji baratate rečima, pravim mestima za povisilice u muzici, pogledu na svet i pokušajima da ga razumete.
Ipak, autor je u blagoj prednosti. Za razliku od tebe - on je već uspeo je da jednu od tvojih čestih, neobjašnjvih 'tuga' maestralno definiše i nazove "okjolizam".

A već na drugoj stranici knjige autor ti kaže:
"Dosta je umirujuće kad otkriješ da postoji reč za nešto što si osećao čitavog života, a nisi znao da ima još ljudi s istim iskustvom. To je čak i čudnovato ohrabrujuće – podsetiti sebe da nisi sam, da nisi lud, da si obično ljudsko biće koje pokušava da pronađe svoj put kroz bizarni splet okolnosti."

*

"Rečnik čudnovatih tuga" je izrastao iz čudesne ideje uobličene u knjigu koja se ne sme čitati brzo, kao što u jednom danu ne jedeš sav med iz tegle, ili prazniš bocu biske.

(Strana 19. kaže: "luzleft, pr: tužan zbog toga što se dobra knjiga koju držiš u rukama približava kraju; osećaš težinu zadnje korice dok te razdvaja od svih junaka koje si tako dobro upoznao.")

Šta je okjolizam ćete saznati još brže ako posetite link u komentaru ili otrčite do najbliže knjižare.
Ili sačekajte da vam je poklonim za rođendan.
Jer svima ću samo nju da poklanjam.

Stefan Janjić je uradio izuzetan prevod, knjigu je objavio Imprimatur, a više o projektu dostupno je na sajtu autora, Džona Keniga.

[Dolazeći događaji kojima se radujem]

1. Leto kao takvo.
2. Ponovni susreti sa dragim osobama.
3. Osnivanje Ministarstva za lustraciju i revanšizam.
4. Čitanje "Rečnika čudnovatih tuga" Džona Keniga u prevodu Stefana Janjića (Imprimatur)
5. Novi album KOIKOI.

Šta će doneti leto je nepoznato. U tome i jeste draž.

Ponovni susreti bi trebalo da budu lepi i oslobađajući.

Ministarstvo za lustraciju i revanšizam trenutno deluje kao fatamorgana - ali znamo da izgubljeni u pustinji uz mapu i malo sreće uspevaju da pronađu oazu.

"Rečnik čudnovatih tuga" će, verujem, ispuniti očekivanja.

Od svega navedenog - jedino za novi album KOIKOI imam dokaze da je savršen.

Nedavni koncert u Karmakomi - na kojem smo prvi put videli ovaj spot i na kojem su svirali nove pesme - otvorio mi je samo jednu dilemu: Koju pesmu najviše volim?

Evo prvog singla.

Čudo,
videćeš.

Prešlicavanje za LICEULICE, maj 2025 (Joshua Idehem, Valerie June, Gang of Four)

Na udarac zla neki podižu ruke u odbrambeni položaj. I to je normalno. Drugi, iznenađeni ružnoćom lica tog zla instiktivno ustuknu korak natrag, tragajući za zaklonom. I to je u redu. Ima i onih koje zahvati očajanje i osećaj da je borba uzaludna. I to je prirodno.

Na sreću, ima i onih koji znaju da uzvrate udarac, ne usporavaju korak, bodu ga bubnjarskim palicama, udaraju basom u stomak, smeju se zlu u lice i tako ohrabruju druge da čine isto ili se priključe u horskom pevanju koje će zlo oterati gde mu je mesto.
Jer, muzika je moćno oružje.

Joshua Idehem: „Mum does the washing“ (self-released, 2024)

Džošua je, kao i svaki propovednik, izabrao sporiji put do opšte poznatosti. Nakon gostovanja na albumima prkosnih družina Sons of Kemet i The Comet is Coming konačno je objavio mini-album na kojem niže priče uz odlične elektronske matrice, ili u pratnji gospel-hora.
Naslovna pesma objašnjava čitav spektar različitih društvenih sistema i ideologija kroz jednu sliku, ali na koncizan i duhovit način („Capitalism: your mum does the washing. You pay her a dollar. You get her to do your mates washing. Your mate pays you 50 dollars. Communism: your mum does the washing. You do the washing. Every night you salute a photo of your dad...”) „Tactics for Survival“ pruža ohrabrenje, zagrljaj i održava ranjene na nogama, dok je Džošuina verzija „Once In A Lifetime“ benda Talking Heads poput nedeljne mise u društvu propovednika koji se ne boji kanona i dogmi.
Za svega šesnaest minuta trajanja ovog mini-albuma bićete preobraćeni, i oslobođeni straha od poraza.

Valerie June: „Owls Omens and Oracles“ (Concord Records, 2025)

Otkako se pojavila na sceni pre petnaestak godina – Valeri uporno štrči: pesmama, glasom, načinom pevanja, pojavom i spremnošću na eksperiment. I njen novi album je takav – nabijen pesmama i zvucima koji prkose skepsi i slave život. Od uvodne, zarazne „Joy, joy“ preko „Inside me“ i „Changed“ – Valeri ne odustaje od zaceljivanja ožiljaka koje nam svakodnevnica nanosi radošću i nežnošću, poput vile sa dredovima.
Ključna strofa albuma: „Tell me, my brother, how love goes around / Neighbor to neighbor, we create a town / City to country, a nation is formed / Person to person, a kindness is born”

Gang of Four: „Entertainment!“ (Warner, 1979)

Ako nežnost Valeri ili dovitljivost Džošue ne dopunjavaju baterije na adekvatan način, uvek imamo klasike koji pumpaju tenziju gnevom, povicima i reskim gitarama.
Objavljen pre više od četrdeset i pet godina – „Entertainment!“ je, na žalost, i dalje veoma aktuelan i podjednako radikalan („Kako da pijem čaj / s toliko krvlju što teče iz televizora / U četvrt do šest dok pratim vesti...“) i predstavlja idealan soundtrack za dane kada vas napuste poslednji atomi pacifizma a kao jedini rešenje vidite radikalni revanšizam. I to je u redu.
Pesme poput „5:45“, „Outside the Trains Don’t Run on Time“, „Not Great Men“, „Damaged Goods“, „Natural’s Not In It“ ujedno i podsećaju zašto mnogi bendovi i danas Gang of Four pominju kao večnu inspiraciju i uzor.

„Guerilla war struggle is a new entertainment“.

Više o novom broju magazina LICEULICE >