Friday, 5 November 2010

„Ogledalo“ [39 pesama #11] [re-post]


Najpre taj silazni bluz, usna harmonika, uvod koji će smeniti ritam koji se razbija od prvog takta raspasovanim pratećim udaraljkama i ehom; od prvog udarca definiše dvojinu, nagoveštava razdor u onome koji se nađe zatečen pred prostim pitanjem koje nije ni dilema već stanje, "Ko si ti, ko sam ja/kojem gradu pripadam/koju šizmu nastavljam/zašto pričam sa sobom sam...", suočen sa tolikim ogledalima poput onih Velsovih, od kojih valjda nijedno nije ono koje će dati željeni odgovor, zato sledi lagana solo gitarska igrarija svojstvena nekom drugom muzičkom žanru, ali Milan i Suba su znali muziku, nijedan detalj nije tu slučajno, zato se i ta gitara umotava u eho i obuzima prostor, dok prvi tamni tonovi koji podsete na Borhesovog tigra, ranjenog, skrivenog u tami - izbijaju iz pozadine, onda jednostavan rif, repeticija električne gitare valjda rešene da tim hipnotičkim ponavljanjima istog akorda reskog i jasnog možda barem ogrebotinu ostavi na površini ogledala, ali kako je sve počelo silaznom lestvicom tako i sve ovo vodi ka tom kratkom, ali najstrašnijem vrtlog-pasažu - srcu tame u kojem razigrane o—ho-ho-o-ho-o-ho-o-ho-ho glasove i daire u poskoku ne smeni krik čoveka koji glasom pokušava da razbije krug iz kojeg za sada ne može van – > jedan od najsnažnijih glasova čitavog Balkana koji, zapravo, slabo ko čuje, ali čak i tada – hej kakav borac - tu je jasan poziv "...smiri se, saberi se/budi isti kao pre, takav kakvog dobro znam/bistar, jak i siguran" i ako ne prvi, onda će drugi ili treći ili četvrti vrisak već napraviti naprslinu na staklu, dovoljno široku da tama konačno iščili, pre samog sumraka – puta kojim će obojica uskoro krenuti, ka mestu u kojem ni vreme ni zvuk nisu linearni, o čemu su oduvek obojica sanjali. 


Sve to čujem u ova četiri minuta pesme „Ogledalo“ Angel's Breath koja je zaslužila da dobije i ekranizaciju, na godišnjicu Milanovog odlaska - i zato biram kadrove iz Velsovog filma, uklapam ih uz muziku i postavljam na Mrežu, želeći da broj onih koji će (se) zagledati u ogledala bude sve veći.




[Ovo je re-post teksta koji je već objavljen u drugačijem obliku na ovom blogu prošle godine. Od danas, ova pesma je među 39 izabranih]

5 comments:

  1. Hvala ti!
    Zeleo sam da umrezim ovaj snimak i ovu sekvencu iz filma - a iznenadilo me kako se neki prelazi u pesmi uklapaju u promene scena... dobro, morao sam malo da intervenisem... :)

    ReplyDelete
  2. Onda kada razgovaram sa sobom i postaim osnovno pitanje - Kakvim si ti to Ivana kvascem umesena? (koje zavrsi u ko zna kojim deltama:)...jedna od pesama koje me prate je i Ova! Potpuo dovoljno da se iz delte vratim u prizmu Odgovora, ma kakav da je.
    Obicno je sjajan.
    Za ovo moras da budes u srednjim godinama (citaj cvrsto na zemlji...ali sa zrncima divnog ludila:).

    ReplyDelete
  3. "Ko si ti, ko sam ja
    kojem gradu pripadam..."

    Pozdrav sa ove strane sveta :)

    ReplyDelete