Marko Nikolić Maare (1980 - 2016)

Upoznali smo se zahvaljujući ovom mestu, ovom blogu. 
Dugo smo razmenjivali misli pre no što smo se prvi put našli za istim stolom.
Sada mi je odvratno žao što smo više reči razmenili preko ekrana nego uživo. 
Uživo je bilo mnogo zabavnije porediti mitologije i sučeljavati stavove. 
Smeh zabeležen na ekranu se, jebi ga, ne čuje.

Kada je znao ili osećao da nisam u pravu ili nisam siguran u ono što tvrdim ili sam prosto nesrećan onim što jeste okolo - nije štedeo ni sebe ni mene da bismo došli do onoga što je tačnije ili zabavnije ili barem zadovoljava očekivanja u tom trenutku. 

Broj ljudi koje znam a sa kojima je vredelo deliti stvari, pričati, slati linkove, razmenjivati poruke ili mailove - jer ćemo iz te konveracije izaći bogatiji - sada je manji. 

Marko je bio izuzetan tip.

Ko je propustio ono što je pisao, prevodio ili delio i dalje stoji na mreži, rasuto na nekoliko adresa: Politiks tejps >>, Popboksu >>, kao Mihailo Đurić na FB >> i još ranije na blogu Nasdvoje >>

Momče, hvala ti na svemu.

Da li je ovo prava pesma za kraj - i to ćemo jednom raspraviti.

Prvi frtalj 2016 :: Najbolje pesme!

Birati najbolje pesme je jednostavno! 

Potrebni su ti internet, čiste uši, nešto mesta u glavi i srcu - i nešto radoznalosti.

Sretneš pesmu prvi put; spaziš je gomili novih koje su se pojavile tokom nedelje ili meseca i ako je nakon prvog susreta ne zaboraviš - to je dobar znak!
Sutradan poželiš da je čuješ ponovo. 

Zatim - još jednom.
Jedne nedelje ujutro se rasaniš u pola sedam i shvatiš da ti odjekuje glavom. 

Pevaš je dok čekaš u redu u prodavnici, ili kreiraš prateće vokala i terce dok čekaš zeleno na semaforu. 

Ubaciš je u folder muzike koja uvek ide sa tobom i onda zajedno prelazite mnogo kilometara, a ona se u shuffle modu pojavljuje i kada treba i kada ne treba. 

Tebi lepo. 

Tako to ide sa pesmama. 

Naročito kada se tek upoznajete. Kada se između vas ispreči konkretan događaj, trenutak ili dan - ona ga obeleži zauvek.

Trideset pesama iz prve četvrtine 2016 + jedna koja je pretekla iz 2015, odnosno koju sam prekasno uspeo da spazim. Recimo da je ovo "lista" > najbolje, najdraže, najzaraznije i one koje sam najčešće slušao ostavljene su za kraj emisije.

Violent Femmes, Carter Tenton, Kula Shaker, Steve Mason, Iggy Pop, Emma Pollock, Chairlift, DIIV, The Chemical Brothers & Beck, The Coral, Matt Corby, Massive Attack, Leon Bridges, Julie Rhodes, Santigold, Damian Jurado, Charles Bradley (kakva obrada "Changes"!), Sivert Hoyem, Underworld, James... 



+ još preporuka za preslušavanje - albumi:

Andrew Weatherall - Convenanza
Cavern Of Anti-Matter - void beats_invocation trex
Esperanza Spalding - Emily's D+Evolution
Jane Siberry - Ulysses' Purse
LNZNDRF - LNZNDRF
Wild Nothing - Life Of Pause
Nonkeen - The Gamble
Paolo Fresu, Richard Galliano & Jan Lundgren - Mare Nostrum II
Prins Thomas - Principe Del Norte
Skylar Gudasz - Oleander
Sonya Kitchell - We Come Apart
Tindersticks - The Waiting Room

Margaret Atvud: "Naš mačak odlazi u raj"

Aleksandra >>

.
Naš mačak se uzneo na nebo. Kako nikada nije voleo visinu, pokušao je zarije kandže u tu nevidljivu zmiju, džinovsku ruku, orla ili štagod da ga je već dizalo u visine, no ne imade sreće.

Kada je stigao u raj, vide da je to jedno prostrano polje.
Mnoštvo malenih, ružičastih stvorenja trčkaralo je tuda, te on isprva pomisli da su to miševi. Zatim ugleda Boga kako sedi na drvetu. Anđeli su se razleteli okolo, lepršajući krilima; gugutali su poput golubova. Povremeno, Bog bi načinio brz pokret svojom velikom, krznastom šapom, ćapio jednoga od njih u letu i skrckao ga među zubima. Na tlu pod drvetom posvuda behu odgrižena anđeoska krila.

Naš mačak učtivo priđe drvetu.
Mjau, reče naš mačak.
Mjau, reče Bog. Zapravo, više je ličilo na riku.
Oduvek sam i mislio da si mačka, ali nisam bio siguran.
U raju se sve razotkriva, reče Bog. U ovom obličju biram da ti se ukažem.
Drago mi je što nisi pas, reče naš mačak. Da li bih mogao da dobijem natrag svoje testise?
Naravno, reče Bog. Tamo su, iza onog žbuna.
Naš mačak je oduvek znao da njegovi testisi moraju biti tu negde. Jednog dana probudio se iz prilično ružnog sna i otkrio da su nestali. Tražio ih je svuda - pod kaučevima, ispod kreveta, u ormanima - a sve to vreme, bili su ovde, u raju!

Otišao je do žbuna i, dakako, tamo ih i našao. Odmah su se vratili na svoje mesto.

Naš mačak beše veoma zadovoljan. Hvala ti, reče Bogu.

Da li bih mogao da ti pomognem da loviš te anđelčiće? reče naš mačak.
Nikada nisi voleo visinu, reče Bog, prućivši se koliko je dug preko jedne grane, na suncu. Zaboravih da kažem, sijalo je sunce.

Istina, reče naš mačak. Nisam. (Najradije bi zaboravio epizodu sa vatrogascem i merdevinama.)

A da lovim neke od ovih miševa?
Nisu to miševi, reče Bog. Ali možeš ih loviti do mile volje. Nemoj baš odmah da ih usmrtiš. Namuči ih.
Misliš, da se igram sa njima? reče naš mačak. Zbog toga sam ranije imao neprilika.
To je pitanje semantike, reče Bog. Ovde zbog toga nećeš imati neprilika.
Naš mačak je odabrao da ignoriše tu primedbu, pošto nije znao šta je to "semantika". Nije želeo da se bruka. Ako nisu miševi, šta su? reče. Tek što je to izgovorio, na jednog već naskoči. Pričvrljio ga je šapom uza zemlju. Stvorenjce se batrgalo, cijučući tankim glasom.

To su duše ljudskih stvorenja koja su na zemlji bila zla, reče Bog, napola sklopivši svoje žućkastozelene oči. A sad, ako nemaš ništa protiv, meni je vreme da odremam.
Pa šta će onda u raju? reče naš mačak.
Naš raj je za njih pakao, reče Bog. Volim ravnotažu u kosmosu.

* * *

(Prekucano iz "Skrati priču" (Moderna svetska fleš fikcija) >>, priredio Srđan V. Tešin; izdavač Arhipelag, 2015. Još ćemo se vraćati ovaj knjizi.)

Noćurak #11 :: Nightporter [playlist]

Studio 2, a.k.a Kuhinja

Možda je pitanje vremena, možda pitanje veštine, možda oba: ali doći će noć kada ću uspeti da napravim Noćurak u kojem će poslednja otpevana reč u jednoj pesmi biti prva u drugoj i taj spoj biće Kičma noći, da se poslužim rečima Karla Segana.

Dok ne dosegnem taj nivo veštine, večeras prvi put iz Studija 2, koji neki u našem malom stanu zovu i kuhinja – Noćurak nastao od pesama u čijem su srcu ili nazivu – noć, mesec, zvezde ili tama.

Noćas će se pod strejom, među ostalima naći i Leonard Cohen, Tom Waits, Gil Scott Heron, J.J. Cale, Credence Clearwater Revival, David Bowie, Bryan Ferry, Suede, Moby & Mark Lanegan, Jamie Woon, Julia Holter, Beck, David Sylvian, Bill Frissel, The Doors, The Heads, kao i Jane Siberry sa tek objavljenog albuma. 

U takvom društvu, nema potrebe da ja mnogo pričam.
(Mogu kišobran da im držim.)
Oni bolje poznaju noć od mene, 

brže će te odvesti do jutra.

09.03.91

Izvor >>

U alternativnoj stvarnosti u noći između osmog i devetog marta pre dvadeset i pet godina – generali su odlučili da neće isterati tenkove na ulice.

U drugoj stvarnosti, odmah pored navedene, generali su odlučili da će to učiniti, ali su tenkisti ostali ukopani nakon naređenja. 

(Odjek šamara koji je komandir u besu opalio tenkisti do sebe nije pokrenuo zvuk brundanja motora. Svi ostaju u stavu mirno.
Niko se ne kreće ka kupoli tenka. )

U trećoj... 
Nije ni važno. 

U svakoj opciji – sve je počelo da se odvija drugim tokom, koji ne mogu, ne umem da sagledam, a to beskorisno teoretisanje ionako ne bi bilo dobro po živce i stomak. 

(I u najoptimističnijim procenama - kao što se mogao pojaviti čovek čiji će napor promeniti stvari na bolje - tako se uvek pojavljuje jedan koji stvari čini još gorim.)

No - u svakoj drugoj opciji tog dana nisu poginula dva čoveka. 

Jedan od njih se vratio kući i stavlja na gramofon ploču omiljenog benda  (*) i naglas peva ovu stvar, 
srećan.

*

U svakoj drugoj opciji - ja od tog dana ne bih živeo sa osećanjem da više nemam domovinu.

Ali to je, sigurno, najmanji od svih belaja koji su usledili i koji traju i dalje.

*

Predizborna lista!

Beograd, 2011.

Mitinzi nam stižu!

Zato što stvarno više nije u redu da u proleće 2016. građani stoje podno bina, zastava, balona i obećanja i slušaju “Čistićete ulice”, “Sloboda-ne” i ostale već izlizane pesme sa kasete koju je neko ukrao iz kamiona sa protesta 1996 - evo predizborne liste pesama i podsećanja na značenja nekih reči koje su se takođe izlizale tokom godina.
I izbora.

Primal Scream,
Munk & James Murphy,
Miki Solus,
Jon Spencer, 
Šarlo Akrobata,
Jarboli, 
Rundek Cargo Trio,
Public Enemy,
Johnny Cash,
Horkestar,
Gile & Prijatelji, 
+
iz "Sinonima i srodnih reči srpskohrvatskoga jezika":
"Izboriti se"
"Glas/povik"
"Pobediti"
"Borba."

A iz knjige Žaka Segele "Izborna groznica" deo o tome za šta se na izborima glasa.

Ukoliko mislite da muzika koja se čuje sa bine nije važna,
onda ništa :)

Kako rade obrade! [emisija]

Foto: Aleksandra >>

Obrade su dokaz da muzika nije samo notni zapis i tekst pesme, već da je važno - a ponekad i važnije - ko i kada poseže za tuđom pesmom i dodaje joj svoje suze, so, biber, ljutu papriku, osmeh ili kontekst. 

The Polyphonic Spree obrađuju Nirvanu, 

Manic Street Preachers > The The,
Ukrainians > The Smiths,
Luna > Guns 'n' Roses,
Tricky > The Cure,
S.T.R.A.H > Crispian St. Petera,
Lorde > The Replacements,
Nik Kejv > Leonarda Koena,
Lea DeLaria > Dejvida Bouvija...

Domaći Noćurak [playlist]

Neke od ovih pesama putuju kroz vreme više od trideset godina.

Neke od njih su nove - i od Beograda do Ljubljane vazdušnom linijom i brzinom zvuka - putovale bi nešto manje od trideset minuta.
Preko mreže - sve to ide mnogo brže!

Negde na tromeđi vremena, zvuka i prostora izdžikljao je ovaj Noćurak.

Nepoznate verzije pesama, nove verzije starih pesama, stare pesme u novim izvođenjima:
Svadbas,
Haustor (redak snimak iz 1986),
Sara Renar,
Rundek (u obradi Šarla),
Patetico (obrađuju Marlija),
Zoran Predin (obrađuje samog sebe),
U pol 9 kod Sabe,
Tea Tulić, 
Katarina II, 
Kanal Tvid,
Veliki Prezir,
Autopark,
Igor Stipac feat. Ozone band,
Jarboli,
Jesenji orkestar,
Luna...
... sve do Beograda koji "diše u noćnoj tišini", na kraju.

Pesme o ljubavi, raskidima, lomljenju srca i ruku, grobljima i donjem vešu [emisija]

Aleksandra i ja, pre dvadeset godina.

Prošle godine smo utvrdili: “ljubavna pesma” je - po definiciji – “tekstualna, muzička ili poetska ekspresija ljubavi između dve osobe”.

Ne čekamo 'Dan zaljubljenih'!

Trideset ljubavnih pesama: ona zbog koje je Džon Pil zaplakao; ona koju Džon Kjuzak pušta u bašti Dajen u filmu “Say Anything”; u jednoj nakon ljubavnog brodoloma on njoj obećava “Before you break my heart - I’ll break your arm”... A tu je i pesma koja je doprinela nastanku ove fotografije gore, na kojoj smo Aleksandra i ja, pre dvadeset godina.

Tek nekoliko pesama na današnjoj listi biće stiskavci, kakvi obično dolikuju tom prazniku zaljubljenih. Biće više treskavaca i zemljotresa – ali i pesama o seksu posle raskida i donjem vešu.

U naredna dva sata razni će pokušati da ti objasne u kakva stanja nas ljubav dovodi: Buzzcocks, Nick Cave, The Cardigans, The Magnetic Fields, Junkhouse, James, John Grant, Kings of Convenience, The Cinematics, Proclaimers i još neki, malo iskusniji od nas.

Dodaci:

O pesmi Alt-J, Gerdi Taro i Robertu Kapi - "Taro" >>

Peter Gabriel - "In Your Eyes" >>

Prošlogodišnja lista, malo drugačija i bez priče >>

Čajanka kraj šljivika (o knjizi “Čaj od šljiva” Lazara Džamića)

“Intelekt je kao voda: nestišljiv i sposoban da nađe pukotine u okamenjenim sistemima, da iscuri. 
Priroda migrativnog intelekta je, takođe, da tumači i fabulira (...) 
Priroda migrativnog intelekta je, takođe, da poredi: stare i nove fikcije, stare i nove kulturne modele, neprestana komparativna fenomenologija svakodnevnice, dekonstrukcija uporednih života. 
Emigracija je jednostavno sjajna književna građa.”

(Lazar Džamić, “Čaj od šljiva”, str. 13 i 14.)

Kada bi na ovim prostorima bili brojniji oni koji imaju dobar osećaj za meru – Srbija, ili -  hajde – region bi sasvim sigurno bio prijatnije mesto za život. Na žalost, takvih je najviše odlazilo sa ovih prostora od 1990, takvi najčešće i sada odlaze - izmoreni crno-belim poimanjem sveta kakvo se ovde i dalje forsira.

Lazar Džamić je jedan od takvih tipova.

Na sreću nas koji smo voleli da čitamo njegove tekstove još devedesetih (poput kolumne “Advertising pAge” u “Našoj borbi”, izuzetna!) – Lazar nije prestao da promišlja (dobro, analizira) i piše o svetu oko sebe ni nakon selidbe u London. Štaviše – stegao je petlju i upustio se u uporednu analizu nas i njih – običaja, artikulacije, jezika, majstora, kalambura, jela, ponašanja, druženja, načinu na koji hodamo ulicom... - uspevajući da u tim poređenjima ostane nepristrasan, odnosno pravičan bez obzira na to da li se bavi dobrim ili lošim stranama sveta iz kojeg je potekao i onoga u kojem se obreo.

Džamić je ovaj čaj pristavio serijom tekstova koji su do publike već stizali ili u digitalnom (portal Bašta Balkana >>) ili štampanom obliku (Novi magazin) već neko vreme. Konačno - uz nekoliko dodatnih, ranije neobjavljenih tekstova – “Čaj od šljiva” je poslužen u formi knjige čije je čitanje potpuno uživanje.

Ali od Džamića manje nisam ni očekivao – naročito nakon “Cvjećarnice u kući cveća” >> u kojoj je praveći inventar običaja i stavova ovih prostora pokazao da se ne plaši da pipne tamo gde možda i boli, kao što se ne ustručava da pohvali i ono što ponekad smatramo slabostima mentaliteta.

Uživanje nije rezultat samo toga što Lazar-londonac i Lazar-smederevac očigledno uspevaju da žive u slozi i dobro se zabavljaju u nekoj tranzitnoj zoni nekog aerodroma, deleći međusobno potpuno koncizne zaključke o oba sveta koje Džamić-pisac beleži bez nepotrebnih kitnjastih detalja ili patetike, dakle - ne igrajući na sigurno.

(I ko igra na sigurno ne zove Aleksandra Zografa da radi ilustracije :)

“Čaj od šljiva” je dragocen i zato ova mešavina reči i misli o novom životu i osećanja nedostajanja domovine nema gorak ukus i ne izaziva žgaravicu - što je najčešće rezultat čitanja sličnih knjiga o ovde i tamo. 
To što nije gorko ne znači da je neutralno – nasuprot. 
Kao što analitički ne znači bezosećajno – jer, svaki put kada u priču došvercuje kanticu sećanja na domovinu Džamić dokazuje jednu od tvrdnji sa početka knjige: 

“Oni koji me poznaju znaju za moju anglofiliju; moja čežnja za susretom je negde na sredini, negde gde Savamala dodiruje Šordič, gde Gugl divani sa Kalemegdanom. 
Gde se engleski čaj služi uz slatko od šljiva".

Ova knjiga će, verujem, biti okrepljujuće iskustvo za prave emigrante, kao što je okrepljenje i za nas koji se osećamo kao emigranti, u sopstvenoj domovini.

.

"Fite Dem back" ili rege sat [playlist]

Fotografija: moj brat Luka, na Dunavu 2015.

Zašto rege?

Dugo nismo!

Možda zato što je sa druge strane stakla Bob Marley’s - i to sunčan dan.

I zato što je danas rođen i Jovan Matić, motor Del Arno Benda.

Možda i zato što ovo sa druge strane stakla - liči na komediju “Water” >>... 

samo što nije toplo...
... i nije smešno...
... i nema Majkla Kejna.

Sa ove strane stakla čita se prevod pesme “It Noh Funny” - Linton Kwesi Johnson (dole)

koji je svojevremeno priredio Dragoslav Andrić.

Nešto kasnije ide i ta pesma.
Kao i: The Paragons, Horace Andy, Gregory Isaacs, Lee Perry, Jimmy Cliff i Peter Tosh...

prepoznaćete i neke kojima su se i Massive Attack poigrali.

Linton Kwesi Johnson: "To ne veselo" (prevod: Dragoslav Andrić, "Stereo stihovi")

Se svašta kaže/se svašta laže/
šta mladi traže/kako ko snađe/
to ne veselo/to im preselo
dođe mu zgoda/se nešto proda/
dođe mu zgoda/tu nema škoda/
dođe mu zgoda/se stera moda/
dođe mu zgoda/pleša sa žena/
dođe mu zgoda/na usta mu pena/
dođe mu zgoda/ne pita cena

se svašta kaže/se svašta laže/
šta mladi traže/da oće svađe/
to ne veselo/to im preselo/
dođe mu zgoda/se zatalasa/
dođe mu zgoda/beži sa časa/
dođe mu zgoda/se licka dasa/
dođe mu zgoda/maler nabasa/
dođe mu zgoda/gutna ga sena/
dođe mu zgoda/ne pita cena

se svašta kaže/se svašta laže/
šta mladi traže/mlade ne važe/
to ne veselo/to im preselo

dođe mu zgoda/se travki poda/
dođe mu zgoda/snaga da doda/
dođe mu zgoda/malo sloboda/
dođe mu zgoda/ne zna di hoda/
dođe mu zgoda/sa neka žena/

dođe mu zgoda/ne pita cena/

se svašta kaže/se svašta laže/
šta mladi traže/ne legni vraže/
to ne veselo/već im preselo.

.

33⅓ [vinilne priče :: playlista]

Sa stranice "Crno-beli Beograd" >>

Počeli smo da pričamo o vinilima nakon posete Muzeju nauke i tehnike - u kojem je postavljena izložba "Jugoton: istočno od raja".

Nastavili smo sa pričom o muzici i vinilima iz osamdesetih: 
kako su nabavljani, 
presnimavani, 
pozajmljivani i 
kupovani.

Bez trunke nostalgije za vinilom kao takvim (i bez favorizovanja isključivo Jugotonovih izdanja :) - u ovoj emisiji zavrteće se:

Kraftwerk, 
Laurie Anderson,
David Bowie, 
Peter Gabriel, 
Grace Jones,
Talking Heads...
... Japan, 
The Style Council,
The Stranglers,
Simple Minds, 
Joe Jackson, 
B-52's...
... Au Pairs, 
The Cure,
Siouxsie & The Banshees, 
Joe Jackson...

sve do jednog od poslednjih vinila epohe, objavljenog 1990 - Prefab Sprout.

Tu je i super-tekst o "najtiražnijim" izvođačima i pločama 1982-1984,
objavljen na Yugopapiru >> bićeš iznenađen nekim brojevima.

Emisije je nazvana po ovoj knjizi >>

Promrzli Noćurak

Fotografija: Aleksandra >>

.
Van Morison u “A Sense of Wonder” kaže, 

odnosno peva:

"It's easy to describe the leaves in the Autumn

And it's oh so easy in the Spring,

But down through January and February,

it's a very different thing."

Ovo je promrzli noćurak.

Neke od pesama su tu da smrznu melanholiju i podsete da proleće nije daleko.

U nekima je zima tek reč u tekstu, u nekima se i ne pominje,

ali možeš da čuješ sneg kako pada.

Biće tu i Galaxie 500, Iron & Wine, Fleet Foxes, Lone Wolf, Ben Folds & Nick Hornby, Tori Amos, Peter Gabriel, Tracey Thorn, Nick Cave & The Bad Seeds, David Lynch, Cohen, Waits, ali i - Psihopolis, odličan, zaboravljeni bend iz polovine devedesetih i još poneka pesma o zimi sa ovih prostora.

Ovo sve ti pišem - jer u ovom noćurku ostavljam muziku i tebe nasamo, 

danas možemo da ćutimo.

Asteroid 342843 (David Bowie)

Nekoliko dana nakon njegovog odlaska – ne želim da pravim listu omiljenih Bouvijevih pesama.
To bi bio lakši put.
Pokušaću da ti mapiram neke od stanica koje su bile deo njegovog fantastičnog putovanja. 
Ovde te čekaju snimci onih koji su na Bouvija uticali, oni na koje on uticao, oni na kojima je bio prateći vokal, klavijaturista, producent; pesme koje su mu posvećene i neki od bendova koji nam možda nikada ne bi bili poznati – da Bouvi nije prethodno stvorio prostor za njih.
Lou Reed, 
Marc Bolan, 
Roxy Music, 
King Crimson,
LCD Soundsystem, 
Godspeed! You Blackemperor,
Arcade Fire, 
The Killers,
Suede,
Echo & The Bunnymen, 
Bauhaus...  
i jedan bonus.
Dva sata mapiranja putanja asteroida 342843, koji se zaista zove - po njemu.



U emisiji obećani link ("New Designs On Bowie's Berlin") >>

Happy Birthday, Mr. Bowie! [playlist]

Dejvid Bouvi danas objavljuje novi album “Blackstar" i proslavlja 69. rođendan. - što su dva dobra izgovora da priredim best-of-listu, prepričavam njegov životopis ili skrojim listu omiljenih pesama koje se nikada ne nalaze kompilacijama – ali sve to bi bilo - potpuno očekivano.

Priča o Bouviju je - o nepredvidivosti, promenama i uticaju koji je imao i koji ima i dalje.

Zato danas preslušavamo uglavnom neobične obrade njegovih pesama - koje će  
biti prilika da sve osmotrimo i sa distance i promislimo da li nam je važniji Bouvi ličnost/pevač/ideja/simbol/supermen - ili pesme koje je stvorio. Ili oba.

Obrade izvode: The Flying Pickets, Ana Calvi, Jessica Lange, TV On The Radio, Warpaint, Bauhaus, Carla Bruni... a u pričama koje će se provlačiti između pesama pominjem i linkove-putokaze za radoznale koji su u nastavku teksta.

Fragmenti knjige Nika Stivensona >> (više poglavlja)
Dragan Ambrozić - "Poslednji čovek u Evropi" >>
Heroes (iz 39 pesama) >>
O uticaju Dejvida Bouvija na kreditnu krizu >>

Fragment iz knjige "Sapijens", Juval Noa Harari

"Iz politeizma nije nastala samo monoteistička religija, već i one dualističke. 
Dualistička religija priznaje postojanje dve suprotstavljene moći; dobra i zla. Nasuprot monoteizmu, dualizam veruje da je zlo nezavisna moć, koja nije stvorena od dobrog Boga, niti mu je podređena. Dualizam vidi svet kao bojno polje između ove dve sile, a sve što se događa u svetu kao deo te borbe.

Dualizam je veoma privlačan pogled na svet jer ima sažet i jednostavan odgovor na čuveni Problem zla, jednu od osnovnih preokupacija ljudske misli. "Zašto postoji zlo u svetu? Zašto postoji patnja? Zašto se loše stvari događaju dobrim ljudima?" Monoteisti su morali da izvode intelektualne vratolomije da objasne kako sveznajući, svemogući i savršeni dobri Bog dozvoljava toliko mnogo patnje na svetu. 
Jedno dobro poznato obrazloženje jeste da je Bog na taj način dao slobodnu volju ljudima. Da nije postojalo zlo, ljudi ne bi mogli birati između dobra i zla, a onda ne bi bilo ni slobodne volje. Ovo, međutim, i nije baš najjasniji odgovor, jer odmah povlači gomilu novih pitanja. Sloboda volje dozvoljava ljudima da izaberu zlo. Mnogi zaista i biraju zlo i, prema standardnom monoteističkom računu, ovaj izbor mora dovesti do božanske kazne u korenu. Ako je Bog znao unapred da će određena osoba koristiti svoju slobodnu volju da izabere zlo, i da će potom biti kažnjena večnim mukama u paklu, zašto je Bog stvorio tu osobu? Teolozi su napisali nebrojeno mnogo knjiga da daju odgovor na takva pitanja. Neki nalaze da su odgovori zadovoljavajući. Neki ne. 
Ono što se ne može poreći jeste da monoteiste uznemirava bavljenje Problemom zla.

Za dualiste, loše stvari se dešavaju čak i dobrim ljudima jer svetom ne upravlja sveznajući, svemoćni i potpuno dobri Bog. Postoji nezavisna zla moć koja se oslobodila u svetu. Zla moć čini loše stvari.

Dualistički pogled ima svoje mane. Istina, on nudi vrlo prosto rešenje Problema zla. Ali, on uzmiče pred Problemom poretka. Ako u svetu postoje dve suprotstavljene moći, jedna dobra a druga zla, ko donosi zakone koji upravljaju borbom između ta dva? Dve suprotstavljene zemlje mogu se boriti međusobno jer postoje u vremenu i prostoru i obe se povinuju istim zakonima fizike. Raketa izbačena u Pakistanu, može pogoditi svoje mete na indijskoj teritoriji jer isti zakoni fizike važe u obe zemlje. Kada se dobro i zlo sukobe, kojim opštin zakonima se oni povinuju i ko određuje te zakone?

Nasuprot tome, monoteistima ide od ruke objašnjenje Problema poretka, ali ne i Problema zla. Postoji logičan način da se uredi slagalica: da se zaključi da postoji samo jedan sveprisutni Bog koji je stvorio čitav svemir - i da je taj Bog zao. Ali, niko tokom istorije nije imao hrabrosti za takvo verovanje.

Dualistička religija cvetala je više od hiljadu godina. Negde između 1500 p.n.e. i 1000 p.n.e. prorok po imenu Zaratustra, bio je aktivan negde u Srednjoj Aziji. Njegova vera prenošena je sa generacije na generaciju sve dok nije postala najvažnija dualistička religija - zoroastrizam. Zoroastrijanci su gledali na svet kao na mesto kosmičke bitke između dobrog boga Ahura Mazde, i zlog boga Angra Mainjua, a ljudi moraju da pomognu dobrom bogu u toj borbi. Zoroastrijanstvo je bula uticajna religija tokom vladavine Ahemenida Persijskim carstvom (550-330 p.n.e) a kasnije je u doba Sasanidskog Persijskog carstva postala zvanična religija. Izvršila je veliki uticaj na skoro sve kasnije religije bliskoistočnih i srednjeazijskih područja, a nadahnula je izvestan broj drugih dualističkih religija, kao što su gnosticizam i manihejstvo.

Tokom trećeg i četvrtog veka nove ere, manihejska vera raširila se od Kine do Severne Afrike, a za trenutak se učinilo da će pobediti hrišćanstvo i preuzeti dominaciju u Rimskom carstvu. Ipak, manihejci su predali dušu Rima hrišćanima, zoroastrijsko Sasanidsko carstvo pregazili su monoteistički muslimani a dualistički talas je opaso. Do danas je preživeo tek neznatan broj dualističkih zajednica u Indiji i na Bliskom Istoku.

Uprkos svemu, rastući talas monoteizma nije u potpunosti zbrisao dualizam. Jevrejski, hrišćanski i muslimanski monoteizmi upili su brojna dualistička verovanja i službe, a neke od najosnovnijih ideja onoga što zovemo "monoteizam" su u stvari, dualističke po poreklo i po duhu. Mnogobrojna hrišćanska, muslimanska i jevrejska verovanja o moćnim zlim silama - poput one koju hrišćani zovu đavo ili Satana - mogu da deluju nezavisno, bore se protiv dobrog Boga, i naprave pustoš bez Božje dozvole.

Kako monoteisti mogu da prihvate takva dualistička verovanja (kojih, uzhred budi rečeno, nema nigde u Starom Zavetu?) Po logici, to je nemoguće. Ili verujete u jedinstvenog svemogućeg Boga, ili verujete u dve suprotstavljene moći od kojih nijedna nije svemoguća. Pa ipak, ljudi imaju očaravajuću sposobnost da veruju u protivrečnosti. Zbog toga ne čudi što milioni pobožnih hrišćana, muslimana i Jevreja, svi do jednog uspevaju u isti mah da veruju u svemogućeg Boga i u nezavisnog Đavola, što, između ostalog, nadahnjuje pozive na džihad i krstaške ratove.

Još jedna ključna dualistička ideja, posebno u gnosticizmu i manihejstvu, bila je oštro razlikovanje između tela i duše, između materije i duha. Gnostici i manihejci tvrdili su da je dobri bog stvorio duh i dušu, dok su materijal i telo tvorevine zlog boga. Čovek, prema tom gledištu, služi kao bojno polje između dobre duše i zlog tela. Iz monoteističke perspektive, to je besmislica - zašto praviti tako oštru razliku između duše i tela ili materije i duha? I zašto tvrditi da su telo i materija zli? Na kraju krajeva, sve je stvorio isti dobri Bog. Ali, monoteisti nisu mogli odoleti čarima dualističkih dihotomija, baš zato što su im pomogle da se reši problem zla. Tako da su te protivrečnosti na kraju postale tačke oslonca hrišćanskog i muslimanskog učenja. Verovanje u raj (carstvo dobrog boga) i pakao (carstvo zlog boga) takođe je bilo dualističkog porekla. Nema tragova tom verovanju u Starom zavetu, u kome se isto tako nikada ne tvrdi da duše ljudi nastavljaju da žive nakon smrti tela.

U stvari, monoteizam je, kako se to već dešavalo u istoriji, kaleidoskop monoteističke, dualističke, politeističke i animističke zaostavštine, skupljenih pod jedinstvenim božanskim kišobranom. Prosečan hrišćanin veruje u monoteističkog Boga, ali isto tako i u dualističkog Đavola, u politeističke svece i u animističke duhove. Teoretičari religije imaju naziv za simultano priznanje različitih, pa čak i protivurečnih ideja, i spajanje verskih obreda i službi preuzetih iz različitih izvora. To se zove sinkretizam. Sinkretizam bi mogao, u stvari, da bude jedinstvena velika svetska religija."

(Prekucano iz knjige "Sapiens (Kratka istorija ljudskog roda), poglavlje "Borba dobra i zla", Juval Noa Harari, str. 186-188, izdavač Biblioner, Beograd, 2014.)

Najdraže pesme 2015. [preslušavanje]

Lista 50 najdražih pesama zbog kojih je vredelo čistiti uši prošle godine i mali osvrt na emisije koje su u 2015. promenile područje borbe.
Ovoga puta namerno ne izlistavam autore, bendove i pesme unapred - da bi bilo više iznenađenja :)

Novogodišnja Petkovača!

Srećna Nova! :)

Evo nove emisije - o Novoj godini, novogodišnjim rezolucijama, 
stvarima koje su nestale tokom 2015,
onima koje su nastale, 
i kako ih sačuvati.

Učestvuju i: Louis Prima, Dean Martin, Joe Jackson, The Specials, Adam & The Ants, The Selecter, Stevie Wonder, Sly & The Family Stone...

p.s. Ovo gore nije foto-montaža, već Beograd jednog nedavnog novogodišnjeg jutra. .